Kad vas ljudi ne prepoznaju…

Ako zivot dozivljavamo kao neprekidan proces, tesko mozemo da prostim potezom izbrisemo fragmente jednog dijela zivljenja koji nam je obicno ostao neprijatan u zivotu, gledajuci po emotivnoj obojenosti tog perioda. Prirodna potreba potiskivanja nezeljenog ostaje uklijestena izmedju POTREBNOG u nama  i zivotnog ISKUSTVA bez kojeg bi nase zivljenje ne bi  imalo smisla.

Kao kad opsjednuto tezimo zaboravu, i istiskivanju neceg sto nas boli, cesto lici na eutanaziju kad zelimo da podvucemo onu cuvenu crtu i nadjemo najmanji zajednicki sadrzilac.

Na zalost, ovu linearnost u zivljenju mozemo samo vidjeti kao pogubljenje, jer nase  zivljenje nije taktilno , vec i emotivno stimulativno, sto cini kolorit zivota kontinuiranim i neprekidnim. Cesto bjekstvo smatramo izbavljenjem, a zapravo i ne znamo koliko smo daleko odmakli.

Najteze je i najvise olaksavajuce je gledati u oci proslosti i buducnosti. Tu je odgovor –gdje ici dalje…

Advertisements
Categories: nekategorizovano | 2 komentara

Kretanje članaka

2 thoughts on “Kad vas ljudi ne prepoznaju…

  1. Slučajno te nađoh i pročitah,pa ko velim ha, još neko podvalči crtu za sabiranje. No, kad ti juče izgleda blizu, ono sutra ti je uvek daleko. Batali juče. Poz! 😉

  2. Hvala puno… Mislio sam da sam jedini optimista na svijetu.Ali, eto, ima nas. 🙂
    Ovaj svijet obecava, ako ga pazljivo posmatras.

Vaš komentar :

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Create a free website or blog at WordPress.com.