„Inkluzija – dobra namjera koja ne funkcioniše“

Ovako glasi naslov teksta u listu „Novi Magazin“.

Ne znam ko je prvi izbacio ovu frazu, ali mu treba odati duboko priznanje za propagandisticki rad i djelatnost. Onaj ko ne vjeruje, moze da se upusti u istrazivanje problema prihvacenosti inkluzije kod nas i dobice gromoglasan odgovor nasih „strucnjaka“, identican kao sto je u naslovu, sigurno na 90% ispitanika uzorka.

Ove konferencije kojima se samo spira nerad, nestrucnost i neangazovanost nasih odgovornih „strucnjaka“ su postale vec praksa koja se odomacila. Kad pogledate razloge koji se navode, vidi se da su tipican plagijat argumenata jednih od strane onih drugih koji nemaju uporiste ni u cemu o cemu se govori.

Zasto ovo kazem?

Zato sto sam u nebrojeno nasih skola uocio prvo OGROMNU rupu u organizaciji ovog kompleksnog posla, a sto se tice strucnosti i sami akteri zakljucuju da nemaju dovoljno znanja i umjeca oko obavljanja ovog posla. Naravno, znanje i umjece je problem nekog drugog (!?) a ne samih nas, kao da nam se znanje mora servirati na tanjiru, a mi samo da ga unesemo u sebe.

Znanje je more ili okean u koji se morate uputiti svojom barkom, i ne znajuci sta vas ceka, imate cvrstu volju i entuzijazam da ga istrazite.

Komentarisati zakljucke Nacionalnog prosvjetnog savjeta je besmisleno, pa necu to ni uciniti. Izgledalo bi kao bezrazlozna prepirka sa samim sobom. Jedino sto me dojmilo u ovoj vijesti je da jos bolje sa strane uocim mentalni sklop nasih tzv. strucnjaka koji  mudro zakljucise da je „inkluzija dobro, ali to ne moze kod nas“.

Odnos prema radu kod nas je pun atavizama nekadasnjih neproduktivnih i izrabljivackih sistema koji su se mijenjali na nasim prostorima. Malo je sta u tim sistemima drustva ikad bilo okrenuto covjeku , progresu i humanizmu uopste, vec je tavorilo kao paravan ispod koga su elite grabile moc i korist za sebe. Takav je i bio nas obrazovni sistem, ogromna, tesko pokretljiva materija koja je proizvod doktrine teorije formalne discipline , i koji je postao „artefakt“ misli na ovom podnevlju.

Pristup novim stvarima iziskuje i individualan pristup novoj filozofiji zivota. Kad udjete u nase skole, obuzme vas osjecaj kao da ste juce bili prvi razred i da sve kristalno jasno poznajete. To nije slucajan osjecaj vec relativno tacan: sustina se nikad nije promjenila u pristupu obrazovanju kod nas.

Onaj ko misli da ce sa amortizovanim kadrom i vristecim strategijama dozivotnog obrazovanja, dokvalifikacijama ili ko zna cim, iznjedriti nove entuzijaste i strucnjake u poslu koji se zove Inkluzija je samo obican prevarant.Mislim, znaci, na ministarstva obrazovanja.

Za ovaj posao su potrebni novi kadrovi, sa novim stilom razmisljanja i zivljenja, ako hocete. To moraju biti ljudi koji vjeruju u svoj ucinak i koji se zivotno posvecuju svom poslu, ne onako kako ih uci nase „Bolonja“ ( samo da pomenem da o Bolonjskom nacinu obrazovanja mislim sve najbolje, ali onom pravom). Jedino tako, i nikako drugacije, mogu se dobiti rezultati po pitanju sprovodjenja inkluzije u nasim skolama.

Mozda neko misli da sam skeptik ili preostar kriticar?

Ako je tako, onda neka izvede ispitivanje sta su nasi roditelji, kao laici, uocili sta se desava u skolama po ovom pitanju, i procentualno izvede one „zadovoljne“ i  „nezadovoljnje“ kao evaluaciju zakljucku Nacionalnog prosvjetnog savjeta objavljenom u ponudjenom tekstu.

Advertisements
| 5 komentara

Kretanje članaka

5 thoughts on “„Inkluzija – dobra namjera koja ne funkcioniše“

  1. Fadil, hvala što si se dotakao ove teme, na baš ovaj način. Nisam čitala tekst u Novom magazinu. Nemam živaca da čitam nešto tako staro što u nazivu ima „novo“. Stoji im kao prefiks „demokratska“ DSS-u. Ne znam ko je Sanja Đoković, ali ona nije pročitala ništa objavljeno posle 1975. godine. Primedba da ne bi trebalo da svi borave u istom prostoru, primedba o istom programu za sve…ja zaista ne znam kako neko s takvim stavovima može da istupa ispred Udruđenja defektologa. Ona nije upoznata da, u većini uređenijih zemalja, ni u odeljenjima u kojima nema dece koja su tu u okviru programa inkluzije, nastavnici ne rade na isti način. Pismeni zadaci za nadareniju decu, prosečnu i onu koja sporije savladavaju gradivo, nisu isti. Ali to iziskuje dodatan rad nastavnika. Ne verujem da bi nastavnici u Srbiji listom odbili da se dodatno angažuju, ali je problem što i u Ministarstvu prosvete sede „stručnjaci“ poput pomenute Đoković. I od njih treba da pođe inicijativa? Ja bih samo podsetila da su ovde vođenje kampanje „kod nas ne može fiskalni račun, Srbi smo ti mi“ i „mi ne možemo da naviknemo na pojaseve, Srbin je to“. Navikli smo i na jedno i drugo. Svi koji živimo u ovoj zemlji, pa i Srbi.

    • Takodje, nisam ni osetio inicijativnost onih u skolama da se inkluziji pridje na nov nacin.

      U sustini stoji zelja da se odgovornost za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju prebaci na nekog drugog. Mozda se neko boji da kaze ono sto vidi ili okrece glavu, ali ta populacija je jos uvek neprihvacena u nasem drustvu koje tradicionalno zeli da „svaka stvar stoji na svom mestu“, a to je da se smeste u klasicne specijalne skole gde nikome nece smetati.

      I istrazivanje kod nas kaze (negde sam procitao) da ukljucivanje takve dece u redovne skole nailazi na neprirodno visok otpor pedagoga, pod razlicitim izgovorima i argumentima. Za razliku od njih, deca koja su bez smetnji u razvoju u isto tolikoj meri prihvataju svoje vrsnjake sa smetnjama u razvoju.

      Jos jedan dokaz da je empatija specificnost dece, a ne odraslih.

  2. Otprilike je slican stav vladao i ovdje u Sarajevu i okolini tamo neke 2004, 2005 godine kad sam za diplomski radila istrazivanje na ovu temu. Teoretski je nastavno osoblje bilo slabo ili gotovo nikako spremno na inkluziju, sto zbog nedostatka znanja, sto zbog slabe zelje da se dodatno angazuju i osposobe za dodatni rad, sto zbog slabe motivacije. Kazem teoretski, jer kad je poslednjih godina sve zazivjelo u praksi, pokazalo se da inkluzija itekako funkcionise. Naravno, negdje manje negdje vise uspjesno, sve u zavisnosti od truda i rada pojedinih skola. Dodatno se angazuju asistenti u nastavi, neke cak skole, svaka ponaosob, angazuju po jednog defektologa, logopeda i druge kadrove ciji je zadatak da daju sve od sebe da olaksaju inkluzivnu nastavu. I svakako ce trebati jos napora da se cijeli sistem usavrsi, nije bas da je sve savrseno, ali da funkcionise, to niko ne moze osporiti. A tih nazovi strucnjaka koji sjede po inim ministarstvima obrazovanja na zalost ima i bice ih. Sreca sve ih je manje, polako mjesto zauzimaju neki koji su stvarno okrenuti humanijem nacinu razmisljanja.

    • „Teoretski je nastavno osoblje bilo slabo ili gotovo nikako spremno na inkluziju, sto zbog nedostatka znanja, sto zbog slabe zelje da se dodatno angazuju i osposobe za dodatni rad, sto zbog slabe motivacije.“

      Upravo ovim citatom zelim reci da je tvoj zakljucak potpuno ekvivalentan ovom tekstu koji sam napisao.

      U saopstenjima zakljucaka konferencija ili okruglih stolova se uvijek akcenat daje na potencijalnom uzroku koji opravdava poslijedice nerada i neangazovanja. Demagoski princip je odomacen kod prikazivanja pravog stanja stvari i to se precutno tolerise. Realno sagledavanje nikako nije pozeljno jer je disidentno.

      Kod vas u BiH to postepeno zazivljava mjestimicno, koliko sam shvatio. Apsolutno sam saglasan da je ta neujednacenost rezultat povrsnog pristupa inkluziji, mada to sto neke skole pokazuju napredak u inkluzivnom obrazovanju ohrabruje i znaci da ima ljudi koji su generatori citavog procesa. Samo, koliko ce moci biti istrajni bez potpore citavog drustva, ostaje da vidimo.

      Hvala na javljanju, Jasmina 🙂

  3. Marija

    Ja mogu da dam svoje misljenje o inkluziji i kao roditelj deteta sa razvojnom disfazijom (ddevojcica mi ima 3 godine i 3 meseca) i kao nastavnik matematike u redovnoj osnovnoj skoli:

    Devojcica mi ide u redovan vrtic. Sad koristi nekih nekoliko reci sa znacenjem: mama, tata, av-av, mnjau, pa-pa, ne-ne, ooooo za oko, ponekad kaze pi-pi za pile i beee…za ovcu U redovnom vrticu sam videla na skolskoj priredbi da je sklona da imitira pokrete ostale dece i kad ostala deca igraju, igra i ona. Ne znam da sam je dala u specijalni vrtic da bi uspela da imitira pokrete druge dece jer i ostala deca verovatno tamo ne bi igrala buduci da govor ne razumeju.

    Sto se njenog ponasanja tice, devojcica se ponasa kao i sva druga deca: Za stolom sedi i jede (ne ustaje), koristi pribor za jelo, pije iz case sama, cak hoce i da posle jela obrise sto, kad hoce nesto obicno uzme vaspitacicu za ruku i vodi je. Kad zeli neku igracku od deteta, uzme neku drugu pa mu daje, nisam cula da je nekog ujela ili nesto slicno. Verovatno zato sto je u vrtic krenula sa 17meseci i nekako se rano privikla na drugare.

    Roditelji su znali da u grupi ide dete sa smetnjama u razvoju i niko mi nije pravio problem od njih jer nikad moja devojcica nije nekog ugrizla ili slicno. Cak su vaspitacice trazile zbog normativa da donesem taj papir jer im tada u grupu nece staviti neko drugo dete sa smetnjama u razvoju, a rekle su da im je moja devojcica mila i draga i da nemaju problema. Vise puta sam razgovala i sa psihologom u vrticu. Takodje sam navela da je strasno sto nemaju logopeda u vrticu niti strucnjaka za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju, ali sam i naglasila da je osoblje sasvim ok i korektno prema mom detetu. Ako kasnije u skoli ne bude mogla da prati redovan program, prebacicu je u specijalnu skolu. U redovnom vrticu mislim da dobija vise stimulacije za razvoj nego u spec. vrticu.

    Kao nastavniku mi takodje nedostaje u skoli neko ko ce da radi dodatno sa detetom ako postoji neki problem. Isto kao sto mom detetu u vrticu nedostaje neko da radi sa njom. Smatram da smo i ranije imali decu sa smetnjama u razvoju, ali se to nije zvalo inkluzija….Ja mislim da je za neku ddecu sa smetnjama u razvoju bolje resenje redovan vrtic/skola zbog stimulativnog okruzenja, ako se te smetnje manje izrazene. Tada se samo napravi poseban plan za to dete. Medjutim u tezim slucajevima nije tako. Jedna uciteljica je morala da napusti cas da bi presvukla dete koje nije bilo u stanju da kontrolise odlazak u wc. To se desavalo svaki dan. Majka nije bila zainteresovana da ostaje sa detetom u skoli kao pomoc kad zatreba…Decak je govorio 50-tak reci…Jos gore, sa njim se kod kuce malo radilo.

    Ja kao nastavnik ne znam kako bih radila sa detetom koje je gluvo ili slepo.
    Smatram da bi se morali zaposljavati strucnjaci za rad sa takvom decom u redovnim skolama ako skolu pohadjaju deca sa smetnjama u razvoju. To lepo funkcionise u razvijenim zemljama gde u skolama radi takvo osoblje, a kod nas se za decu ima najmanje para…Logopedi, bi da moje dete ode na pregled jednom u mesec dana i kaze dodjite nam opet. Ja ne mislim da se tako moze ostvariti neki napredak u razvoju govora, ali idemo privetno, vezbamo sami,…Takodje u nekim drzavama imaju pravo na personalnog asistenta. Jedna uciteljica je imala svoje dete sa cerebralnom paralizom. Nisu hteli da joj omoguce personalnog asistenta, a niko od ucitelja u skoli nije hteo da predaje njenom detetu…sto je strasno.

    Ja cu moje dete voditi u redovan vrtic zbog bolje stimulacije. Takodje ne mislim da ce u spec. vrticu puno obracati paznju na moje dete jer imaju i drugu decu. Mislim da vise obracaju paznju na moje dete u redovnom vrticu jer se razlikuje od drugih 😉 Takodje mnogo citam…Jako je dobar Stenley Greenspan. Svima bih preporucila njegove knjige. Ako kasnije budem smatrala da je za dete bolje da predje u spec. skolu, to cu i uraditi. Takodje znam da i neku dece iz spec. vrtica vode na par sati u redovan vrtic. To je isto dobro. Takodje u spec. vrticu postoje i servisi za decu sa smetnjama u razvoju. Uspela sam da se izborim da idemo jednom nedeljno tamo kod logopeda. Takodje idemo i u razvojno savetovaliste. Bitna je i motorika i sad joj se motorika veoma popravila i stigle su prve reci. Ja nemam predrasude o specijalnoj skoli, ali smatram da konkretno zavisi od slucaja do slucaja da li je bolje da dete pohjadja redovnu skoli ili ne.

Vaš komentar :

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.