10 minuta

Imam ubjedjenje da je sasvim dovoljno 10 minuta  da se napise clanak na blogu.

Zasto bas 10 minuta?

Pa, ako relativno brzo kucate, sadrzajno je kao da govorite duplo brze, odnosno 5 minuta govora.

A slozicete se sigurno: ako nekog slusate vise od 5 minuta to vec prelazi u dosadu. 🙂   I sve zivo je dosadno ako je  jednolicno 🙂

Obicno kad nesto hoce da se kaze ono je spremno u svijesti i to se izbaci brzo. Onaj koji oteze sa temom, pisanje ili izlaganje, bolje je da cuti. Vazne stvari, cini mi se, uvijek se desavaju u momentu, odluke se donose u par sekundi…Zato je to jos jedan protivargument  za onu cuvenu “ispeci pa reci”.

Za ovo sto napisah inspirisan sam  gomilom blogova na koje nailazim, ali zaista ne nadjem nista plodonosno. Pogotovo sterilno djeluju oni blogovi sa pokusajem proze i poezije i koji ne lice ni na sta. Valjda efekat nerazumljivosti sadrzaja napisanog izaziva osjecanje duboke mudrosti, ili blago receno, postmoderne ili futurizma… Da budem posten, meni su najbolji su oni blogeri koji izbace svu frustraciju iz sebe, ne birajuci rijeci i ogranicenja. Iskrenost se osjeca izmedju redova.

10 minuta , rekoh, pa eto, ako sam nekad dosadan nemojte da mi zamjerite 🙂 🙂