Razvojna disfazija

Za ovaj post sam se odlucio iznenada, ali s razlogom.

Naime, u zadnje vrijeme na moj e-mail dolaze poruke roditelja cija djeca imaju problema sa govorom. Obicno roditelji opazaju da nesto nije u redu izmedju druge i trece godine zivota djeteta, i tada se odlucuju na akciju. Roditelji mi postavljaju pitanja i traze savjet, posto sam negdje na forumu davno diskutovao o mom problemu i ostavio  kontakt. Hocu na ovaj nacin da pomognem svima koji imaju slican problem, za koji i globalna statistika kaze da je sve ucestaliji.

Odmah na pocetku cu da kazem da ovaj post pisem kao roditelj, a ne kao psiholog, i koji se nosi vise godina sa ovim problemom.

O onome sta roditelj prezivljava- necu pisati , jer je to duga i nikad ispricana prica.

Mom sinu je data dijagnoza razvojna disfazija sasvim usput. Zapravo, u okviru najsire radne  dijagnoze “razvojna disharmonija“ koju je dobio u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju (http://www.zgp.org.rs/ ), a “alalia” ,odnosno potpuni nedostatak govora  je klasifikovana  nalazom pedijatra i ORL specijaliste.

Medjutim, valjda iz prakticnih razloga, logoped iz primarne zastite je proizvoljno napisao “razvojna disfazija”, odnosno da se uklopi u preporuku za rad kod logopeda. Iz iskustva tvrdim, ako je u pitanju alalija, rad sa djetetom se prenosi vise na defektologa nego na logopeda.

Danas moj sin ima 6, 5 god, i jos ne govori ni jednu rijec. Medjutim za razliku od prije nekoliko godina kad nije uopste razlikovao nijednu naredbu, i licio na gluho dijete, imao apsolutno poremecenu paznju, simptome hiperaktivnosti, nije se navikao na cistocu (do prije pola godine je nosio “pamperse”), danas je sasvim odlicno po pitanju ove druge propratne simptomatologije. Vrlo sam ohrabren napretkom, mada je bilo trenutaka kad sam  gubio nadu.

Govorna patologija je misteriozna vrsta poremecaja i dozvolite mi da samo objasnim osnovne stvari:

- govorna patologija (nerazvijenost govora ) najcesce nije samo izolovan problem, vec se pojavi udruzena sa ostalim poremecajima. Naravno, mi roditelji prvo percipiramo govor, jer nam je to najbitnije.

- govor kao FUNKCIJA je zaseban psihicki entitet od MISLJENJA. Po  teorijama razvoja govora  prvo se razvija misljenje (unutrasnji govor) pa tek onda ekspresivni govor (onaj koji cujemo).

Iz mog iskustva je najbitnije da ustanovite da li postoji jos nekih problema kod vaseg djeteta: da li cuje, kakva mu je motorika, da li razumije neke naredbe, ima li inicijativu da nesto uradi samo, da li se igra sa djecom, da li je uspostavilo higijenske navike.

Prosto receno, kod neke djece je ukupan psihofizicki razvoj drugaciji, i odstupa od uobicajenog, a to znaci da ce vase dijete progovoriti, ukoliko nema ove druge , po meni teze propratne simptome.

Ono sto trebate da radite je sledece:

- ne slusati previse sta govore ljudi iz primarne zastite djece, a narocito pedijatri i logopedi. Defektologa ima dobrih, ali ih je tesko naci.

- vodite vase dijete svuda i UVIJEK gdje i vi idete (kupovina, setnja, posjeta prijateljima)

- omogucite mu da se druzi sa drugom djecom, ali neka budu starija i po mogucnosti djevojcice (senzibilnije su i pazljivije)

- sve sto radi u kuci prihvatite to i pokusajte da tome date neki smisao (npr.ako voli nesto iz kuhinje-dopustite mu to, ali iskoristite da se kroz to priblizite, da mu to VERBALNO kazete kako se to zove i slicno)

- vodite ga sto vise u prirodu .Rad u zatvorenim prostorijama i vjezbaonicama nema smisla…Nema napretka gotovo nikako. Samo treba da ide u prirodu, negde u sumu (ja sam to radio) i neka dijete oseti travu, lisce, drvo, vjetar… Samo to. Vidjecete da se dijete pocinje naglo mijenjati.

- Ako imate mogucnosti vodite ga na selo…Treba da mazi domace zivotinje, ovce, malo tele,  tako…Pse i macke-nikako. Pokusajte da ga naucite da hrani kokoske , ako odete na selo. To su zapravo tehnike koje iniciraju i povlaci dijete na akciju: da izrazi ushicenje, da izrazi cudjenje, da izrazi zadovoljstvo… Najveci pokretac govora je djetetova potreba.

- i najvaznije: postoji indicija da djeca progovaraju jasuci konje. Pokusajte i to sa svojom djetetom – da ga odvedete na jahanje.

I za kraj: pazljivo posmatrajte kako dijete izrazava potrebe. Ako pokazuje prstom na nesto sto zeli, nemate sta da brinete jer ce dijete progovoriti brzo (pokazivanje prstom je prediktor govora).

Ukoliko vodi  vas za ruku i pokusava to odraditi vasom rukom, treba da se intezivno radi sa djetetom.

Eto, napisao sam glavne stvari, i nadam se da ce nekome pomoci.

Takodje, molim sve citaoce , ukoliko znaju za neki slucaj disfazije/alalije, kasnog progovaranja ..bilo sta, napisite to u komentaru ili na moj e-mail. Nije vazno sta ste po profesiji i cime se bavite. Svaka vasa sugestija ce biti dobrodosla.

Hvala vam

 

 

About these ads
Categories: nekategorizovano | 164 komentara

Post navigation

164 thoughts on “Razvojna disfazija

  1. tatjana

    Ja imam cerku od 3 godine. Sa dvije i po smo poceli da „obilazimo“ strucnjake u namjeri da se domognemo odgovra na pitanje zasto ne govori. Suprug i ja smo profesori po struci, radimo sa djecom, tako da smo relativno rano (na vrijeme, zapravo) posumnjali da nesto ne valja. A imamo i starijeg sina, koji je u tom uzrastu „vezao“. Jedna logopedica je nakon 15 minuta izricito tvrdila da nam je cerkica autisticna. Mozete zamisliti kako smo se osjecali! Srecom, na takvog „strucnjaka“ kasnije nismo nailazili. Sad idemo kod logopeda-komunikologa 2 puta nedeljno, i toliko kod defektologa-logopeda. Nekad saradjuje vise nekad manje. Isli smo i u Zavod za psihofizioloske poremecaje i patologiju govora u Beogradu, koji ako niste posjetili, a ono ste vjerovatno, kao i ja, pronasli na internetu informacije o instituciji. Tamo smo dobili iste odgovore kao i kod nasih strucnjaka . Rayvojna disfazija. Najvaznije, upravo to sto govorite, sto vise neposrednih iskustava, sto vise utisaka, dozivljaja. Tara ide u vrtic i na socijalnom planu se popravlja. Potrebe sve vise iskazuje verbalno (presli smo mukotrpni put ruka-prst-rijec). Ipak, njen recnik je oskudan. 20-30 rijeci. Sve su izrazeniji i stereotipni pokreti rukama, za koje su nam rekli da su posledica nemogucnostii da se izrazi verbalno.
    Nisam neko ko Vam moze ponuditi savjet, ali znam kroz sta prolazite.
    Voljela bih, i za tim tragam, da naidjem na roditelje sa starijom djecom sa disfazijom, da cujem da je neko problem prevazisao na odredjenom uzrastu i kako je to postignuto.
    Srdacan pozdrav,
    Tanja

    • Hvala sto ste se javili, Tatjana.

      Naravno, znamo da moramo posvetiti paznje djeci onoliko koliko mozemo od svakodnevnih obaveza, i puno je bitno da ona osete nasu paznju i toplinu. To pomaze kod emocija djece…Emocije su stub svih nas i cesto one mogu biti uzrok razvojnih poremecaja i govora.

      Dobro je sto ste otisli u Zavod. Radna dijagnoza je vazna zbog pravilnog pristupa djetetu, odnosno plana individualnog rada. Dijagnosticari od 15 minuta posmatranja deteta nisu dijagnosticari, ma koliko god se ne slazu kolege na moju konstataciju.

      Dobra stvar je sto Tara ima 20-30 rijeci koje koristi. Ruka-prst-rijec jeste mukotrpan, ali i najvazniji dio. Kad Tara ovlada sama tim mehanizmom sjedinjavanja pokreta, pogleda i unutrasnje zelje, rijec ce se oblikovati. Ne mora biti ni rijec, moze biti i slog, ali je to dobar napredak.

      Stereotipno pljeskanje rukama jeste simptom autizma, ali takvo pljeskanje je uocljivo.Izgleda kao ritual, i dijete je uzivljeno u to. Ukoliko pokazuje na licu frustraciju dok pljeska, ili mijenja raspolozenje brzo, moze da bude cisto propratni manir.

      Nas Tarik je pravi ljepotan, porastao, savrseno gradjen, veseo, druzeljubiv, ali ne govori jos ni jednu rijec. Sad ima 7 god. Voli da se mazi, i mazimo ga non stop. Sutamo i loptu, dosta je koncentrisan i smiren. I naravno, uzasno sporo razumije naloge i socijalnu situaciju.Ranije nije shvatao nista, ali sad na srecu pomalo napreduje. Inace, kad ga vidite i kad seta, jedino vam moze skrenuti paznju koliko je lijep i nista vise :-) Kao sva je djeca izgledom, ALI….

      Hvala sto ste se javili, i napisite s vremena na vrijeme kako Tara napreduje.

      Puno pozdrava!

      • Ljiljana

        Ljilja

        Javljm Vam se iz razloga što i mi imamo slične probleme kao i Vi…

        Imamo ćerkicu od sada već 5 godina i 8 mjeseci. Takodje ima problem sa govorom.
        Sa trudnoćom i porodjajem nije bilo nikakvih problema. Rodjena je kao zdrava beba, počela da sjedi sa sedam mjeseci a hoda sa trinaest mjeseci.Bila je veoma spreta i pazljiva i beba od prvog njenog koraka. Majčino mlijeko je koristila do osamnaest mjeseci naravno uz ostale prihrane shodne uzrastu. Sa ishranom nijesmo imali značajne probleme. Bez problema smo prestali nositi pelene (sa nepune tri godine), objasnila joj šta to znači i šta od nje očekujem i već sjutri dan to je bilo bez greške i preko noći i preko dana. Sobzirom da nije govorila samo me dotakne i ode sama u kupatilo. Očekivali smo da će tako doći i govor. ..
        Sobzirom da je bila jako dobra beba meni i supugu nije ništa prestavljalo problem udovoljiti joj, tako da smo je zaista prilično razmazili.
        Osim govora do druge godine nijesmo primijetili nikakve probleme. Odjednom smo počeli da primjećujemo da joj smeta prisustvo ljudi (recimo da se pozdravimo sa nekim u prolazu već za par sekundi negoduje zašto smo stali). U početku smo mislili da je razlog razmazenost i prevelika posvećenost samo njoj. Medjutim u trećoj godine to postaje izražajnije.

        Tada smo se upotpunosti alarmirali i krenuli sa pretragama…psiholozi, logopedi i itd. Uglavnom većina njih nas je ohrabrivala da je sve ok i da je samo malo lijena i razmažena.
        Da sada nedužim jer nije neko bitno iskustvo za Vas u dotadašnjim pretragama…

        Ona ima dosta sličnosti sa djecom o kojima sam čitala ovdje ali ima neke posebnosti.

        Uglavnom sa 4 godine je dobila dijagnozu f 80.1 – poremećaj ekspresivnog govora.
        Radili smo test itolerancije i uveli dijetu u njenu ishranu ali realno nijesmo od toga uočili neki pomak što se govora tiče. Još uvijek neke od namjernica joj nijesam uključila u ishranu ali sada nemogu reći da je dijeta potpuna.
        Sobzirom da se teško uklapala u vrtić, odnosno čim joj je prestaje biti zanimljivo odustaje i ona i mi. Ujutro nije htjela da se obuče nije htjela da ustane iz kreveta…odustali smo da je ne mučimo. Psihologica nam je rekla da je dobro što razumije to da ide u vrtić i vješto se brani i da jedan period prekinemo sa vrtićem. Kod logopeda je išla samo ukupno oko četri mjeseca do sada. Bila je krenula super da priča i da saradjuje sa logopedicom koja je bila oduševljena sa njom. Zatim se desio prekid zbog prehlade tako da ponovnim odlazakom kod nje počinje da se ponaša razmaženo da ćuti odn. nesaradjuje sa njom. Pokušali smo da logopedici približimo nastale momente i skrenuli joj pažnju tj. zamolili je da nepokušava sa zabranom i strogoćom. Medjutim…od tog dana nije htjela više da ide kod logopedice odnosno njen odlazak je bio bez efekta tako da smo odustali (prilazak ulici u kojoj živi je bio već neeee…) Inače pamti prostor i mjesto, orjentiše se vrlo dobro.

        Neprekidno radimo sa njom sa puno strpljenja i volje…Od tada radimo sa njom potpuno sami…

        Ona sada ponavlja za nama skoro sve riječi, neke dosta nerazumljivo. Vlada sa sigurno 150-200 riječi sa značenjem ( recimo npr: „kazi mama“ ona odgovara: „Ljiko“ – što je moje ime; zna dosta divljih i pitomih zivotinja, zna da broji do 12, da piše brojeve do 10, čak i na engleskom zna tridesetak riječi,.) Zna oko desetak pjesmica mozda i više. Ja joj pomognem gdje zapne i uglavnom dodjemo do kraja. Sama ih pronadje u kompijuteru i bira koju želi da sluša, igra uz muziku (kad ona želi) tako vrši i odabir crtanih filmova. Tačno zna šta hoće da sluša ili gleda…Zna da trazi sok, čaj, čokoladu,…Zna gdje želi da ide i da od nas to zahtijeva (park, plivanje, vožnja biciklom, autom,…). Voli kozmetku i uvijek u radnji mora nešto od tog da kupi, ali odredjeno po sopstvenom izboru. Voli da se gleda na ogledalu da se šminka, da bira gardarobu. Što se tiče kordinacije pokreta oni su fantaszični voli tobogane, ljuljaške, luna parkove,…Voli penjenje na stijenu, drvo, u luna parkovima mreze za penjanje…jako je spretna i nepogrešiva u takvim pokretima i vještinama. Voli da radi aerobik vježbe tj. da me oponaša, da se igra sa loptom vješto baca i hvata loptu.
        Nevoli djecu uzrasta manjeg od sebe, igra se sa većom djecom ali samo ako je po njenom. Manja djeca joj nesmetaju ako nijesu previše bučna inače kod nje vazi: „nediraj me nediram te“. U igraoni je dobra mada priličan period provodi sama u svojoj igri, zna da uzme igračku drugom djetetu bez najave (otme), nije sklona udaranju niti agresivnosti…

        Ja moram priznati da sada imamo pomak u kompletnom ponašanju i govoru, i čini mi se da svaki dan napredujemo.

        Šta nas zabrinjava (šta sve ne)…
        Činjenica da do zadnje pola godine sve što je znala da kaže naučila je“sama“. Nije dozvoljavala da joj mi išta pokazujemo, zato smo po sopstvenim procjenama koristili metode da joj kroz igru nešto pokažemo a da ona to i neprimijeti. Znala sam je pratiti i uhvatim da premotava crtane na DVD sama non stop do početka, a to je radila da bi učila naslove i već sledeće premotavanje ih je ponavljala: biciklo, park,vrtić, reciklaža,…ali ne da bi mene pokazala da zna već je naučila samo za sebe …ono što savlada-nauči neponavlja neiskazuje nego ide dalje…novo. Na taj način je naučija naslove kompleta od 20knjiga (bajkica). Ona bi nam to kad bi zahtijevali od nje tako lijepo odgovorila ili suprotno pokazala prstom onu koju mi hoćemo ali samo kad je „dobre volje“

        U zadnje vrijeme sve više komunicira sa nama i mnogo više dozvoljava da joj nešto pokažemo i da je naučimo. Čak i da je pohvalimo nije više problem…
        Sada me zabrinjava sledeće npr. trazim od nje da mi pokaze gdje je biciklo, ona umesto da pokaze pokušava da ponovi moje riječi i tek na moje insistiranje da me sasluša pokazuje prstom na biciklo…Mislim da još uvijek nerazumije sve moje naredbama ili da dolazi do isključenja…

        Sada smo je upisali kod nove logopedice i u vrtić pa ćemo da vidimo…
        Molim Vas da mi date Vaš komentar i savjet dali logoped i vrtić u ovom momentu kad ima pomaka? Šta dalje da radimo? Plašimo se kako će prihvatiti …

        Bila sam zaista opširna ali toliko toga bih još mogla napisati…nadam se da me razumijete…

        S poštovanjem,

        • Ljiljana, iskreno mislim da ste vi sjajan primjer roditelja.

          Znaci, vi ste pratili djetetov razvoj i niste pretjeranim i nepromisljenim akcijama ucinili bilo sta cime bi ste usmjerili razvoj vase kcerke u nekom smjeru koji bi vam preporucili strucnjaci ili dobronamjerni ljudi sa iskustvom…Zapravo, uradili ste pravu stvar: bili ste djetetu roditelj, pruzili mu ljubav i cvrsto uspostavili povjerenje djeteta u vas, sto je jedna faza koja je izrazito vazna.

          Dalje, promjene koje ste zapazili i na trenutak bili zabrinuti su normalne i neminovne. Vasa kcerka pocinje da istrazuje svoj svijet bez obzira sto ima problem sa govorom i na njen nacin. Ta inicijativa djeteta je dobra i pozeljna stvar tako da nemate sta da brinete. Ona se ponasa u skladu sa svojim interesovanjima i znanjem/iskustvom koje polako stice. Takodje, ocekivati je da ce biti problema po pitanju interakcije i socijalnog kontakata drugim osobama zbog nedovoljno razvijenog govora medjutim potrebno je to rjesavati strpljivo kao i do sada sto ste radili.

          Imam utisak i da brzo uci cak vise nego sto vi mislite.To sto nekad ne odgovara na vase zahtjeve je vjerovatno posledica zaokupljenosti stvarima koje su joj vazne, a posto ne verbalizuje ono o cemu razmislja, cesto bi moglo da izgleda kao iskljucenost. Mislim da je ona svjesna da se razlikuje i na neki nacin gradi svijet za sebe.

          Sto se tice govora, F80.1 (ekspresivni tip poremecaja) ima prema klinickim podacima ima dobru prognozu. Mislim da od ukupnog broja djece sa tom dijagnozom 2/3 progovore i kasnije se nesmetano ukljucuju u sve aktivnosti sa svojim vrsnjacima. Ona trecina kod koje se govor ne razvije vjerovatno ima jos nekakav propratni poremecaj koji se ne cesto ne dijagnostikuje ili se neadekvatno radi po pitanju vjezbi sa djecom.

          Malo je iznenadjujuce zbog cega striktno odbija tretman kod logopeda nakon duze pauze. Po meni, ta odbojnost ne bi trebala biti toliko izrazena ukoliko je , kako kazete, ranije bila zadovoljavajuca. Vi ste u pravu kad mislite da logoped ne bi trebao da radi na nekim restrikcijama i strogom odnosu. Logoped mora opet da uspostavi transfer sa njom, a to je proces i skup tehnika koje on mora da primjeni, cak ako je potrebno da stvari vrati na pocetak.

          Ukoliko dijete ne prihvata poslije duzeg vremena logopeda, potrebno je naci drugog. Tu se ne radi o strucnosti logopeda vec o subjektivnom osjecaju djeteta ko mu odgovara a ko ne.

          Ne oslanjajt se samo, dakle, na logopeda. Vodite je uvijek sa sobom (setnja, kupovina, zabave itd.).Vodite je neformalno na mjesta gdje ima puno djece (igraonice, parkovi) i neka bude uvijek blizu djece pa cak samo kao posmatrac. Ne insistirajte da se prikljuci igri ako ne zeli.

          Licno mislim da ce ona naglo povecati fond rijeci i uspostavljati komunikaciju sve bolje, tako da mislim da nemate razloga za previse brige.

          Puno pozdrava!

          • Ljiljana

            Hvala Vam na odgovoru, stpljenju i vremenu potrošenog za nas, a pre svega na podršci.

            Nastavićemo, naravno i dalje na način koji smatramo ispravnim i korisnim za nju.
            Sa logopedom krećemo sa strahom ali moram priznati da vjerujem da ćemo naći pravog logopeda ( znači neželim biti pogrešno shvaćena kad kažem pravog-mislim na osobu sa kojom će moja ćerka naći zajednički „jezik“ zbog svoje specifičnosti) za nju.

            U razmišljanju imamo da je u skorijem periodu povedemo do Beograda tačnije do Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju. Kakvo je vaše i skustvo i mišljenje vezano za ovaj Zavod? Kakva je procedura pregleda, pristup osoblja? Mislim da razumijete šta mislim!
            Nebih željela da joj priredim neprijatnost ili stres ako je previše strogo i zahtjevno a efekat/ishod je samo pregled bez stava, odgovora, pomaka…
            Da li znate za neku dobru kliniku, ustanovu,…, koja je pristupačna i efektna gdje bi poveli ili ste to već vodili -Vaše dijete. Treba mi neko novo iskustvo ili metoda ili institucija … ako ste uspjeli otkriti a da može biti od značaja. Ja znam da je sve ovo idividualno i da svi imaju različita iskustva o istim mjestima i to je širok pojam ali bi mi bio od značaja novi trag nešt novo…
            samo da pročitam, vidim, razmislim nikad neznaš kad će se i gdje kockice poklopiti…i dali će.

            Naravno, želim da se uključe i ostali roditelji sličnog problema.

            Drago mi je što ste izdvojili vrijeme za nas i moram priznati da su mi vaši odgovori i uopšte razmišljanje o ovim problemima privukli posebnu pažnju.

            s poštovanjem,

            Ljilja

            • Slazem se da nije lako naci adekvatnog logopeda ali pokusajte na vise mjesta i procjenite kog logopeda djevojcica najbolje prihvata.

              Vazno: kad kazem pokusajte na vise mjesta mislim da procjenite na prvom upoznavanju koliko se brzo stvara pozitivna veza izmedju ne i logopeda. Voditi dijete kod vise logopeda nema efekta, mozda cak i odmaze u poboljsanju ukupnog stanja. Dakle, odlucite se za JEDNOG logopeda.

              Ja sam vodio sina jednom ili dvaput u Zavod za psihofizioloske poremecaje i imam zaista dobre utiske po nacinu rada i metodoloskom pristupu osoblja tamo. Cini mi se da da to rade temeljito (mislim na pregled) , multidisciplinarno, i nekako ostao mi je utisak da nisu oni koji prebacuju „vruc krompir“ u tudje ruke, vec se direktno i sustinski usmjeravaju na problem.

              Recimo, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj djeciji psihijatar je pregledao dijete za 15 minuta i preporucio da se nastavi logopedski tretman. To je bilo kad je imao 4 godine, cini mi se.

              Ne znam sta je sa Institutom za majku i dete, ali su mi neki profesori na fakultetu, doktori govorili da nije u rangu Zavoda za psihofizioloske poremecaje po mogucnosti da nesto ucine vise. Znaci, nisam bio tamo vec prenosim misljenja drugih.

              Ja nisam iz objektivnih razloga mogao voditi dijete na 15-dnevni tretman u Lipovici, mada sam ga dobio nakon pregleda u Zavodu za psihofizioloske poremecaje. Citao sam razlicite stavove sto se tice Lipovice. Jedni pisu da mnogo pomaze djeci, dok drugi tvrde da se nista ne mijenja. Mislim da se to tice specificnosti poremecaja i tezine slucaja. Prosto, moramo shvatiti koliko god bilo bolno da za neke oblike udruzenih razvojnih poremecaja ne moze pomoci ni najveci svjetski strucnjaci.

              Mislim da su ti tretmani u Lipovici najvise sto moze ponuditi Srbija u ovom momentu. Ono na sta se treba pripremiti je velika guzva u zakazivanju pregleda, a kasnije i tretmana.

              Pored logopeda, od znacajnijih privatnih tretmana sam vodio dijete kod dr .Nede Subote koja je dala svoju procjenu i na osnovu toga sam poceo raditi sa mr. Majom Kostic , jednoj jako odlucnom osobom (mislim da sad radi u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora). Medjutim, moj sin je vec nakon prvog tretmana dobio takvu aveziju i strah da nije bilo moguce vise raditi sa njom. Bukvalno je padao u nekontolisan plac i agoniju jos dok bi smo bili na ulici, a prilikom ulaska u zgradu da ne pricam.

              Zelim ponoviti jos jednom da mi moramo , htjeli ne htjeli, imali vremena ili ne, najvise posvetiti paznje problemu i svom djetetu. Znam da to nije ni malo lako, jer prije svega mi bi smo zeljeli biti smo roditelji svojoj djeci a ne pedagozi, logopedi ili psiholozi… Za to treba ogromna snaga i volja i jedno pozitivno usmjerenje. Ako to dozivljavamo kao obavezu, brzo cemo pasti u depresiju i jedan hronican umor iz koga se nikad necemo izvuci. Shvatimo stanje naseg djeteta, kako god cudno zvucalo, sa „dnevnim optimizmom“ i rutinom kao sto reagujemo na vruce vrijeme, kisno ili snijeg. Znaci, to sto imamo je nasa zivotna odrednica i odjednom cemo shvatiti da to nije tako tesko.

              Najvazije je zanemariti taj neprekidni osjecaj sta misli sredina o mom djetetu, i meni…To je sasvim nebitno i opterecuje. Ja cesto u sali pustim prolaznika na ulici da ispituje Tarika po 3 minuta kako se zove, a onda kad mu kazem da ne govori, sa zabavom gledam lice u soku, pa slusam izvinjenja, pitanja :-D :-D Ljudi ,kad nemju slican problem, se logicno ponasaju tako.

              I da zavrsim, Ljiljana: ja sam veliki optimista sto se tice vase kcerke na osnovu onoga sto ste napisali. Nema razloga da i vi ne budete i ovo vam kazem ne iz saosjecanje vec zato sto vjerujem u to. Napravite dnevni plan u koji cete maksimalno ukljuciti kcerku da ucestvuje sa vama u tome, sto vise se trudite da je vodite u okruzenje gdje ima dosta djece i ljudi, i na individualnom planu vodite je logopedu u koga ce i djevojcica i vi imati povjerenja.

              Puno srece vam zelim !

    • Cao,Tatjana

      Moj sin ima skoro identicno ponasanje kao i vasa cera,mozda ste i procitali u komentarima posle vas.On sada ima 5.5 godina i dosta je napredovao,pogotovu sto se tice komunikacije i socijalizacije.Ali me i dalje zabrinjava mlataranje rucicama koje se ne smanjuje.On to radi kad je srecan zbog necega,trlja rucice,udara se po nogicama.Ali napominjem samo kad je srecan.Mislila sam,barem su mi tako rekli da ce se to smanjiti kako se bude govor razvijao,ali ja ne primecujem tu neke promene uopste.On to radi istim intenzitetom.Kada mu kazem da to ne radi,on prestane u momentu,ali odmah posle toga nastavi,jer je to jace od njega,tako izgleda.Malo ga i deca iz vrtica zadirkuju zbog toga,tako da ne znam sta da radim.Citala sam mnogo po internetu,ali nisam nasla nista konkretno po tom pitanju.Da li su se kod vase cere smanjili ti pokreti ruku,ili ne,volela bih da mi kazete,posto ste vi jedna od retkih koja je to pomenula.
      Inace posto ste napisali da vas zanima kako napreduju starija deca koja imaju razvojnu disfaziju,mogu vam reci da je moj sin stvarno napredovao s obzirom da do pune tri nije progovorio rec.Uz mnogo truda i rada smo mnogo bolji sad.Fond reci mu je mnogo veci,sklapamo i recenice,naravno nije to jos uvek na nivou dece njegovog uzrasta.Mnogo je bolji i sto se tice socijalizacije,sve vise sam prilazi deci da se igra,mada sam primetila da ne voli kad ima puno dece i kad je guzva,vise voli kad ima 2-3 drugara,i obicno kad su mirnija deca,ali dobro pre jedno godinu dana nije hteo nikome da pridje.Komunikacija mu je mnogo bolja,desava se jos uvek da nesto ne razume ali se sporazumemo.Ne razume pitanja kako,kad,zasto..Zna da broji,razlikuje boje.Poceli smo polako da uvodimo pisanje,to nam malo teze ide,levoruk je,sa logopedom hoce da pise,sa mnom retko kad.Idemo i dalje redovno logoped,defektolog.U vrtic ide normalno.Ponekad pravi probleme,jer kad nije po njegovom on se ljuti,vice necu i place.Cesto se zale da je nemiran,da ne slusa,da je razmazen….Mislim da ovde ni vrtici bas nemaju strucno osoblje i razumevanje za decu koja su drugacija.Ali to je ja mislim problem u celoj nasoj drzavi.
      Ukoliko vas nesto zanima slobodno pitajte.

      Zamolila bih i Fadila ako ima neki savet za mene po pitanju mlataranja rucicama.Da li ce to prestati ili bih trebala nesto da preduzmem po tom pitanju,mada ne znam kako bih reagovala.

      Hvala

      Sandra

      • Biljana

        Sandra,
        moj sin je sada na uzrastu na kojem je bio Vaš kada ste pisali ovaj post. I ponašanje veoma slično, posebno ovo što ste pisali a što se tiče (ne)razumevanja. Da li je godinu dana kasnije situacija bolja u razumevanju pitanja i ostalom?
        Puno pozdrava i sve najbolje

        • Zdravo,Biljana

          Mogu ti reci da je situacija kod nas dosta bolja.Idemo u redovan nulti razred pri skoli,mada bi on pogodistu trebao da bude u prvom razredu,jer je rodjen u januaru,ali ga ja nisam upisala,tako da je u nultom.Imamo srece da nam je uciteljica divna,on ju je super prihvatio,a i ona njega.Voli da ide ucestvuje u radu,popravljamo se dosta sto se tice pisanja,naucili smo sva slova,znamo da procitamo reci do pet slova,razumevanje i komunikacija su mu dosta bolji.Govor je takodje dosta bolji,mada se desava da neki put ne moze lepo da objasni ono sto hoce,ali se trudi,pomazem mu da ispravlja govor.Druzi se sa decom,i uciteljica je sa njim prezadovoljna.Idemo jos uvek kod logopeda i defektologa,i radimo kuci dosta.Jos uvek me zabrinjava mlataranje rucicam jer jos uvek to radi,nadam se da ce se to smanjiti,jer vidim da ga drugari gledaju cudno kad to radi.Kad ga opomenem on prestane,ali se ljuti i vice moram to da radim,jednostavno jace od njega,sto se toga tice toga ne znam kako da mu pomognem.Desava se takodje da je nekim danima dosta razdrazljiv,puno se ljuti,place,ali sve u svemu situacija je dosta bolja.
          Pitali ste za razumevanje,tu smo isto mnogo bolji,razume skoro sve sto mu kazemo,ponekad se desava da prica ponesto nepovezano,i da ne razume sta sam mu rekla,ali u tom slucaju pokusam da mu objasnim na neki drugi nacin da bi razumeo,tako da se snalazimo.Vidim da mu je problem shvatanje vremena,juce,danas ….Sto se tice rada nekad je raspolozen za rad nekad nije,ali mislim da je kod sve dece tako.
          Sve u svemu dosta smo bolji,cilj mi je da ga pripremim za skolu,da to prihvati,pa cemo videti kako ce biti.
          Kako je vas sin?Nadam se da sam pomogla.Ako vas jos nesto interesuje slobodno pitajte.
          Poydravljam vas

          • Sandra,
            hvala na odgvoru. Beskrajno se radujem kad pročitam da je nečije dete napravilo pomak, i zbog tog deteta, i naravno, zbog svog, jer mi to daje nadu de će i kod nas stvari biti bolje. Znam da je svako dete priča za sebe, ali je jako lepo videti da rad, upornost i sazrevanje daju rezultate. Stefan sada ima 5 godina i 5 meseci, i veoma je sličan Vašem sinu iz prethodnih postova, (na uzrastu kada je imao 5,8 meseci). Stefan ide u sjajan vrtić, mislim da mu to najviše pomaže u napretku. Još uvek govori u II ili III licu jed. i u I mmožine, umesto u prvom jednine, nije još usvojio prisvojne prideve, ali je napredak vidljiv. Zainteresovao se za slova i brojeve, za sada samo na nivou interesovanja i nagađanja, ali vidim da ga zanima. Ono što mi se čini kao najveći problem (osim tih „napada neraspoloženja“ koji me veoma rastužuju jer ne znam uvek kako da mu pomognem da ih prevaziđe), jeste odsustvo simboličke igre, kao i nerazumevanje pitanja i bilo kod apstraktnijeg konteksta (vreme, emocije, i sl). Nadam se da će i tu biti pomaka. Mi takođe planiramo da, ukoliko budemo mogli, polazak u školu odložimo za godinu dana. Kada je Vaš sin počeo da koristi prvo lice (pitam ovo pošto koliko sam shvatila stručnjake to je jedan od bitnih pokazatelja u sazrevanju deteta, sticanju svesti o samom sebi, o sebi u odnosu na druge itd, što bi sve trebalo da olakša detetu komunikaciju)?
            Pozdrav u sve najbolje Vam želim
            ps. takođe, jedno pitanje za sve, a vezano za toalet trening. S. se (uglavnom) suzdržava dok ga ne ponudimo ili se negde osami, ali još nije naučio da traži da ide u toalet. Ima li neko neki savet kako da to savladamo?
            Hvala

            • htela sam napisati „na uzrastu od 5, 5″ godina a ne „5,8 meseci“, izvinjavam se.

              • Biljana,On je isto dugo pricao u II ili III licu,poceo je da prica u I licu otprilike sa punih 6 godina.On u januaru puni 7 godina.Sto se skole tice po zakonu ne moze da se odlozi,ja ga nisam upisala,mogu da me kazne,ali jednostavno mislim da ce ta godina puno da mu znaci,sto se vec i vidi.Jos uvek ima problem sa pojmom vremena(danas,sutra..)i dalje mi uvece kaze ja danas ne idem u skolu,i stalno ga ispravljam da je danas bio u skoli,a da sutra ide ponovo,ako me razumete.Desava se i da pogresi rod ali vidim da se u zadnje vreme ispravlja sto se toga tice,zenski,muski…Na nesto sto nije po njegovom i dalje burno reaguje,ali se brze smiri nego ranije,moze mu se objasniti,ili ponuditi da za uzvrat ako nesto uradi bude nagradjen ili tome slicno,mislim mogu da primenim taktiku kazna nagrada,sto ja mislim do punih 6 godina nisam mogla,jer me nije razumeo,mislim da je i to povezano sa pojmom nerazumevanja vremena,“dobices nakon“…Desava se burna reakcija,ali mnogo redje,nekad mi se bacao po ulici u sred grada da nisam mogla da ga smirim nikako,sad je to vise plac kad nije onako kako on hoce,i mogu da ga necim smirim,ako me razumete…
                Sto se tice toalet treninga tu nisam imala problem,srecom,to je islo kao i kod vecine dece,mada vidim da i danas ne voli i retko ide u toalet u skoli,ali kuci ili ako sednemo negde da popijemo sok ili slicno nema problem da ide u toalet.Dok nije znao da kaze on je sam uzimao nosu,a negde sa cetiri godine je znao da kaze,tu bas i nemam neki savet za vas,mozda neko ovde ima slicnih iskustva.
                Sve u svemu mi napredujemo,jedino sto me i dalje zabrinjava je mlataranje i stezanje ruku,tu ne znam kako da reagujem i sta da radim,ako neko ovde ima iskustva sa tim,molim za savet.
                Pozdravljam vas i sve najbolje.Javite se kako napredujete.

      • Katarina

        Evo i naseg slucaja.
        Vuk je rodjen iz rizicne trudnoce (ja:hipotireoza, visok pritisak, dijabet tipa 2, policisticni jajnici, ko zna sta jos) carskim rezom i to uz pomoc forcepsa, jer nisu mogli da ga iscupaju iz mene rukama. Nije imao nameru jos da izadje (lepo od akusera koji mi je vodio trudnocu, sto mi je rekao), iako je rodjen u terminu, mada ne po mom terminu( jer znam tacan datum ostajanja u drugom stanju). Elem, glat je mogao da ostane unutra jos 4 nedelje.
        Ocena 8/9, da bi zavrsio na poluintenzivnoj zbog infekcije, gentamicini pa longacefi+kiseonik par dana, i naravno blaga zutica.
        Na kraju izadjosmo odande (GAK Visegradska) posle 14 dana, Bogu hvala, i dochepasmo se kuce.
        Prvih 7 dana je sisao (iz nekog razloga, ja sam vrlo samouvereno mislila da imam dovoljno mleka) pa smo zavrsili na Institutu za M&D jer je samo kopneo, nije uopste plakao i jedva smo ga na kraju budili. Ispostavilo se da je gladan ko pas i cim smo uveli Aptamil uz sisanje koliko god da je mleka bilo malo, poceo opet da napreduje. Od 4meseca u Sokobanjskoj na fizio vezbama jer je bio hipotonican i asimetrija lica na levo-nosili smo ga ka sebi umesto od.
        Seo na dan kad je napunio 7 meseci, propuzao sa 12 jedva, prohodao sa 13. Sa 7 bacio pelenu i dreknuo:”bacio”. Ma-ma-ma, ta-ta-ta, pa-pa, ba-ba ali bez znacenja. Period imitiranja i nekog gukanja nije imao (to sam shvatila kad sam videla njegovu sestru od tetke na malo duze, kad je imala 10 meseci).
        Suprug i ja skroz razliciti. Ja realno stroga, on extra popustljiv, Vuk to naravno koristi maximalno. Od kako smo se ujedinili (zbog a ne protiv njega), stanje neverovatno bolje.
        Odbijala MMR vakcinu dokle god sam mogla ali kad nisu hteli da ga prime u jasle sa 1,9 godina, dali su mu je. Od tog trenutka, kraja septembra, postaje potpuno drugo dete. Povucen, bacaka se, udara glavom u zid ili pod, igra se auticem, vrti tockice do u nedogled, gleda crtace i dalje ne govori, ne odaziva se na svoje ime, cini mi se da ne cuje.
        Konstantne upale usiju od kako je krenuo u kolektiv od zapusenog nosa (pre jasli nikad bolestan). Homeopatijom ga ocistili u decembru od MMR vakcine, i posle nekoliko dana, ostavlja autic, prestaje da se dere i baca jer nesto hoce/nece, ne udara glavu.
        Nadamo se da ce poceti da prica. Nista od toga. Posumnjala na autizam kad sam ga videla na nekom snimku iz jasli (koje je odlicno prihvatio, osim sto u vrticu ni dan danas ne jede nista kasikom, samo suvo i ono sto moze da se jede rukom, mada kod kuce vrlo rado koristi viljusku a i kasiku ako se radi o necem sto voli tipa sladoled).
        Sam stoji u cosku sobe, a ostala deca na gomili (ko se igra, ko ne ucestvuje, ko se tuce, ko place-on kao da nije prisutan, kao sam na svetu), uz sve ono gore napisano: ne odaziva se na ime, ne prica, kontakt ocima postoji ali ne dugo. U Sokobanjskoj prosao psihologa, fizijatra, logopeda (sto smo inace radili svaka 4meseca od njegovih 4meseca-dakle poznaju ga), kazu nije autizam.
        U medjuvremenu, naucio da imitira sve zivotinje, raspoznaje svaku, zna gde je sta na telu, pokazuje sve ali ne progovara. Vrlo aktivan, i slobodan da se vere po svim spravama po igraonicama kao majmun, samo trchi nekako vrljavo.
        Krenuo u novi vrtic (izasao iz jaslica) tamo za 3 dana naucio da ne neosi pelene i da se ide na malu wc solju (video od dece). Desavalo mu se da se upiski, i cesce ukaki, ali sada se samo ponekad ukaki u parku kad se zablentavi na trambolini, ili u jutrnjavi sa ostalom decom. Decu iz vrtica uglavnom voli svu, i slatki su kad ih vidim da se sretnu na ulici pa se grle i ljube :). Vuk inache muku muchi sa imenima. Zna da sam ja Kaca, tata Stevan, baba Mira, teca Mile a on Guk (nikako da izgovori V), ali ne zna da mi kaze za decu u vrticu kako se zovu sem Petre i Mile koje obozava.
        Crtane sveli na najmanju mogucu meru, tj. gleda 3 crtaca u toku dana, sve ukupno ne vise od 30 minuta, engleski vise ni pod razno, one neme, bez priche, skoro uopste. Interesantno, vise ni njega to ne zanima onako kao ranije.Muziku, pesmice i knjige jako voli.
        Do njegovog treceg rodjendana obishli: Sokobanjsku, Kralja Milutina (odakle smo pobegli), ORL Dr. Mikicku Klinicki centar, Bera test, EEG u uspavanom stanju, neurologa u Tirshovoj i 4 meseca nam je defektolog dolazio kuci pon-sre-pet.
        E taj defektolog je bio jedina prava stvar jer ga je izmedju ostalog naucio da nas doziva sa mama i tata i rechi da i ne. I ranije je pokazivao rukicom i prsticem na ono sto zeli ili nas vukao po kuci da nam pokaze uz obavezno mm-mm. To je takodje bila i odlicna priprema za logopeda u Jovanovoj (institut za patologiji govora), gde je za 6 meseci (3-4 puta nedeljno) prosirio vokabular za bar 100 reci. Doduse, retko koju izgovori 100% jasno, ali je razumljivo.Trazila sam posle 6 meseci razgovor sa upravnicom , da mi napravi presek stanja i da dijagnozu kao i plan njihovog programa za dalji rad. Odrzala mu je cas i vidim da se zaista spremila za razgovor (apsolutno upoznata sa svim sto sam ovde napisala, uz konsultacije sa oba Vukova logopeda) i nije me otaljala. Ona kaze da njoj to najvise lichi na disfaziju, uz napomenu da se Vuku jezik izdize pri korenu kada prica ili se isplazi i zato cesto u govoru koristi ono “lj” usred rechi. Da nadjemo ORL koji ce prestati da ga kljuka antibioticima i da stavimo tacku na krajnike i cevcice za usi (timpanometrija uvek B-dakle sekret iza bubne opne maltene non stop). Predlaze i EEG kod njih u budnom stanju dok mu drze cas.
        Nashli dobrog ORL, rekao da mora da se vadi napolje 3. krajnik i da se cevcice stave ali da njegov govor nije uslovljen problemom sa usima, jer obicni govor cuje. Ono sto ne chuje je recimo cvrkut prica, tik-takanje sata. U oktobru cemo izvaditi treci krajnik i stavice mu cevcice u usi.
        23. novembra ce Vuk napuniti 4 godine. Opcinjen je ljutim pticama i svime sto ima veze sa njima. Ulazi u svaku radnju i apoteku da pita:” Imate ljute ptice? Nemate? Nemaju.” Sastavlja proste i prosto prosirene recenice u II i III licu, koristeci rechi koje zna uz dodatak nekih njegovih da popuni rupe. I dalje prica i na svom jeziku ali insistiramo da ponavlja za nama ispravno. I to uglavnom lichi, tonalitet je pravi ali rechi bas i ne liche uvek. Ipak napredak postoji. Radi u Jovanovoj sa slusalicama i mislim da je to prava stvar. Planiramo da uvedemo i odlazak 2 puta nedeljno u ordinaciju VERA, ali se finansijski prebrojavamo (duplo skuplji od Jovanove), ali zelim da probamo i sa muskim logopedom jer je u nekom dosta dugom periodu, Vuk bio orijentisaniji na oca i na musku populaciju i mozda ce ga to poterati napred. Primetili smo da svaki odlazak na more, planinu, sve sto je neka novina na makar par dana, chini da njegov mozak jurne napred.
        Crta ochi, nos usta, okruglu glavu, telo noge i ruke. Obozava plastelin (kad ga je prvi put uzeo u ruke sa 2 godine, umal da se ispovraca jer je bio vrlo gadljiv i nikako nije zeleo da isprlja ili pokvasi ruke nechim sto nije voda). Nisam to sa gadljivoscu mogla da shvatim pa sam mu uranjala ruke u vocne kasice i mazala njima po zidu, kako bi video da tu nema ama bash nicheg bljak i da je zabavno (krechicemo kad ga prodju definitivno sve faze izrazavanja kroz crtanje po zidovima ). Kasikom ga hranimo mi jer nece da je koristi i nije vesht. Viljuskom nabada super.
        Moram da napomenem da kad god se ima vise od pola sata slobodnog vremena, on ide napolje: do prodavnice, da vozi bicikl, na pijacu, u park ili samo da se izbaci djubre. Muz i ja usta ne zatvaramo, pricha se non stop i iz njega izvlachi sve sto se moze. Nepotrebno je reci da smo mrtvi umorni, fizicki, emocionalno, finansijski izmrcvareni, bez i jednog zivca i matori (ja imala 40 kad sam se porodila).
        Mislim da dijagnoza uopste nije vazna u nasem slucaju. Koja god da je, do god imamo snage (ne pitajte kako) i ideje da iz Vuka izvucemo sve sto mozemo, bice dobro.
        Moram da vam kazem i da je duhovnik vrlo vazan, Vuk jako voli naseg Gosn popu :).
        Drzite se roditelji, ovo je tek pocetak, ako je verovati onom: malo dete-mala briga, veliko dete-…..

    • Svetlana

      Postovani Fadile, zaista mi je zao sto morate kroz to da prolazite zajedno sa vasim detetom, koje sigorno mnogo pati zbog nemogucnosti da na adekvatan nacina komunicira sa okolinom, pre svega sa onima koji mu najvise znace. Iz Vaseg posta vidim da ste se u potpunosti posvetili svom detetu i da ste, uprkos teskocama, nasli nacina sa njim da komunicirate i da mu, na njegov nacin, pruzite adekvatnu kolicinu ljubavi i osecaja da negde pripada, sto je izuzetno vazno. Iskustvo s razvjnom disfazijom i alalijom nemam licno ja, ima ga moja sestra, i moje dve drugarice. Sestrina cerkica (8,5) ima dijagnozu alalije, dok deca mojih drugarca, obojica decaci od 3 godine,imaju disfaziju. Sestrina cerkica nije izgovarala niti jednu rec do svoje seste godine, niti je komunicirala, a kako je njeno ponasanje ukljucivalo i stereotipije i odsustvo pogleda i slicne simptome, sestra se plasila autizma, koji je iskljucen, kao i pervazivni poremecaji, ali ovu dijagnozu je dobila tek u sestoj godini, kada su posetili Institut za eksperimantalnu fonetiku i patologiju govora, koji se nalazi u Beogradu, nakon bezuspesnih tretmana logopeda. Na tom institutu su joj sutanovili netoleranciju na gluten i alaliju kao posledicu toga. Devojcica je na dijeti bez glutena vec dve ipo godine, ima svakodnevne tretmane na racunaru (od njih je dobila poseban program i slusalice) i progovorila je. I dalje to nije govor koji bi pratio njen hronoloski uzrast, ali nas sada potpuno razume, odgovara nam na pitanja uglavnom prostim recenicama, ali tacno i gramaticki precizno. Druzi se s ostalom decom i igra, a ide i u skolu, u okviru inkluzivnog programa, sto ja licno smatram, kao profesor, da nije dobro, ali odluka nije moja. Decacici sa disfazijom i dalje idu kod svoog logopeda jednom nedeljno, vec godinu dana, naucili su da uvijanjem pokazu da imaju fiziolosku potrebu i da odvedu u kuhinju ako su gladni i zedni, ali jos uvek ne koriste pokazivanje prstom, smislen govor jos manje. Jedino je sestra zadovoljna tretmanom u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, kaze da je tretman KSAFA aparatom, tim posebnim programima za racunar i dijetom zaista mnogo postigla, sto se i vidi, drugarice to jos uvek nisu pokusale. Verovatno Vam nisam dala neku informaciju koju vec nemate, ali eto, osetila sam potrebu da Vam nesto napisem, ako nista drugo,da pohvalim Vas rad i zalaganje oko deteta. Svaka cast i moja iskrena podrska!

      Srdacan pozdrav!
      Svetlana

      • Hvala na javljanju i podrsci, Svetlana.

        Moj sin je vec radio test intolerancije na hranu u jednoj privatnoj laboratoriji u Beogradu i pokazalo se da njegov organizam ne bi trebao da prima mnogo toga, bukvalno oko dve trecine uobicajene hrane koju jede svaki dan.

        Ja sam pristupio jedno vreme strogoj kontroli hrane, ali nije pokazalo rezultate. Zapravo, ponasao se sasvim isto bez nekih vidljivih promena.

        Kad sam rekao u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju da sam radio i taj test, tamo su me savetovali da to vise ne cinim i da nije trebalo uopste to da radim, jer povezanost izmedju ukupnog psihofizioloskog stanja mog deteta i rizicnosti da je uzrokovana hranom uopste ne postoji i da ne postoji u naucnom svetu prihvacena teorija da je stanje uzrokovano ishranom ili da se moze poboljsati eventualnim restrikcijama i dijetama.

        Ovo sto ste mi pomenuli za KSAFA je vrlo interesantno i naravno da cu da pokusam. Naime, Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora sam kontaktirao dosta davno, i oni su me pozvali da dovedem dete na pregled.

        Odustao sam samo iz jednog razloga. U to vreme moj sin nije nista trpeo na sebi: kapu, odredjenu vrstu odecem, obuce, rukavice npr. i bilo je zaista nemoguce ga zamisliti da drzi slusalice na usima. To je bilo u domenu utopije. Medjutim, jednog dana sam primetio da je seo za moj racunar i sam stavio slusalice koje sam ja svakodnevno koristio za racunarom. Drzao ih je oko minut-dva, i to mi je bilo dovoljno da krenem sa vezbama u tom smeru.

        Uspeo sam da ga privolim da kratko vreme drzi slusalice na usima i pustao sam razlicite vrste muzike. Nista nije podnosio (odmah je skidao) osim zvuka klavira. I ja sam onda dugo vremena ga navikavao na slusalice a pustao klasicne kompozicije za klavir. Dostigao sam nivo da je slusao gotovo sat vremena, a cesto bi i zaspao uz muziku.

        Kasnije, nije bilo problema. Slusao je i govor, pa i cak rock muziku. I danas bi mogao da sve slusa, tako da sam sad siguran da bi mogao da pokusa tretman sa KSAFA.

        Zelim da naglasim da je problem alalije i disfazije sasvim drugacija patologija od nedostatka govora uzrokovanog autizmom i da ne ocekujem previse, ali verujem u STIMULACIJU bilo kog tipa, koja ko zna sta moze da podtakne u psihi deteta. Tu su milijarde celija, bezbroj senzora, bukvalno mikrosvemir za nauku, i samo iz tog razloga bih voleo videti njegovo ponasanje na KSAFA.

        Inace, vodio sam ga jednom u takozvanu „senzornu sobu“ u Jagodini koju je jako dobro prihvatio.

        Pored toga sto nase ustanove nemaju strucne osoblje vise iritira inertnost, osornost i zatvorenost tog osoblja (cast izuzecima). Mentalni sklop nasih „strucnjaka“ ne poznaje reci „usavrsavanje i ucenje“ , „saradnja“ i slicno. Svaku promenu koja ide ka civilizacijskom trendu oni shvataju kao atak na sebe, sto je karakteristika nesposobnosti, sujete i licemerstva.

        O inkluziji mislim sve najbolje a zasto je to tako napisao sam OVDE a i zbog pozitivnog iskustva koje imam tokom svakodnevnog boravka u odeljenju prvaka u koji pohadja i moj sin.

        Puno pozdrava, Svetlana :-)

        • Jako mi je žao svih koji prolaze kroz ovaj pakao s djetetom. U sličnoj sam situaciji. Imam dječaka od 3 godine sa sličnim problemom. Jedino pozitivno je to što razumije i pokazuje prstom. Nadam se da će biti bolje…Hvala svima koji dijele probleme s nama i svima koji su spremni pomoći preporučujućši neki adekvatan tretman jer sveki i najmanji napredak je veliki uspjeh!

    • Nećete vjerovati!Muž i ja smo isto profesori i imamo isti problem.Imamo dječaka od 3 godine koji se ponaša baš tako kako ste opisali vašu djevojčicu.I mi smo radili razne pretrage i vrtimo se u krug.Još nema dijagnozu, ali mislim da će je uskoro dobiti…Mi smo trenutno na habilitaciji u Trapistima u Banja Luci, pa ćemo u Beograd u taj Centar za eksperimentalnu fonetiku i razvoj govora, Neka nam je Bog na pomoći.

    • Molim vas da se javite na mail dusanmilicevic@ymail.com i dobicete jednu moju vrlo preciznu opservaciju razvojne disfazije. Mislim da ce vam tada biti dosta toga jasnije. Defektolog sam po profesiji, dugogodisnji. Pozdrav

  2. Ja imam sina koji ima 4,5 godina.Dijagnoza razvojna disfazija od skoro i pervazivni razvojni poremecaj in obs.Ja sam primetila problem jos sa dve godine i od tada se borim sa tim problemom.On do pune 3 godine nije uopste progovarao ni rec,dok nije izvadio treci krajnik koji ranije nisu primetili tako da je od tada dosta napredovao sto se tice celokupnog razvoja.On sada ima fond od 20-30 reci.
    Uglavnom duga je to prica gde smo sve isli i sta nismo probali,za sada ide kod logopeda i defektologa privatno kod nas u Kraljevu.

    Mi smo radili testove peptidurije i organic test na osnovu kojih je dobio neku terapiju i dijetu i sve to kosta izuzetno mnogo,a iskreno nisam sigurna u delovanje svega toga.
    Htela sam samo da pitam ukoliko neko ima iskustva sa suplementima,dijetama i slicnim stvarima da napise svoje iskustvo.

    Pozdrav

    • Ono sto smo mi uradili je test intolerancije na ishranu u jednoj laboratoriji u BG, Sandra.
      Uradili smo samoinicijativno, jer tragajuci za prirodom razvojnih poremecaja cesto smo nailazili na podatke da je razvojni poremecaj bilo koje vrste u visokoj korelaciji (povezan je ) sa ishranom.
      Ako cete mene poslusati, odustanite od te ishrane i pokusajte hraniti dete najnormalnije, odnosno hranom koju vi konzumirate u kuci. Prosto, te studije povezanosti neadekvatne ishrane ili manjka nekih vitamina sa razvojnim poremecajem su prilicno diskutabilne , tako da je bolje da sacuvate novac.
      Ta ishrana mu nece sigurno odmoci, ali ako ne pokazuje neka jaca upecatljiva poboljsanja, bolje je da je ne koristite.

      Mislim da je njegov problem usporen razvoj govora, i vrlo je moguce da ga je prouzrokovao treci krajnik.
      Sto se tice konstatacije da je njegov fond reci 20-30, mislim da nemate previse razloga da se brinete. Onog trenutka kad dete pocinje da koristi reci simbolicki, i shvata njihova znacenja proces razvoja govora ce neumitno teci.

      Mozda ga vi sad cesto uporedjujete sa drugom decom,pa vam je neobicno sto ima mali fond reci u odnosu na druge, ali nemojte previse obracati paznju na to.On ce svakim danom napredovati, mozda ne onom brzinom kojom zelite, vec znatno sporije.

      Medjutim, ovde niste napisali nesto vise o njegovom ukupnom psihofizickom stanju. dakle, Dobro bi bilo da opisete njegovu motoriku,kako hoda, kojom brzinom, kako hvata predmete, da li se druzi sa decom, da li se mazi, uzima li sam hranu, odstupa li od normalne tezine i sve detalje koje vam se ucine vaznim.
      Tad bih eventualno mogao da vam skrenem paznju na neke stvari koje bi vam pomogle.
      Za sad nastavite rad sa defektologom i logopedom kontinuirano, sto vise koristite moje savete iz teksta.

      Pozdrav!

      • Hvala puno na odgovoru.
        Sto se tice njegovog psihoffizičkog razvoja tu je ok,prilično je spretan,jeste malo kasnije prohodao sa 18 meseci,dugo je puzao.Sada je stvarno vrlo okretan,nisam uopšte primetila da ima nekih problema što se tiče motorike.Što se tiče ishrane jede sam,ima malo problema kod tečne hrane jer je levoruk pa mu to malo teže ide ali se snalazi.Dosa je privržen meni mazi se sa mnom i vrlo teško se odvaja od mene.Sa drugom decom hoće da se druži ali ako ih poznaje neko vreme.Novu decu teže prihvata ali i tu nije isključiv,kako mu se ko svidi tako i reaguje.Primetila sam da ju u poslednje vreme počeo da udara decu,pogotovu devojčice retko dečake,ali moram napomenuti da se on sa svojom sestrom(inače ćerka ima 6 godina)vrlo često tako igra pošto mi i ćerka nije naročito „nežna“.To obožavaju da se valjaju i rvaju.
        Jeste malo mršaviji ima 17 kg.ali slabo i jede dosta je probirljiv kod hrane ako mu se nešto ne sviđa nema šanse da ga nateraš da pojede.Zato i kažem da ako bih krenula sa nekom dijetom ja ne znam čime bih ga hranila.Jeste da to nije prterano zdrava hrana ali stvarno mnogo puta razmišljam bolje da pojede bilo šta nego ništa.Od voća jedino jede jabuke,drugo voće nema šanse non stop mu nudim ali neće .Dosta bolje jede posle operacije krajnika ali i dalje sloabo.Moja majka mi je rekla da sam ja ista takva bila.Ja sam sa 18 kg pošla u školu.
        U trenucima radosti ima mlataranje rukama tj trlja ručice.Rekli su mi da je to nije tik pošto to samo radi kad je srećan i da kad bude mogao više da se izražava sa rečima da će to raditi sve slabije.
        Inače sam dobila od doktorke iz Beograda šta bih trebala još od analiza da mu uradim što se tiče intolerancije na hranu i mogu reći da mi samo za analize treba oko 100.000,00 dinara a gde je terapija posle toga koja je inače isto nenormalno skupa.Kad bih znala da će to stvarno da mu pomogne snašla bih se nekako za pare ali sve mi to ne deluje pouzdano.Mo smo veće radili test peptidurije i organic test ti rezultato nisu bili naročito loše ali su mu dali 5 vrste nekih suplemenata za koje nam isto treba dosta para tako da sam odustala od toga jer nam je ona rekla da to nije garant da će njemu da pomogne ona samo garantuje da će njegov organizam biti u ideali.
        Ja se samo eto dosta puta pitam da li sam pogrešila što nisam probala sa tom terapijom ali ne znam da li je vredno tolikih para,bolje je da te pare potrošim da odvedem decu na more,zar ne?
        Eto to je otprilike nešto što mene muči,jer kod te dece se nikad ne zna,stvarno sam ga vodila svuda gde god ima,i u suštini sve više stičem utisak da je najbitnija socijalizacija deteta,vrtić uključivanje u rad sa decom.Nadam se da sam u pravu.On je stvarno dosta napredovao posle operacije krajnika i mislim da je i to bio veliki problem ako do 3 godine nije dobro čuo.
        Eto ja bih mogla da pričam o ovom problemu dva dana ali ukratko sam objasnila slučaj mog deteta.
        Hvala unapred na odgovoru
        Pozdrav!

      • miroslava

        Dobar dan.. javljam vam se jer imam problem koji ni sama ne znam kako da resim.Imam sina koji ce da napuni 3 godine u oktobru i jos uvek neprica.Jedino sto govori je mama.On sve razume,vodi me do stvari koju zeli,kad mu se piski kaze psss.Izvrsava sve naloge,trci,sam jede,uglavnom voli da se igra sam,ali kada mu se svidi igra od druge dece on se ukljucuje u igru.Ide u vrtic.Ima starijeg brata koji ima 4,5 godine,obozavaju se,igraju…Moj je problem svih ljudi oko nas.Jedna grupa su medicinari koji to gledaju kao problem,a druga grupa su obicni ljudi koji imaju iskustva sa decom koja su kasno progovorila bez problema.Ja sam krenula u aprilu da ga vodim privatno na vezbe kod logopeda i defektologa,mada se jos nista nije promenilo.Posto ni oni ne znaju zbog cega on neprica,sada mi traze da uradimo eeg na institutu za patologiju govora u Bg.Pitam vas za misljenje jer imate iskustva,a mene muce sva ova razlicita misljenja,stim da i neurolog kaze da za to nema potrebe i da ne zna zasto sve ovo radimo kad on nema jos ni 3 godine.Unapred hvala.Miroslava Novi Sad

        • Miroslava, moj stav je da bi trebalo da uradite pregled deteta po standardnoj proceduri i da se ne obazirete previse na „misljenja“ medicinara a ni nas ostalih. Dakle, uzmite uput i idite u Zavod za psihofizioloske poremecaje u Beogradu gde cete dobiti zvanicno radnu dijagnozu koja ce vam kasnije trebati za dete.

          Iz onoga sto ste napisali ja ne mogu da prepoznam funkcionalni psiholoski problem jer ste nabrojali sta sve dete zna i ume, i sto su uobicajene razvojne situacije za dete njegovog uzrasta. To sto se odmah ne prikljucuje igri ne mora nista da znaci.

          Vazna stvar je da dete izgovara „mama“ i zna njeno znacenje. Vazno je kad kaze „psss“ da to ima smisao kod njega i asocira na radnju (potrebu) koju treba da izvrsi.

          Ne zelim da nagadjam da li se radi samo o usporenom razvoju govora kod deteta, vec jos jednom kazem da je neophodno izvrsiti pregled (narocito obratiti paznju na ORL nalaz), i ako sve bude u redu mozete ipak biti spokojni: kod deteta je u pitanju sporiji razvoj govora, ali takva deca kasnije postizu dobre rezultate i nece se razlikovati ni po cemu od ostale dece.

          Napisite i ubuduce o svemu sto radite i o svim promenama pa cemo razmeniti iskustva.

          Zelim vam puno srece!

          • Javljam se nakon godinu dana borbe i truda,i izvinjavam se zbog tolikog zakasnjenja,ali retko stizem da posecujem net.Stvari stoje ovako.Uradili smo eeg sa 12 mapa na patologiji govora i tamo su ustanovili da nema drugih problema sem usporenog razvoja govora i dali dijagnozu razvojna disfazija.Od tada idemo privatno kod logopeda na ksafa aparat,od dva do pet puta nedeljno,i tako vec godinu dana.U govoru se nista nije bitno promenilo.Logopedi mi kazu da on sve slicice u svesci izgovori u slogovima,a meni kuci u suzama i teranju jedva.Sada je poceo da odbija saradnju sa njima,pokriva oci,place..Sada smo napravili pauzu,ali ja sam ocajna.Kod kuce slusa samo mene.Sve radi sam.Sve razume,snalazi se savrseno..U vrticu je sada strasan.Uopste ih ne slusa,izuva se,bezi iz sobice.Kuci svaki dan razgovaram sa njim u vezi vrtica,on me razume,place zna da je kriv,ali sledeci dan sve ponovi isto.Ocajna sam jer em sto ne prica,em ne mogu da ga vaspitavam,a stariji sin mi je predivan,vaspitan.. Molim vas ako mozete da mi pomognete jer sam vec slaba sa strpljenjem,zivcima..Sto se tice nase kuce sve divno funkcionise.Svaki dan im se posvecujemo maksimalno,igramo,idemo na razna mesta,mazimo se..Hvala vam.

            • Zaboravila sam da dodam da je sin rodjen carskim rezom,ali sa pupcanom vrpcom oko vrata,i tokom cele trudnoce je postojao cvor na pupcanoj vrpci.Ne znam koliko to moze da utice na njegovo stanje,ali eto da napomenem.I jos da dodam da on inace se zove Luka (to sam odavno zaboravila da napisem)sam jede,ide u wc,jedino nece cam da se obuce ali mislim da je to vise zbog razmazenosti,mada nikad nebi rekla da se razmazi drugo dete,a ne prvo.Sve sto mu ne dam on se sam snalazi..Ako je to nesto visoko on vuce stolicu,ako ne moze ni to,onda vuce starijeg brata Marka da mu pomogne.Motorika mu je odlicna.

        • daliborka

          Miroslava,moja cerka sad ima 6 godina,sa nepune tri su joj rekli da ima razvojnu disfaziju !Kad smo krenuli sa radom nije imala nijednu rijec i imaloa je prilicno agresivno ponasanje!Isli smo na pomenuti institut u Bg i radili sve testove preko govornog aparata,sluha, motorike,i na kraju eeg tj.snimak glave!taj nalaz vas uputi na to da li postoje ostecenja mozga ili ne!moja cerka sad govori i komunicira bez vecih problema,jedino su joj reci ponekad u pogresnom padezu ili licu,ali se i to da ispraviti!moj savjet sto vise logopedskih tretmana,mi idemo 3 puta sedmicno,vec pune tri godine,u pocetku smo isli svaki dan!i naravno kod kuce sto vise rada kroz igru!

          • Daliborka hvala vam puno na savetu,mnogo mi znaci.Pre godinu dana smo uradili eeg na patologiji govora i dijagnoza je razvojna disfazija.Od tada idemo kod logopeda od dva do pet puta nedeljno.Nista se nije promenilo.Razumevanje i snalazenje mu je savrseno,samo govor ne promenjen.Uz teranje dobijem koju rec u slogovima,ali po meni je to malo posle toliko tretmana i vezbi.Sada odbija rad sa logopedom,u vrticu nikog ne slusa..Prosto vise ne znam sta cu…Hvala vam.

      • Moj sin ima 5,8 godina od druge godine sam primetila problem nije govorio,cula sam razna misljenja logopeda,pedijatra,psihologa.RAdili smo sa njim imao je logopeda privatno jer u zavodu nije ostvario nikakvu komunikaciju.Petar je imao zapusenje usnih kanala,izvadili smo treci krajnik i od tada je poceo da napreduje.divan je decak jako brzo uci pesme voli ih i zna ih dosta.Svaku rec zna da ponovi ali je malo onih reci koje koristi u svakodnevnoj komunikaciji i to samo onda kada njemu nesto treba inace na pitanja neodgovara.Mnogo voli da se mazi ,ide u vrtic ali uvek se igra sam za sebe nema problem sa decom ali ga nemoze zainteresovati njihova igra…hoce da se juri sa sestrom da sutiramo loptu ali ponekad.Vdim napredak sobzirom da do pre dve godine nije znao nista sad je super ali ja se ne smirujem volela bih da se vise paznje posvecuje ovoj temi,deci ,roditeljima jer svi znate koliko strpljenja rada i truda treba uloziti,a rezultati dolaze veoma sporo.Mnogo puta sam sazaljevala svoje dete krivila sebe i stalno lezem i budim se sa istom zeljom plasim se da li cu izdrzati.Sada cekamo da odradimo BERU kako bi se otklonila svaka sumnja ostecenja sluha mada logoped u Decijoj kuci misli da nema taj nalaz nam je potreban da bi dosli do psihijatra koji ce najzad dati svije misljenje i utvrditi na koji nacin dalje raditi.Inace dijagnoza je razvojna disvazija.On neprimenjuje ono sto zna.

  3. Marija

    Pozdrav Fadil,
    Veoma sam vam zahvalna na ovom tekstu. Imam devojcicu koja ima 2 godine i 3 meseca i ne prica i jos ne pokazuje prstom na ono sto zeli. Ima mnogo slicnosti u ovom tekstu sto ste napisali i veoma sam Vam zahvalna zbog toga.

    Ona ide u vrtic i jako je lose to podnela u pocetku. Drugoj deci nije dozvoljavala ni da je dotaknu. Sad je to malo bolje. Cak redovnije i jede tamo.

    Krenuli smo kod fizijatra jos kad je bila beba od 3 i po meseca, gde smo radili vezbe po Vojti i radnu terapiju jer navodno nije htela da hvata zvecku, zatim smo isli na vezbe jer nije htela puzati (medjutim, ona nije ni puzala, a kako je uspela sama da ustane tako je i pocela da ide i skoro trci.).

    Vaspitacice u su vrticu mislile da ima problema sa sluhom jer se ne odaziva na ime. Medjutim, kad cuje nesto sto je zanima, npr. reklame na TV-u, onda dotrci iz druge sobe. Bili smo kod vise doktora i psiholog na Poliklinici je rekla da sumnja na pervazivan poremecaj(autizam). Bila sam sokirana…
    Isli smo na vezbe kod fizijatra i logopeda i kasnije u Razvojno savetovaliste. To je bilo kad je imala oko 19 meseci.

    Sad mi cura ima 2 godine i 3 meseca i vidim neki pomak unapred:
    Zna da slaze drvene slagalice veoma lepo
    Krugove zna da poredja na stapu po velicini
    Zna da ubacuje razlicite oblike kroz otvore
    Kad uradi nesto od ovog i zavrsi , pocne da tapsi i gleda u mene
    Kad ja tapsim i kazem ,,Bravo“ , to uradi i ona.
    Reaguje na nalog dodji tako sto dotrci do mene.
    Knjige i slikovnice nece vise samo da lista vec i ona nekad pokazuje prstom na slike u njoj i gleda u mene da joj pricam…(ranije ih je samo listala)

    Na cemu sad radimo:
    Kad joj kazem da mi nesto donese , ona mi baci prvi predmet koji moze da uzme, a ne donese mi ga.
    Kad nesto zeli , vuce me za ruku , pa pokusavam da mi pokaze prstom umesto da me vuce za ruku
    Kupila sam neke karte-slike, pa pokusavam da mi da od 3 slike, jednu koju trazim (cica, koka, sat)
    Pokazuje prstom samo nekad slike u slikovnici , a cesto hoce da me vuce za ruku da joj ja pokazujem i pricam (sto naravno izbegavam)
    Nece da mi pokaze prstom na stvari koje hoce,vec me vuce za ruku.
    Jedino mi je pokazala koke kad smo bili kod bake na selu (Sad je leto i cesce tamo idemo…). Od zivotinja je kuca i cica nisu ni zanimali, a od krave se postidela (pokrila je rukama lice i okrenula glavu od nje)…kao da je krava nepoznata osoba..;) . Baba je pokusala da zajedno hrane koke, ali nekako joj se to ne dopada …ali to cemo uvek probati.

    Inace idemo cesto u parkic: tamo ima jedna ljuljaska za bebe i voli da je ljulja, na tobogan voli da se penje, ali nece bez mene, a ja je samo pridrzavam, obozava da bude na klackalici, mada je moram pridrzavati da ne padne…nekako sam nesigurna …prilicno je trapava.

    Zna sama da se popne na krevet i sidje sa kreveta.
    Voli da gazi po pesku, da se gleda u ogledalu.
    Zna da pokaze gde je mami oko i nos, ali ne i sebi (pokusavam ispred ogledala da to naucimo , ali nekako nam jos ne ide…)

    Zna da uzme kasikicu i pojede cvrscu hranu (npr. keks i mleko, krompir i sargarepu sa mesom…), ali supu kad jedemo se izbrljamo…

    Hoce meni da dam da i ja jedem i pijem vode ili soka na flasicu (mada joj pokusavam dati i casu ( nece da pije iz plasticnih casa,samo iz staklenih,pa je moram pridrzavati)

    STA BISTE MI VI JOS SAVETOVALI?
    KAZITE MI DA LI JE VAS SIN PROGOVORIO? Volela bih da cujem da jeste;)

    Srdacan pozdrav i unapred hvala
    Marija Protic, Novi Sad

    • Mislim da se u slucaju vas devojcice ne radi o autizmu, ali se radi o nekoj drugoj vrsti poremecaja razvoja.
      Ako dete ne puze, ne mora da bude nikakav predznak poremecaja. Sasvim je individualna stvar od deteta do deteta da li ce iz puzanja odmah uspostaviti hodanje , ili ce puzanje preskociti. Hod pocinje intuitivno kad psihosomatske strukture deteta koje su povezane sa motoriko steknu odredjenu zrelost.
      Koliko sam razumeo, vasa devojcica reaguje na socijalnu situaciju (stidi se), a ima i sposobnost da uci odredjene sadrzaje. Znaci, iskoristite sve sta je zanima , a takodje prepoznajte i njene najbolje sposobnosti kad nesto uci, zatim omiljeno mesto gde vezbate, omiljenu igracku i da to iskoristite maksimalno. Usporen razvoj deteta se najbolje koriguje vezbajuci i radeci ono sto dete najbolje zna, a postepeno uz te vezbe ukljucivati i spektar ostalih radnji.
      Neobicno mi je malo sto delove glave pokazuje na vama, a ne na sebi iako to insistirate. Trebalo bi odmah poceti da radite sa detetom na razvijanju osecanja sopstvenog JA, odnosno vlastite telesne seme. To znaci: stavite veliko ogledalo i vezbajte sa njom najmanje sat vremena dnevno. Na taj nacin ce ona polako da uspostavlja osecaj vlastitosti.
      To sto je trapava, odnosno pokazuje odredjen zaostatak u razvoju motorike (apraksija) je logican podstrek da vezbate sa njom sami ili uz pomoc fizijatra u uspostavljanu motorickih vestina. Kao sto sam napisao, govor nikad nije izolovan hendikep, vec se obicno radi o vise pratecih poremecaja koje treba prepoznati.
      I sto je najsigurnije, najbolju procenu cete dobiti od tima strucnjaka koji se bave psihodijagnostikom dece i savetujem da to ucinite sto pre, kako bi ste primenili odgovarajuci program za devojcicu.
      Moj sin je u nekim segmentima uznapredovao, ali u razvoju govora jos ne.Navikao se na cistocu, stekao odredjene socijalne vestine, poceo je razumevati odredjene prostije naloge. Poceo je vezbati po sat dva u specijalnoj skoli sa defektologom, re-edukatorom i logopedom. Medjutim, za njegov uzrast on je daleko jos od proseka da bi funkcionisao sam. Najveci problem je njegov OTPOR prema ucenju, sto je po meni najveci problem za resavanje.

  4. Pozdrav svim roditeljima,

    Imam sina od 3,9 mjeseci. S dvije godine sam uocila problem, da ne zna osnovne naloge, niti razliku izmedju npr. mace i cuke.
    Imala sam tezak porod i moj sin je dobio ocjenu 7, ostao je kratko bez kiseonika. Mentalno je zdrav Bogu hvala, motorika dobra, prohodao je sa 10 mjeseci sto je doktorima dobar predznak. Progovorio sa 3 godine prvu rijec uz pomoc logopeda. Danas imamo komunikaciju ali jako siromasnu. Potpuno vjestacki uci jezik. Sva pitanja i odgovore ga moram uciti. To je ogroman projekat ali sta mozemo. Puno zivaca, strpljenja, leksilijuma :) i rad rad i samo rad, kroz igru naravno. Dok setamo ucimo pricati, dok je u parku s drugom djecom ucimo se pricati (pitaj batu : kako se zoves, rijec po rijec itd…)
    Naucio je sta znaci hocu-necu, jesam-nisam, jeste-nije. Sada se ucimo ako kaze bato place ja ga pitam ZASTO, a onda mu kazem moras reci rijec po rijec zato sto je bato pao itd…apsolutno sve.
    Imali smo juce situaciju u parku :) ja ga molim sidji dole molim te, a on mi kaze necu sidji dole molim te :). Tako da ide to ali sporo, sve mu se to treba sleci itd…
    Pelene ne nosi danju, ali nocu da, jer jos uvijek nisam JA ta koja mu je skinula pelenu navecer, jer vidim da ujutru pelena bude mokra.
    Jede sam samo ono sto jako voli, poput przenih krompirica, nabada na viljusku :) i to je super igra, supicu sve isprosipa, ali mislim da to nema nikakve veze. Od moje sestre sin ima 4,5 godine razvoj normalan i dalje ga ona hrani tako da ja to ne uzimam za ozbiljno.
    Mnogo sam patila i danas patim sto se sve to tako desilo ali sta da radim …

    Javi te

  5. Ana

    Pozdrav svima…
    Imam sina od 4 godine, zove se Vukasin…slabo komunicira i nema kontakt ocima.Kad god mi prica ili ga ja nesto pitam spusti glavu ili gleda u plafon, kad mu kazem da me pogleda on mi odgovori NECE VULE GLEDA MAMU U OCI…
    Rano je prohodao, sa 9 meseci…poceo je da govori, a onda je sa 20 meseci pao i rasekao desni i rasklimao zube, onda jedno vreme nije nista govorio… Krenu je u vrtic sa 3 godine, tada su nas uputili kod psihologa, jer je od sve dece najduze plakao…Tako je sve krenulo…uputili su ga kod logopeda…
    U vrticu je razbio glavu, nismo nikoga krivili za to, rekli smo da je to moglo i kod kuce da mu se desi, nemiran je…a onda je vaspitacica pocela da se zali svaki dan kako Vule nece da jede, nece da sedi, kako je nemiran i zahtevala asistenta koji ce samo sa njim da radi.Tada su nas uputili na institut da mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici, radili su mu EEG glave i receno nam je da nema traume mozga, da se normalno razvija i data mu je dijagnoza SPECIFICNE TESKOCE U RAZVOJU F83.
    Zna da peva sve pesme, raspoznaje slova, brojeve, kad je raspolozen procita mi i neku rec…slabo ga drzi paznja, kod logopeda se izmotava, nece da saradjuje…govori NECU TI KAZEM IDEM KUCI … CUTI VISE,NECU KAZEM…cak je jednom prilikom za medu rekao TO JE CIKA GLISA, IDEM SAD KUCI AJD CAO…
    Stalno moram da mu govorim-kako se kaze? da bi mi on rekao recenicu…
    npr. On kaze SOKA, tek kad ga opomenem kako se kaze, onda on krene – hocu pijem soka, sipaj mi mama soka, zedan sam..
    Kad ga neko nesto pita npr. kako si Vule? on ponovi isto to…

    Posmatram ga…prica neki svoj jezik, ali ima i srpskog :)))
    Kao da se nekad izgubi u nekom svom svetu…
    tesko mi je i ne znam sta da radim…neki kazu mali, neki kazu vodite ga na ispitivanja…ne znam vise ni gde da idem ni sta da radim….

    Izvinjavam se sto sam se raspisala i ako sam vas ugnjavila…
    POZDRAVLJAM VAS!!!

  6. Ana, molim te mail privatni, vidim da nam je problem gotovo identican.

    Pozdrav,

  7. Zdravo

    Evo opet mene posle nekog vremena.Kao sto sam i ranije pisala moj sin ima razvojnu disfaziju kako mu je napisano mada sam tokom ovog vremena uvidela da mnoga deca imaju tu dijagnozu a razlikuju se svako po sebi.Svako dete je prica za sebe.Ranije sam objasnila njegovo ponasanje ovih zadnjih meseci od kada sam zadnji put pisala on napreduje ima sve vise reci u recniku mada je to jos uvek dosta iza dece njegovog uzrastza,on u januaru puni 5 god ali sam htela da se posavetujem u vezi jednog problema koji imam u zadnje vreme.Poceo je dosta da bude agresivan prema svima i prema deci u vrticu,dere se,baca stvari…Imam problem sa vaspitacicama u vezi toga a i ja iskreno ne znam kako da resim taj problem.Od skoro je presao u drzavni vrtic tako da me svaki dan zovu da dodjem po njega.Neki dan je dobar ali nece nikad da spava a sto je po meni nenormalno dete koje nece da spava mora da ide kuci tako da skoro stalno moram da izadjem sa posla da ga uzmem sto bas ni na poslu nece dugo da trpe.Ja po njegovom ponasanju kod kuce i napolju ne bih rekla da je on bezobrazan,mislim da on jednostavno zbog tog problema sto ne moze da se izrazi primenjuje taktiku da udara cime brani sebe,Jako je tezak za saradnju sve voli da bude po njegovom ako nije on pribegava agresivnosti.Ne znam da li se ta agresivnost desava zbog njegovog problema u razvoju ili bi jednostavno bio takav i da nema taj problem.
    Da li neko slucajno ima slican problem sto se tice agresivnosti.Ne znam kako to da ispravim.Pokusavala sam razne taktike ali mi ne uspeva on mora da istera svoje na bilo koji nacin.
    Neko mi je cak i rekao da je bolje da bude takav nego da u vrticu
    bude u cosku i ne komunicira sa decom.
    Ne znam ako neko ima slicna iskustva molim da mi se javi.

    Pozdrav,Sandra

    • Zdravo Sandra. S obzirom da si davno pisala,a ja sam sad u ocaju i trazim savete gde god stignem,pisem ti sa nadom da je tvoj problem resen i da mozes i meni da pomognes.Imam dva sina,od toga mladji sin ima 4 godine i dijagnozu razvojne disfazije. Vec dve godine idemo na sva ispitivanja,vezbe kod defektologa i logopeda…Sluh mu je u redu,radili smo eeg sa 12 mapa na patologiji govora u Beogradu,i tada su mi rekli da mu defektolog ne treba,vec samo logopetski tretmani sa ksafa aparatom.Vec godinu ipo idemo,nekad jednom,nekad dva a u poslednjih pola godine i ped puta nedeljno.Nista se puno nije promenilo.Kod logopeda kaze ono sto mu ona naredi u slogovima,a kuci u suzama na silu.Sada je poceo da odbija saradnju sa logopedom.Inace on sve razume,sve pokazuje prstom,kad mu nesto ne dam on se sam snadje..Ide u vrtic jos od druge godine.Tamo se uglavnom igra sam sa sobom i ucestvuje u igrama samo kada on to zeli.Medjutim on slusa samo mene.U vrticu ih ne slusa uopste.Izuva se,nece da spava,dok druga deca spavaju on se bucno igra,bezi im iz sobice…Ja kuci sa njim razgovaram,kaznim ga,i sutra opet isto.Zale se na njega svaki dan.Jako mi je tesko jer imam srarijeg sina od 6 godina koji je predivan,fin,kulturan,vaspitan…a ovog mladjeg vise ni sama ne znam sta da radim.Inace njih dvojica se lepo slazu,igraju,razumeju..jedino je starijem sinu malo tesko sto nema komunikaciju sa bratom.Molim sve koji imaju ili su imali slicnih problema da mi se jave,jer mi ponestaje snage,strpljenja i zivaca.Hvala unapred.

  8. misko

    Postovani roditelji,
    trazeci neke podatke vezane za probleme dece sa poremecajima verbalne komunikacije slucajno sam naisao na ovaj sajt i vasu prepisku. Iako nemam obicaj da se javljam i komentarisem prepiske na internetu, obzirom na probleme sa kojima se srecete, nisam mogao a da vam se ne obratim. Naime vec 20 godina radim u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu, i susrecem se sa slicnim sudbinama roditelja i njihove dece. Od lutanja po primarnoj zdravstvenoj zastiti, neadekvatnih i razlicitim informacijama pedijatara i logopeda (progovorice, nista se ne brinite, itd), pa do problema sa socijalizacijom dece u vrtice i skole.
    Ne znam koliko ste upoznati sa radom Instituta i bez zelje da ovo sto pisem zvuci kao reklama (to mi ni najmanje nije namera) verujem da u nasoj instituciji mozete dobiti odgovarajuce savete i strucnu pomoc. Verujem da vam nece oduzeti mnogo vremena ako pogledate sajt iefpg.org.rs Sa zeljom da ova informacija bar nekom pomogne zelim vasoj deci i vama puno srece.

  9. zorica1981

    Zdravo
    Majka sam deteta koje krajem meseca puni 4 god.odlaskom kod privatnog logopeda dobili smo dijagnozu razvojna disfazija.Decak ne govori nista sem mama,baba i sl.ima neki svoj bebeci jezik samo njemu znan,na izrazava svoje potrebe tipa gladan sam,zedan sam vec nas vodi za ruku da mu damo sta treba,donese casu kad je zedan…jos uvek nosi pelene jer ne kontrolise sfinktere,pokusavali smo da ga odviknemo ali bezuspesno.Logoped kaze da kasni u odnosu na drugu decu,da je potrebno puno rada i strpljenja do prve reci,da se ne zna kada ce prvu rec izgovoriti jer sve zavisi od deteta.Jos imamo problem sa njim sto je jako nervozan i baca stvari kada mu nesto ne dozvoljavamo.Mi mislimo da je to sve zbog nemogucnosti da se uzrazi i na taj nacin izrazava svoj bunt i nezadovoljstvo.
    Krenuo je u vrtic na 2 sata(i to smo jedva dobili)vaspitacice se zale da je nemoguc,da ne moze od njega da se radi nista sa drugom decom i poceli smo da odlazimo sa njim i prakticno ga tamo cuvamo ta 2 sata.Vise neznam sta da radim i kako da se ponasam sa njim.Nadam se da ce se na kraju sve resiti,ali treba puno strpljenja.

    • Zorice, dijagnozu ne uspostavlja logoped, vec to mora uraditi tim strucnjaka (defektolog, psiholog, deciji psihijatar, pedijatar itd.).Razvojna disfazija je poremecaj govora koji ukljucuje i razumevanje reci kao i produkciju istih.
      Vase dete izgovara „mama“ i „baba“, sto je dobro, ali obratite paznju da li zaista zna smisao tih reci ili ih samo spontano izgovara.

      Posto ne kontrolise sfinkter znaci da se radi jos o jednom poremecaju uspostavljanja navika, odnosno ucenja. Rekao bih, ne moze da usvoji naloge koje se voljno kontrolisu.

      I trece, radi se o njegovom ponasanju u socijalnom okruzenju. Ocigledno je negativisticki usmeren (iako je negativizam normalna razvojna faza kod dece) ili mozda hiperaktivan u odnosu na drugu decu.Niste napisali da li je agresivan prema drugoj deci.

      Znaci, savetujem da radite isto kao sto sam napisao u tekstu. Vodite ga sto vise u prirodu, sto vise na ulicu i ukljuciti u sto vise zivotnih situacija koje prolazite.Znam, nije lako, ali morate na sve nacine pokusati. Uspeh koji se postize u zatvorenim prostorijama i kabinetima je moguc samo kod blagih korekcija ponasanja ili govora.Kod tezih tretman je jako zahtevan i neophodno je ukljuciti sto vise lica.
      Umesto obicnih vaspitacica pokusajte naci defektologa koji radi sa nekom RAZVOJNOM grupom dece sa slicnim problemima. Neka provede intezivno tu sat ili dva (u zavisnosti koliko se moze raditi sa njim), a onda nastavite da vi radite sa njim u prirodnom svakodnevnom okruzenju.

      Ne zaboravite da pre svega sto budete poceli raditi, pribavite misljenje tima strucnjaka (najbolje u Zavodu za psihofizioloske poremecaje u Beogradu) a onda cete vec imati preporuke i viziju kako dalje.

      • antonela

        dobar dan

        • antonela

          imam dječaka od 4godine i 3 mjeseca.s 2 godine,kad sam uoćila problem shvatila sam da dijete uopće ne razumje, ni mama, nii tata ,ništa.uopće nije gestkulirao, nezainteresiran za biilo što drugo osim za ono što on hoće. motorički uredan.e da i motorički nemir(prisutan i sada u manjoj mjeri).većinu vremena gledao crtiće(naša greška9
          neuropedijatar: vrhunski stručnjak(bar za split) na moju bojazan autizma,nakon nekih njenih testova kaže da smatra da je ipak rijeć o razvojnoj disfaziji,a ako jest autizam najblaži oblik jer je djete izrazito emocionalno toplo.(oduvjek je imao poled u oći iako ga često netko uopće ne zanima,pa ni ne pogleda tko je tu)
          psihologica(iisto kažu najbolja u Splitu) kaže ni autizam ni razvojna disfaziija, progovorit će(do psiihlogice već znatno napredovao)
          onda je sljedio cjelodnevni tretman s djetetom(ja i muž,a taman rodila drugo dijete),istezanje prsta pokaži ovo pa ono i tako po cijele dane.sjećam se prvo smo 3 dana ućili di je konj, pokaži prstom konja,niikako ja još luda od hormona,pala u tešku depresiju.i onda je odjednom krenulo u iduća tri mjesca njegovo razumjevanje, izvršavanje naredbi(koje smo mu davali pocijele dane) bilo je fascinantno s obzirom da prje samo 3 mjeseca nije znao tko je mama.s 2g i 8 mj. je znao boje(pokazat prstom, naravno od govora još ni g).I TAKO RAZUMJEVANJE napredovalo ,ali od govora ništa sve do prije dva mjeseca i onda s četri godne je poćeo ponavljati samoglasnike, tata, baba i pa-pa.tako jedno mjesec dana.s4g i 1mj. je rekao mama (napokon) nakon 3 dana mama daj pit i onda su jednostavno rijeći izlazile iz njega sve baš sve je u stanju ponovit, spontano prića, broji, pjeva,iznenadi me nekim upitom(di je plavi gormit,di je tata,tko će ići u grad…)mogu samo nagađati koliiko rijeći prića ali je sigurno rijeć o tisuću inešto možda i dvi tisuće,dapaće fali mu glasova(L mu je najveći problem),gramatički nije toćan(iako padeže dosta dobro mjenja,fale uglavnom veznici,pogriiješi rod…)ali vdim da je i utome svakim danom bolji.učimo slova pisat i čitat
          (ne forsiram nije baš zainteresiran).nedavno smo bili kod psihologice,uspješno je riješio test za dob od 4-5 godina(ona je jako zadovoljna s obzirom da je prvu rijeć rekao prije 2 mj.)
          Iskreno se nadam da će sa mojim djetetom sve biti uredu,više me ne zabrinjava toliko govor jer je uistino sve to brzo krenilo kad je krenilo, više me zabrinjava njegovo ponašanje,on sve sluša, izvršava i složene naredbe ,piški i kaki sam bez moje pomoći,mogu ga ostavitii samoga u kući jer znam da razumije sve opasnosti, ali kad je u društvu djece čudno se ponaša samo ih grli stiska,previše je uzbuđen dok s nama komunicira jako smireno.još je jako motorčki nemiran,ali isto tako s lo9gopedcom je u stanju sjediit sat vremena potpuno smreno bez pogovora(inaće logopedica je jako stroga,kolege baš i ne odobravaju njen naćin rada,ali moj mali je nakon nekoliko sati plaća prihvatio kao najbolju prijateljicu, inaće žena ima uspjeha gotovo kod sve djece, naravno ovisno o njihovim sposobnostima i djagnozi).MI smo kod ove nove logopedice krenili prije pet mjeseci i mislim da smo pogodili dobrog logopeda točno onda kad je mali i biio spreman da ona to izvuće iz njega(do tada smo išli drugim log. isto privatno,a naćin rada bezveze i potpuno bez autoriteta).Evo maloprje dok sam ovo pisala rekao mi je mama odvedi me kod dide,a ja se radujem ovome KOD.I na kraju želila b vas pitati da li ove opisane karakteristike uistinu odgovaraju dijagnozii razvojne disfazije ili je u pitanju nešto drugo(autizam odavno iskljućen, EEG uredan).
          Nakon ove dvije užasno za mene traumatične godiine,napokon sam se malo smirila,a želim to i svima vama. HVALA

          .

          -

  10. zorica1981

    Hvala na odgovoru
    Nas prvi korak kada je problem uocen bio je odlazak kod decijeg psihijatra koji nas je poslao na analize sluha,EEg snimanje.Sluh je u redu i nije uzrok nerazvijenog govora.EEG snimanje nismo odradili jer nije bio miran.Potom smo dobili uput za institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici u Beogradu,dijagnoza je bila F84.Savetovano je ukljucivanje deteta u vrtic i logopedski tretman 2 puta nedeljno.Posle 3 meseca da dodjemo na kontrolu,da se vidi ima li napretka,u slucaju da rezultata nema da budemo kod njih u bolnici 10 dana,da bi se odradile odgovarajuce analize i postavila konacna dijagnoza.
    Posto smo tek pre par dana krenuli u vrtic(i to smo jedva dobili na 2 sata,jer smo naisli na nerazumevanje vaspitaca i direktora),i nasli logopeda koji ce raditi sa njim,jer sa logopedom pri domu zdravlja nismo nista dobili,neznam da li da sacekam jos malo da vidim kako ce se situacija sa vrticem i logopedom odvijati,ili da odmah krenem u bolnicu i odradim tih 10 dana.
    Inace,decak nije agresivan ni prema kome,sta vise velika je maza,jako voli da se mazi.U zadnje vreme je jako nervozan,kada mu se nesto brani vristi i baca stvari po kuci.Verovatno jer nemoze verbalno da se izrazi.

    Primetili smo da nekada kao da se pravi da necuje neke stvari koje mu se govore,pogotovo ako to njemu ne odgovara.A opet kasnije,kada mu se ponovi ista prica reaguje.Pokusavamo da radimo sa njim ali je jako tezak za saradnju,jednostavno kao da ne zeli da radi bilo sta,Znamo da moramo da budemo strpljivi i prisebni,ali ponekad je jako tesko.
    Svaku saradnju sa nama odbija,ne zeli da saslusa i poslusa,samo tera po svom,jednostavno po svaku cenu mora da istera svoje.
    A,opet prvi odlazak kod logopeda je jako lepo prihvatio,i lepo radio sa njom,bio raspolozen i lepo je gledao i slusao sta prica.

    Za par dana,imamo cas kod nje pa cu videti kako ce proteci.
    Nadam se,da ce prihvatiti rad sa njom i da ce biti napretka.

    Pozdrav

  11. zorica1981

    Zaboravila sam da dodam da je decak hiperaktivan,ne drzi ga mesto i ima rasutu paznju.

  12. zorica1981

    Zdravo,Fadil

    Imam jos jedno pitanje za vas>kako da stimulisem dete da koristi prst za pokazivanje potreba,nikako to da pokrene,kao da ne zeli nista da nauci,nista ga ne interesuje,zadnja 3 dana je nemoguc,prosto neznam sta se sa njim desava,jednom recju katastrofa!
    Nervozan je od ujutru kako oci otvori i to traje ceo dan,sve sto mu se ponudi odbija,nista mu ne odgovara,ni izlazak napolje,ni boravak u kuci,prosto neznam sta da radim!

    Izvinite ako sam naporna,pozdrav!

    • Zorice, nauciti dete da pokazuje prstom ono sta zeli je vrlo tezak i slozen zadatak. Moj sin, takodje, jos ne pokazuje prstom sa svojih 8 godina.

      Pokazivanje prstom znaci asocijaciju tri stvari u psiholoskom sistemu deteta:

      – osecaj svog tela (moj prst)
      – organizaciju decije potrebe i zelje, dakle MISLJENJA ( „ono sto JA zelim pokazacu mojim prstom“)
      – prst je sublimacija za izgovorenu rec, simbolicka predstava onog sto dete zeli da kaze.( „Zelim TO“–usmeren prst).

      Kad imamo uperen prst, onda smo sigurni da postoji organizovan UNUTRASNJI GOVOR deteta, odnosno nekakav primitivan nacin razmisljanja i povezivanje pojmova u jednu celinu. Dete koje NE POKAZUJE prstom, znaci nema takav nacin konstituisanja pojmova u celinu, vec u oni samo razbacani u detetovoj svesti.

      Kako pokrenuti tu organizaciju pojmova u jednu celinu koja ce poceti da radi i podstakne pocetak unutrasnjeg govora deteta?

      Samo STIMULACIJOM, Zorice. Dete mora da oseti bezbroj senzacija, da ih primi kao opazaj. Tad je ono u situaciji da se opazaje razlikuje, a onda da ih organizuje („Voda je prosli put bila hladna i necu da stavljam ruku u vodu“-primer).

      Procitao sam pazljivo i predhodne komentare koje ste napisali i predlazem da se vratite na pocetak tj. na vezbe stimulacije sa detetom. Znaci, trebate da se ukljucite vi u prvom planu, a zatim defektolog. Mislim da znam zasto je nastalo nerazumevanje izmedju vas i logopeda, ali trebao vas je uputiti neko na redosled radnji pre rada sa logopedom.Zato ne osecajte se krivim.

      Napravite plan, recimo, za 15 dana unapred da izdvojite 2 sata odlaska u prirodu. Nadjite nekakav miran ambijent i pustite ga da radi sta zeli.Neka trci, dodiruje zemlju, oseti vetar, lisce uvelu travu…neka se uprlja ako treba. Sve je to od ogromne koristi jer u tom trenutku na dete utice stotine i stotine senzacija koja pobudjuju adekvatna cula u njegovoj svesti. Dobro bi bilo i da ga setate nocu mirnom ulicom neka gleda svetla grada. Secam se da sam padao od umora vodeci moje dete gotovo pustim ulicama duboko u noc jer se osmehivao na svetla, semafore, gukao na automobile…A inace je bio gotovo kao gluv.

      Nakon 15 dana pocnite vezbe sa loptom, sa cinijom punom pasulja ili nekakvih sitnih kuglica..Istresete na pod, a onda ga navodite da ubacuje jednu po jednu u ciniju. To je sjajna vezba usmeravanje paznje i povezivanja iste sa pokretom ruke.Dakle, KONTROLU MOTORIKE. Mislim da imam negde spisak tih vezbi i postavicu ih narednih dana kako bi ste odabrali ono sta njemu odgovara…

      Hocu da kazem da logoped samo moze da podstakne izrazavanje u obliku glasova vec USPOSTAVLJEN misaoni sistem kod deteta koje iz nekog razloga ne moze da verbalizuje ono sta misli. Prst je slican govoru: dete sve razume i misli normalno, ali posto ne moze da kaze onda POKAZUJE PRSTOM.

      Znaci, moramo raditi na uoblicavanju i uspostavljanju misaonih struktura deteta, pa tek onda za njihovu ekspresiju u obliku govora ili gestova.

      Zorice, nemojte da se obeshrabrujete. Ja sam mislio da nikad necu nista uspeti, ali radom su odjednom pocela mnoga poboljsanja.Tako da mogu reci da je moj sin danas cisto i uredno dete koje bez problema samo ide u toalet, sam izvadi iz frizidera ili spajza sta zeli da jede,cuva se da ne padne i povredi, ne pravi nered, sedimo zajedno u kaficu i pijemo pice, setamo gradom a da ga nikad ne drzim za ruku vec ga samo pozovem, a on bez problema poslusa i jos mnogo toga…A kad se setim u kakvom je stanju bio, ne mogu da verujem da je to bilo isto dete.

      Samo napred :-)

      • Vladimir

        Da li bi bili ljubazni da mi posaljete mail-om motoricke vezbe za dete?

        Unapred zahvalan i puno pozdrava

      • Imam pitanje u vezi pokazivanja prstom tj.koriscenja kaziprsta radi pokazivanje necega i izrazavanja potreba deteta.Moj sin ima 27 meseci i slabo razvijen govor.On ima fond od nekih 40-50 reci ali ih jako retko koristi.U stanju je da dok radimo sa logopedskom sveskom ne progovori ni rec a ja znam da je smisleno te pojmove izgovarao.Reci ce samo kad on hoce ili moze jer vise nisam sigurna o cemu se radi.Zna da sam mama ali mi se do sada samo par puta obratio sa MAMA.Nikako da mu se ustali rec i da pocne redovno da je koristi.Mislim da ne zaboravlja jer ima obicaj da izgovori nesto sto nije mesec dana i sl.Ima stereotipne pokrete rukama za koje smatram da su zbog nemogucnosti izrazavanja jer vidim da ima dobar kontakt ocima i razume jednostavne naloge kao i dosta pojmova.Razume i izvrsava naloge tipa ustani,dodji,sedi,digni ruku,digni nogu,zini i sl. a ne izvrsava mada ne znam da li i ne razume naloge tipa donesi mi to i to.Logoped preporucio svesku pa na kontrolu za dva meseca ali on jos gore reaguje jer je u pocetku bar ponavljao neki pojam a zadnjih dana nista.Rodjen carskim rezom ocena 9-10,fizicki napredan i krupan ali nesto sporiji sto se tice okretanja,sedenja,ustajanja,puzanja.Prohodao sa 14 meseci.Planiram da ga do kraja meseca odvedem u Beograd na pregled.E sad da dodjemo i do tog kaziprsta koji me kao i ova skrtost sa recima bas zbunjuje.Moj sin niti pokazuje niti ne pokazuje kaziprstom odnosno pokazao je nekih desetak puta za tri meseca.Ne koristi ga redovno i nekad vidim da ima obicaj da ga ispruzi i kao da vezba pokazuje onako sam za sebe po sarajuci sa njim po vazduhu.Nekad ga samo ispruzi i gleda kao da ne zna sta bi sa njim.To mi nikako nije jasno.Zasto ga ne upotrebljava stalno ako ga je vec nekad upotrebio?Da li je u pitanju sporije sazrevanje cns-a pa je potrebno vreme da se to ustali ili mozda nesto drugo?Ima li neko slicno iskustvo?

  13. Zdravo
    Ja imam sina od 2 god i 9 mjeseci, sa dijagnozom razvojne disfazije koju su uspostavili u Zavodu za psihofizijoloske poremecaje i govornu patologiju.

    Zelim da podijelim svoju pricu i da cujem vase misljenje. Da krenem od rodjenja: rodjen je prevremeno u 36 nedelji, nije bio u inkubatoru, nije bio potreban (tako su rekli) a i da jeste ta bolnica ga nema. Treci dan je dobio zuticu – bilirubin 266, bio pod fotolampom i na infuziji. Sedmi dan nas pustaju kuci sa tvrdnjom da je bilirubin 188. Medjutim po dolasku kuci bio je non stop uspavan,jeo je spavajuci, jednostavno ja nisam uspijevala da ga probudim.Patronazna sestra je rekla da to nije strasno.Ipak sam se posle 2 dana obratila dr. Krvna slika je ponovljena bilirubin 210. Dr je rekla da to nije za bolnicu.Posle par dana suncanja i cesceg hranjenja on je postao aktivna beba, i normalno se razvijao.Poceo je da guce oko 2 mjeseca, da sjedi sa 6, da stoji sa 8.
    Kada je imao 10 mjeseci ja sam rodila blizance, takodje prevremeno. U tom peridu on je bio zapostavljen u smislu rada i stimulacije ( ne kazem da to ima veze sa dijagnozom ali sigurno da je moralo doprinjeti) . Suprug i ja smo zivjeli sami i jednostavno nismo stizali da pored 2 zahtjevne bebe ucimo trecu bilo cemu. Bilo nam je bitno da je sit i presvucen. Kad je imao 16 mjeseci shvatila sam da nesto nije kako treba. Nije razlikovao predmete, nije razumio naredbe, nije pricao. Obratila sam se pedijatru koja je odradila test i zakljucila da zaostaje za svojim uzrastom, i uputila nas logopedu. Logoped je rekla da je on mali za bilo kakvu dijagnozu i da radimo sa njim pa da dodjemo za 6 mjeseci na kontrolu.Zatim sam pronasla privatnog psihologa ali nista znacajnije nam nije rekla. Mi smo pokusali da radimo sa njim, ali on bi usvajao samo ono sto mu je bilo interesantno : npr kako se kuca na vrata, ili da se sakrije negdje… Na kraju sam nasla privatnog logopeda ( to je bilo oko njegovog drugog rodjendana). Na moje veliko iznenadjenje on je prihvatio rad sa logopedom, cak je i sam logoped bio iznenadjen njegovom paznjom. I tako smo krenuli. Jedan cas logoped, jedan cas ja ( ponavljala ono sto je radio sa logopedom) . Napredak je bio vidljiv vec posle mjesec dana : poceo je da razlikuje predmete, zivotinje ( recimo prije toga kad bi mu rekla pogledaj macu ili eno je maca nije bilo nikakve reakcije, a posle prvih mjesec dana rada je na to reagovao i okreto sa da je nadje) zatim poceo je da reguje na naredbe tipa ustani, sjedni, daj…
    Nakon 4 mjeseca rada sa logopedem smo se preselili u drui grad tacnije drzavu, tako da sam ja nastavila da radim sa nijm, i da trazim logopeda.U medjuvremenu smo bili u zavodu i oni su rekli da je u pitanju razvojna disfazija. Nakon toga je dobio mononukleoza virus, i bukvalno 2 mjeseca nista nismo radili sa njim. Krajem decembra krecemo sa radom ( nasli smo i logopeda) I sada skoro da sve razumije, pokusava da imitira zivotinje ( kako kaze kuca, maca i sl) zatim pokazuje kako on spava, pere ruke, zube, kosu, kako pepa prase skace ili kako slon kija – crtani , prati radnje drugih : recimo ako vidi da sam uzela luk dodace mi dasku za sjecenje, ako vidi da spremam jelo izvadice tanjir, razumije naredbe donesi, dodaj, sjedni na stolicu ili krevet, spavaj, razumije i komlikovanije naredbe : recimo donio mi je flasicu da mu sipam vodu, a ja sam mu rekla da odnese tati, tata ce mu dati vodu i on je to uradio, ili da mi donese batove pape, sekinu majicu. Jos nema konkretnih razumljivih rijeci mada neke pojmove pokusava da imenuje, Mama je ma, Tata je ta, pcela je p, slon je s, sike su si, kornjaca je kuke, koka je koko, gili gili je taka taka.Razvio je neko spontano brbljanje kojeg prije nije bilo. Inace motorika mu je odlicna, socijalan je mada prema blizancima povremeno ispoljava agresiju posebno ako mu uzmu neku igracku.Igra se sa njima skrivalica, ili ih hrani, mada se obicno svaka igra zavrsi otimanjem oko necega. Pelene jos nosimo, u fazi smo ucenja ( cini mi se da shvata jer kad mu skinem pelene kad hoce nosu pocne da se skida, al dok je ja donesem obicno se upiski) Zna sam da obuce pape, pantalone,majicu navuce na glavu – dalje ne zna.
    Takodje imamo puno slagalica ( pino igacke) koje voli i brzo savladava.Inace i kada nije bilo razumjevanja ono sto vidi ili mu se pokaze bio je u stanju da ponovi.
    Zanima me vase misljenje i da li djeca sa ovom dijagnozom mogu dostici nivo razvoja svojih vrsnjaka?
    Unaprijed hvala

  14. DADA

    Zdravo, Fadil.
    Ja se zovem Dada a imam sina koji se zove David i koji ima slicne probleme sa govorom kao i inece svi na ovom forumu. Moj sin ima 3 god, i 2 meseca i slabo prica odnosno slabo sklapa recenice. Rodjen je pola meseca ranije i imao je zuticu al nismo ga vodili u bolnicu nego su mi rekli da ga sto duze dojim,da je to najbolje, sto sam i uradila i poslije desetak dana proslo je. Od tada je dobro napredovao i dojila sam ga do 7 mjeseca jer sam morala da se vratim na posao. Poceo je da sjedi sa 6 mjeseci, propuzao da 9, prohodao uoci prvog rodjendana. Prvu rijec mama,baba tata je rekao sa godinu ipo, a djed je govorio LJELJA sto i sada kaze. Ja sam problem uocila sa 2 godine jer sam vidjela da sve prstom
    pokazuje i kad hoce da ruca kaze am,am.
    Odveli smo ga logopedu i samo mi je dala savjet da ne tepam sa njim iako mu nikad nismo tepali i uvijek smo govorili ispravno. I rekla je da dodjemo sa 3 godine kad bude stariji. Ja sam u medjuvremenu dosta radila sa njim i stalno ga podsticala da mi kaze sta hoce. Jednom mu nisam htjela dati vodu jer sam htjela i to pokusati i uz plac uspio je reci voda pa poslije je rekao KIKI bombone posto ih obozava. AL nekog pomaka vise nije bilo. Eh, sada, vodili smo ga prije 3 meseca ponovo logopedu kod iste i rekla je da je napredovao i da ja jos sacekam i da dodjem u septembru, al ja sam kontaktirala privatnog logopeda i krecemo sad od cetvrtka pa vidjecemo. Nisam rekla da smo ga upisali u vrtic prije 2 mjeseca i ima dosta napretka u smislu da ponovi rijeci za nama kad ga pitamo i podsticemo al da sam kaze, slabo. Tete kazu da se dobro uklopio al nece ni jednu rijec da kaze sa drugarima al da se super igra sa njima. Kad hoce u wc kaze njima TETO PIHITI i to je sve, al sa nama kuci prica po nesto. NPR.kaze samo MAMA TUTA, MAMA VODA, SOK. KUCA je kua, kad kaze IMAM to je miam, Onda neke rijeci i slova koje znam da zna da kaze on ubrza i onda ih skroz pogresno kaze pa ga stalno moramo usporavati i polako ispravljati. Sad je poceo da se jako ljuti ako i kaze nesto a mi ne rarazumijemo. Nikako da sastavi recenicu a ako i pokusa to se ne moze prepoznati sta znaci. Sve usvemu napredak je bolji kako ide u vrtic al ja se i dalje jako plasim jer se bojim da ce se povuci u sebe ili postati agresivan ako ne uspijemo doprijeti do njega. INECE SVE NAS RAZUMIJE I TO KAZE SA DA ILI NE, kad ga nesto pitamo.
    Izvinite sto vas gnjavim al vidim da se dosta razumijete i voljela bih vas savjet. Divim vam se na tome kako ste posveceni vasem sinu i drago mi je sto vidim da ima pomaka i kod vas bar sto se tice drugih stvari. Od srca zelim da podje i on da govori, da krene na bolje sto se tice verbalnog izrazavanja.
    Puno pozdrava

  15. Poštovanje Fadile,
    ja sam Prof. dr Miodrag Stošljević između ostalog i bivši direktor Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju. Nemam ni vremena ni običaj da komentarišem postove tako da je ovo moj jedini komentar na netu ovim povodom. Na njega sam se odlučio u nameri da Vas podržim jer svaka Vaša konstatacija je iskustveno tačna i inteligentno promišljena. Na žalost nas tzv. „stručnjaka“, roditelji u velikom broju slučajeva bolje razumeju stvari nego mi. I za kraj, mogu sve roditelje sa sličnim problemom slobodno da uputim na Vas jer će te im bolje objasniti stanje stvari nego svi vajni „stručnjaci“ zajedno.

    Želim Vam svaku sreću!

    P.S.
    Vlado i Snežana Ivanović mogu biti ponosni kakvog su učenika imali.

  16. Gezim

    Sasvim slucajno i na moju srecu zalutah u ovu stranicu. Ja vam na zalost nisam od neke koristi. Ja sam apsolvent na Medicinskom fakultetu u Podgorici ali pored Fadilovih savjeta ne bi imao sta da dodajem. Htio bi samo da se svima zahvalim sto ste podjelili svoja iskustva. Meni kao buducem ljekaru svakako puno znace ova iskustva u razumjevanju ovog problema, s obzirom da na fakultetu nisam imao priliku da se susretnom sa djecom sa razvojnom disfazijom.
    Zelim vam puno uspjeha u buducnosti.

  17. Aleksandra Babic

    Postovani,
    moje ime je Aleksandra i majka sam troje dece uzrasta od 16,14 i 4 godine.Najmladje dete,nas sin Mateja je rodjen carskim rezom zbog mojih odredjenih zdravstvenih problema i dobio odlicne ocene pri samom rodjenju.Napredovao je savrseno,prohodao sa 9 meseci,progovorio prve reci sa 7 meseci i do 14-og meseca sve je islo onako kako treba sto se tice razvijanja motorike kao i psihickog razvoja.Tada je primio revakcinu MMR i kao da je svet odjednom stao.Prvo su se desile dve duge epizode dijareje od po 15 dana,gde je imao od 10 do 15 stolica dnevno.Bili smo na bolnickom ispitivanju i nije nadjeno nista ozbiljno osim blage intolerancije na kravlje mleko.Prestao je da govori,jednostavno nas nije cuo kada bi mu se obracali i po ceo dan je bio u stanju da lezi na patosu i vozi autice,ali samo pod pravim uglom i prosto je bio fasciniran okretanjem tockova napred i nazad.Budio se po 5-6 puta nocu,pio samo sokove i izricito odbijao vodu.Suprug i ja smo bili ocajni i u tom ocaju resili da ga upisemo u vrtic radi bolje socijalizacije,kontakta sa decom,kao i ucenju nekih osnovnih stvari-kako da jede sam,gde da piski,itd.,medjutim stvari su se jos vise pogorsale-pojavio mu se nemi plac i skroz je prestao da obraca paznju na sve oko sebe.Njegov svet je bio jedan crtani film i to uvek ista scena i voznja auticima.Prvo sto smo uradili to je da smo ga odveli kod logopeda,pa defektologa i na kraju kod decijeg psihologa-svo troje su dali razlicita misljenja,ali niko se nije usudio da napise ono sto misli-po jednom je bio pervazivni poremecaj,po drugom disfazija u razvoju,treci se cak nije ni izjasnjavao,vec je rekao da pustimo stvari da se razvijaju svojim tokom i da ce sve biti u redu.To nam je bio okidac da pocnemo sami da se borimo i tako smo dosli do klinike u Palmoticevoj ulici gde je Mateja pregledan od strane celog tima strucnjaka i odluceno je da ostanemo na psiholoskoj opservaciji mesec dana.Prvobitna dg je bila F 84,da bi posle rada defektologa sa njim i pohadjanja njihovoh vrtica u sklopu dnevne bolnice puna tri meseca dijagnoza bila preinacena u f 83-spec. mesov. poremecaj.Za nas je to bilo veliko olaksanje,jer smo se svojski borili da iscupamo iz njega bar jednu rec.Posto mi zivimo u Pancevu,uspeli smo da se organizujemo i da ubacimo Mateju u vrtic namenjen deci sa poteskocama u razvoju,gde smo naisli na isti princip rada kao i u Palmoticevoj i posle nepunih tri meseca nase dete je pocelo da izgovara reci!Sada ima 4 godine,ide u redovan vrtic sa svojim vrsnjacima,sklapa recenice i do 5 reci u jednoj recenici,sto je veliki napredak obzirom da godinu dana nismo od njega culi nista,cak ni mrmljanje.Sve obavlja sam-jede,oblaci se,igra se i dalje sa auticima,ali ta igra ima neki smisao,peva,prica sta je radio u vrticu,itd.I dalje ga vodimo dva puta u toku nedelje na defektoloske tretmane u Palmoticevu i vrlo nas ohrabruje to sto dosta napreduje i sto tih varijacija korak napred-nazad dva ima sve manje,mada smo svesni da je pred nama jos mnogo toga i da je ovaj trnovit put koji smo presli do sada tek pocetak nase zajednicke borbe za njegov sto bolji i kvalitetniji zivot.Htela sam samo jos da dodam da je uz dg f 83 dodata i disfazija govora,da cesto govori u trecem licu,gde ga mi stalno ispravljamo,ali da jako dobro razlikuje sta je juce,sta je danas,sta je sutra,kao i to da postoje razlike vezane za dorucak,rucak,veceru.Naravno da brka pojmove pogotovo kada zeli da objasni kako ga je neko udario ili gurnuo,tek onda naidje prava bujica reci,ali bez redosleda.Ponekad pocne da se smeje bez ikakvog razloga i nije mi svejedno,prosto neznam koliko treba da brinem zbog toga i da li je to samo jedna od prolaznih faza.Ja se iskreno izvinjavam na ovolikoj opsirnosti,ali i ovo je malo za sve ono sto smo proziveli sa nasim detetom.Veliki pozdrav za sve roditelje i eto,cisto malo hrabrosti i poverenja da vam ulijem,da upornim radom ipak moze da se postignu rezultati,makar i mali.Volela bih cuti Vase misljenje,uz najbolje zelje sa Vasim detetom.

    • Emilija Đorđević

      Poštovani,
      Jako lep blog sa veoma korisnim informacijama.Pošto sam i ja majka koja ima dete sa problemom u govoru molila bih gospodju Babić da mi se javi na e-mail adresu emilija163@hotmail.com.Moja ćerka ima 2 god i 10 meseci i jako malo govori, a i ono što govori je nerazumljivo.Buduci da smo i mi Pančevci molila bih da se nekako čujemo jer bi mi vaše navedeno iskustvo i pomoć jako pomoglo.

  18. Postovani Fadile,

    Procitala sam vas post od pocetka do kraja i sve odgovore. Naime, imam sina od 28 meseci. Sa svojih punih godinu dana pricao je slogove ma-ma, ba-ba, de-da, ta-ta. Kada je napunio godinu dana pedijatru sam skrenula paznju da nije progovorio, na sta je usledio odgovor ima vremena. Sa godinu i po, ne menja se situacija, pocinjem da brinem, jer postaje nezainteresovan za sve, ne drzi ga paznja ni za sta, sem za gledanje crtaca i reklama. Nema nikakvih pokaznih gestikulacija, mimike, icega neverbalnog. Tada sam ga odvela kod logopeda prvi put u Sokobanjsku koja me je uveravala da nema mesta panici i da ima vremena. Sa 2 godine stanje jos gore, nikakvog pomaka, ne mogu da ga zadrzim 2 minuta na mestu, konstantna vriska i cika, bacanje, nervoza ukoliko zelim da ga naucim nesto npr. knigica sa zivotinjama kako kaze krava, prase jednostavno ne prihvata, samo ustane i ode. Do danas moje dete ne prica, tj. prica ali nekim govorom koji niko ne razume. Vodila ga kod raznih ORL doktora nikakav problem, da bi sa 2 godine dosla do dr. Jecmenice na Institutu za majku i dete koja je ustanovila da je problem sekret u srednjem uvu i da zbog toga dete ne cuje i samim tim i ne prica. Tada je timpanometrija bila B, bera test pokazao da nema nervnog ostecenja sluha. Nakon terapije i ugradnje cevcica pre 2 meseca timpanometrija A. Odmah sa 2 godine vodim ga na intezivan rad sa logopedom i evo koliko ima 4 meseca, ne vidim nikakav pomak, jedino sto je poceo da radi jeste da me dovede do necega ako nesto zeli sto pre nikako nije radio. Zna dosta stvari, da baci pelenu u djubre ali ako ga ja dovedem do kante sa pelenom u njegovoj ruci, da ubaci kljuc u bravu, da pozove lif, da upali svetlo, sam da jede, da upali televizor i sve te neke osnovne funkcije, ali kada je rec o glasanju tj. radu na verbalnom delu tu nastaje ozbiljan problem. Nikako da ponovi barem nesto bilo sta. Sada je naucio rec ne i no-no i to mu je za sve uz pratnju histericnog placa. ako nesto nije po njegovom u tom momentu krece da place, vristi i tako u krug. Isli smo i u zavod, sa strane psihologa njeno misljenje je da zaostaje u razvoju ali samo zbog govora koji nije razvijen. Ume da slaze kocke, da gura autic , da redja kruzice, da ubacuje krug, kocku i trougao gde pripada tj. u rupu koju propada, ali sve to kratko traje, nekih par minuta i onda opet pocinje po starom da trci, trci, trci…… Logoped radi sa njim, ali po vasem misljenju vidim da bih trebala da ukljucim nekog defektologa. Cak i ovaj logoped sto radi sa njim nisam previse zadovoljna jer mislim da nije uspostavljen dobar kontakt izmedju nih dvoje. Ukoliko imate da mi preporucite nekoga bila bih vam vrlo zahvalna. Puno sam istrazivala po internetu i dosla do imena Ranko Vukovic koji ima svoju ordinaciju „VERA“ pa ako neko ima iskustva sa njim, bilo da su pozitivna ili negativna volela bih da mi se obrati.

    Ne znam da li sam napomenula nekada se odaviza na svoje ime nekada ne, vise voli drustvo vece dece, obozava prirodu, ne trpi zatvoren prostor, jos uvek smo u pelenama, ja ga stavljam na nosu ali to je samo sedenje bez nekog efekta da nosa ipak znaci nesto, nema „pa-pa“, nema posalji poljubac rucicom, ali zato jako voli kada u Knez Mihajlovom vidimo gitariste, prosto je opcinjen gitarom i javnim nastupima, jako dugo moze da sedi i gleda i aplaudira sa publikom kada za to dodje vreme. Ima i mladjeg brata prema kome ne iskazuje simpatije, tipa da ga zagrli ili pomazi, vec je to stipanje, grizenje, i onda gledanje kakva ce reakcija biti tj. vrlo mu je simpaticno kada brat pocne da place. Kada mu ja kazem dodji da te poljubim on dodje pa mi da ili u glavu ili obraz da ga poljubim, ali kad mu kazem ajde ti mene poljubi, on se opet namesta da ga ja poljubim. Sada pre 2 meseca je tek poceo da ga interesuju knjigice sa zivotinjama, ali tako sto je lista pa uzme moj prst i pokaze mi ono sto ga interesuje, a onda ja moram da proizvodim zvuk i gestikuliram rukama. Kada mu intrepretiram srecan je, ali kada necu vec kazem ajde TI, on krene da vristi, place nervira se.

    Ponekad upadnem u tesku depresiju jer ne vidim izlaz iz ove situacije, sve mi izgleda kao zacaran krug i nigde nema pocetka ni kraja. Vidim kako se ponasaju ostala deca, znam da ne treba decu uporedjivati, ali postoje neke stvari koje ne morate da uporodjujete prosto vidite da tu nesto nije u redu.

    Fadile, molim da mi iznesete vase roditeljsko mislenje jer vidim da pre svega imate puno iskustva sto roditeljskog sto strucnog. Takodje imam pitanje koliko kucni ljubimac moze da pomogne u ovakvim situacijama. Vidim da napominjete da takva deca ne treba da imaju kontakt sa psom i mackama, moje pitanje je zasto?

    Za sve koji zele da razdele misljenje moj privatan email je misicsvetlana@yahoo.com.

    Srdacan pozdrav,
    Svetlana Lucic

  19. Postovana Svetlana, u vasoj prici sam prepoznao 80% mog sina i vrlo mi je jasno sta sad prozivljavate dok iscekujete neki pomak ili promenu kod njega.
    Kad vratim vreme dok je Tarik bio uzrasta kao vas sin moja ocekivanja su isla u dva smera:

    1. Ocekovao sam da se po nekim zakonitostima psihofizickog razvoja deteta ( intermitentnost, alternativnost- kad je razvoj psihickih funkcija neravnomeran ) njegovo stanje samo vise odstupa od nekih normalnih kriterijuma, a da ce kasnije sazrevanjem njegovo ukupno stanje biti vraceno u normalu

    2. Ocekivao sam da ce rad sa strucnjacima pomoci da se njegov problem neutralise u najvecoj meri. Dakle, verovao sam u iskustva defektologa, logopeda, psihologa koji bi pravilno prepoznali u cemu je problem i terapeutskim delovanjem da se moze postici zadovoljavajuci rezultati

    Na zalost, kod nas je takvo stanje u zdravstvu, obrazovanju i u cemu god zelite da jednog trenutka shvatite da je vas problem samo vas i da nemate na nikog da se oslonite.

    Ono sto ja primecujem u ukupnom ponasanju vaseg deteta govor nije jedini problem jer postoje i neki neprilagodjeni obrasci ponasanja koji bi bili ocekivani za njegov uzrast. Zato savetujem da detetu pridjete „frontalno“, radeci na svim njegovim funkcijama a ne samo na govoru, koji je nama najvazniji jer je najvidljiviji.
    Medjutim, postoje preduslovi da bi se formirao govor kod deteta, a to je razvijenost govornog aparata, sluh, i najvaznije- razvijenost centara za govor ispod kore mozga u levoj hemisferi (Brokin i Vernikov centar), kao i razvijenost i lateralnost svih ostalih centara u mozgu.

    Na svu srecu, ljudski mozak je „plastican“ a to znaci da svako zaostajanje u radu nervnih celija se moze pokrenuti treningom, odnosno adekvatnom terapijom, odnosno radom.

    Ako ga vodite logopedu, nastavite sa logopedskim tretmanom. Ako zaista primecujete da odnos vaseg deteta i logopeda nije odgovarajuci (a VERUJTE vasoj proceni), odmah promenite logopeda i nadjite drugog sa kojim dete uspostavlja dobar kontakt. Uslov svake terapije je dobar „transfer“ jer bez tog uslova je bilo kakav rad beskoristan. Naravno, odmah potrazite i dobrog defektologa (kazem, dobrog koji ce sa lakocom da uspostavi kontakt sa vasim detetom) i neka tretman bude paralelan.

    Iz iskustva koje imam do sad (moj sin ima 8, 5 godina i jos ne govori) samo je jedan sjajan logoped na kog sam naisao, i sa kojim se moj sin poceo „ozivljavati“ po pitanju produkcije glasova i ponasanja. Ona se zove Danica Kostovic, zivi u Beogradu, i mislim da je citalac ovog bloga, i verovatno ce vam se javiti ukoliko se bavi jos svojim poslom.

    To sto ste napisali da su postojala misljenja da se ne brinete i da ce se govor razviti sam po sebi, pa da dete ne govori jer ima sekret u jednom uhu, iako je timpanometrijski i bera test bio u redu, su kvazidijagnoze odnosno nagadjanja. Za konacnu i najtacniju dijagnozu po pitanju stanja sa njegovim sluhom ce te dobiti u Institutu za ORL i MFH u Pasterovoj 2 kod Dr. Branke Mikic, i nakon tog pregleda ne morate vise nigde da ga vodite.

    Sledeci korak je da morate odvesti dete u Zavod za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju (Kralja Milutina 52, Beograd) i tamo ce vaseg sina pregledati multidisciplinarni tim dobrih strucnjaka. U druge ustanove savetujem da ga ne vodite. Tamo cete dobiti prilicno tacno misljenje u kom se stanju nalazi vase dete, kao i neke predloge sta da radite dalje.

    Nakon svega, iz razloga koji sam napisao na pocetku, najveci teret morate podneti vi sami. Kod nas nije toliko razvijena ni svest ,a nema ni mogucnosti da vam drustvo omoguci da budete svom detetu samo majka, a ne i vaspitac, terapeut, pedagog i sve ostalo. Kod nas se uglavnom sve zadrzava na formalnom a ne na istinski dubokom zahvatu da se sve ucini da se vase dete preuzme i da se radi sa njim maksimalnim kapacitetom…Zato, procitajte ovaj tekst koji sam napisao i savet kako trebate poceti raditi sami sa svojim detetom. Pre svega, rascistite sa tim da je to vase dete, da ga volite najvise na svetu ma kakvo ono bilo, i sasvim neoptereceno ga povedite sa sobom na sva mesta gde i vi izlazite.

    Razumem i da vas hvata malodusnost, ili depresija kako vi kazete, ali vam takvo stanje ne treba. Sto budete vise ocuvali vase mentalno zdravlje i raspolozenje uopste, apsolutno su vece mogucnosti da sa detetom napravite velike stvari ako rascistite sa sobom ta osecanja koju vas vuku ka potistenosti.

    Sto se tice kucnog ljubimca, prvo proverite koliko zanima njega neka od zivotinja koja bi bila kucni ljubimac. Ukoliko ga ne zanima, onda je bolje da ga ne nabavljate. Jednostavno, rad sa njim mora samo da bude baziran kroz njegova interesovanja ma koliko ona mala bila. To je situacija kao kad se provlacite kroz uzak tunel cetvoronoske, ali jedino je tako moguce. Nametati mu igre koje on ne prihvata je beskorisno.

    Na vase pitanje zasto ne psi i macke da budu zivotinje sa kojim bi se on mogao igrati odgovor je sledeci: pri i macke uzvracaju znatizeljno na dodir, igru i cesto preuzimaju inicijativu u smislu interakcije deteta i njih. To nama ne treba. Cilj igre sa domacim zivotinjama koje sam pomenuo da pobudimo emocije iz deteta i da one budu pokretac aktivnosti i njegovog interesovanja. Znaci, emocije su srediste psihickog zivota. Ako te emocije budu pobudjene i nesputano isle u jednom smeru imamo sansu da mu pobudimo sva unutrasnja cula, „senzore“ koji ce pokrenuti razvoj „unutrasnjeg misljenja“ koje je preduslov govora. Ako smer emocionalnog izliva bude otezan ili prekinut ( u nekoj fazi igre pas trci za detetom, macka takodje…Ili u preteranoj igri pas zna blago da ugrize ili macka ogrebe) onda vracamo stvari na pocetak, dete se povlaci samo u sebe i nemamo nikakav rezultat.

    Sto se tice odvikavanja od pelena, to je najtezi deo. Znam da je trajalo 10-ak dana teskog danonocnog rada, ali sad moj sin sam sve obavlja bez icije pomoci i izuzetno je cisto dete. O tome cu pisati neki drugi put.

    Izvinite ako zakasnim sa odgovorom drugi put, a istovremeno zelim da se izvinim i ostalim komentatorima na ovu temu jer cesto nemam vremena da odgovorim, a uopste retko i posecujem svoj blog osim kad zelim nesto da napisem.

    Hvala sto ste se javili i puno srece zelim vasem sinu i vama licno.

  20. Marija

    Postovani Fadile,
    Pisem Vam opet jer mi je Vas blog dosta pomogao i veoma mi je interesantan.
    Ja sam napravila grupu na facebook-u namenjenu roditeljima dece koja imaju govorno-jezicke probleme:

    https://www.facebook.com/groups/355562367822366/

    Rado bih stavila link na Vasu stranicu o razvojnoj disfaziji ako mi dozvolite, a takodje pozivam i Vas da se prikljucite ovoj grupi.
    Ja sam procitala knjigu od Stenley Greenspan-a : Dete sa posebnim potrebama i mnogo mi je pomogla. Takodje pokusavam da nabavim jos jednu knjigu od istog autora koja je namenjena deci sa govornim problemima.
    A sad o mojoj devojcici: Sta smo naucili od prosle godine:
    Sad imamo 3 godine i 3 meseca:

    Naucili smo da kazemo : pa-pa, mama, tata, av-av, mnjau, palila da ukljucimo tv,svetlo ili kompjuter.
    Takodje kazemo i : oooo za oko, pampili za paradajz, psss za nosu(to znaci da se sedne na nju ali nazalost jos uvek ne i da se uradi sto treba u nosu :(
    Devojcica mi ide u redovan vrtic i kod pevanja pesmica imitira pokrete druge dece sto nije radila prosle godine.
    Zna sama da se popne na tobogan sto nismo znali prosle godine
    Hoce da se igra dodavanja lopte sto nismo radili prosle godine
    Hoce da mazi nekog drugog ili zivotinju sto nismo radili prosle godine.

    Znamo da pokazemo i gde su oko,nos, usta i na sebi i na drugoj osobi, pa i na lutki.
    Znamo da bacimo nesto u kantu za smece kad se kaze.
    Znamo da opa znaci da treba da se ustane.

    Ponekad kazemo kuc-kuc, pojela kad sve pojedemo iz tanjira, alo kad stavimo telefon na uho, avo kad nekog sretnemo,…na tome intenzivno radimo da bude sto cesce.

    Devojcica mi i dalje ne pokazuje prstom na nesto sto zeli vec mi donosi predmete: npr. kad je zedna donese mi casu, kad je gladna kasiku, kad hoce napolje donese mi kanticu za igru koju nosimo u parkic, kad hoce da pisemo donese mi bojicu, ..itd. Ne znamsta da ucinim da pocne da pokazuje prstom…ali npr. kad vidi psa ili macku uvek kaze av-av-av ili mnjau i zeli da ih mazi(prosle godine nije reagovala na pse i macke bas nikako) . Kad na slici vidi tatu ili mamu isto kaze.

    Sad se igram sa njom da hranimo lutke, igracke,…
    Hoce i da brojimo razne stvari…I to joj se dopada.
    Voli da crtamo , pa je curica naucila da nacrta smeska sa 2 oka, nosem i ustima, takodje znamo da nacrtamo jelku, krstic, zvezdicu, pa i slovo A i O (koje prepozna i kaze aaaaa za slovo A i ooooooo za slovo O) .

    Kazemo i ponekad klac-klac za klackalicu u parkicu…

    Toliko od mene.
    Veliki pozdrav za Vasu porodicu, a narocito sina Tarika od male Dragane i njene mame :)

    • Hvala vam na pozdravima, Marija, i drago mi je sto ste i dalje uz ovaj blog.

      Prema ovome sto ste napisali u vezi rada sa vasom kcerkom moje licno misljenje se moze napisati u dve reci: optimista sam.
      Ocigledno je da vasa djevojcica ima dobru strukturu mehanizama ucenja. ne znam koliko ste svesni, ali to sto ona imitira je od neprocenjivog znacaja.

      Znaci, imitacijom ce Dragana savladati svaki sadrzaj koji pred nju postavite u buducnosti, a zatim ce se formirati nesto veci mehanizam ucenja koji se zove identifikacija, i kad ce Dragana sazrevanjem shvatati svoje uloge u zivotu.

      Moj stav je da je kod Dragane moguc usporen psihofizicki razvoj, a nikako nekakav mesovit poremecaj ili slicno.

      Vidim da sta shvatili da trebate da radite sa njom, ali kontrolisite i kako drugi sa njom rade. To je prosto imperativ u nasem drustvu da vi, pored uloge majke, morate biti sve ostalo. U drugim srecnim drustvima to nije tako.

      Reci i govor ce doci kasnije. Videcete.

      Ocekujem od vas samo dobre vesti.

      Sto se tice Greenspan-a, svakako ga preporucujem svima.

      Puno pozdrava!

  21. hristina

    zdravo
    vi pisuvam od Makedonija i se nadevam deka ke me razberete na makedonski
    imam kerka koja momentano ima 3 godini i tri meseci i mnogu tesko zboruva no imam nadez bidejki vo posednive 3 meseci ima napredok
    okolu nejzinata vtora godina zabelezavme deka ne zboruva i otidovme vo zavodot za mentano zdravje vo skopje na sreka ni rekoa deka ne stanuva zbor za autizam i ni dadoa preodno misenje na site obasti osven za govor znaci ureden naod zadocnet govor
    pravevme audiooski ispituvanja so koi se utvrdi deka sluhot i e vo red eeg ne napravivme isto taka treba da napravime testovi vo MANU makedonska akademija na nauki i umetnosti i da ispitame aminoacidemija-dali mozete da mi kazete sto znaci toa. seuste nemame postaveno konacna dijagnoza imame zakazano termin naredniot mesec
    samoinicijativno ja odnesov na logoped no me odbi bidejki ne mozea da raboti so nea bidejki nema govor .momentalno odi v gradinka 4 sati i nemame nikakov problem saka da igra so deca a jadi so lajca so viljuska gi frlivme pampersite ova leto znaci na 3 godini.
    zagrizena sum sto kerkami postojano zboruva megutoa na nekoj nejzin jazik i koga si igra si zboruva megutoa nisto razbirivo.znae da kaze mama tato cao daj za voda veli va ka nuzda veli po koga saka da boime boenka veli boi koga saka nesto me nosi za raka i mi ja turka rakata posledniov mesec pokazuva ama ne so prst tuku so cela raka i vika daj koga koga citame slikovnica saka so mojot prst da pokazuva na slikite i da i viki pipi za pile mau za mace megutoa koga i pokazuvam nesto drugo novo taa odbiva i ja vrti stranicata.znae da redi kocki figurite site gi redi spored formata no mnogu saka da redi pravoliniski sto me zagrizuva i dokolku nesto ne mozi da go naredi brzo se luti i vristi , redovno setame nadvor vo park se nisame vika nis nis ,koga izeguva redvno vika cao i dava poljubac so rakata igra so topka recisi se sto ke i recam razbira koga ke ja viknam idi i sl.mnogu saka da gleda crtani i potoa cel crtan go raskazuva na nerazbiriv jazik.Koga ke i se doblizi nekoj ako saka komunicira ako ne vristi na cel glas koga odime v carsija saka da odi po eden pat i ako svrtime na drugo mesto pak se luti i vika.ve molam ako mozete da mi go kazete vaseto mislenje
    odnapred vi blagodaram

  22. nevena

    kako mogu stupiti u kontakt sa g-dinom Fadilom?

  23. Nena

    Molim g-dina Fadila kontakt telefon

  24. slavica petrovic

    Jonuze, mogu samo da pohvalim vas sajt i veliki doprinos koji dajete u borbi da nasa deca progovore. Samo mogu da dodam savet roditeljima, ako dete ima 2 godine i ne govori, trcite u zavod za govorne poremecaje u Kralja Milutina 52, da utvrde da li dete ima disfaziju ili ne. Nazalost u mom slucaju moj Simeon je imao sve probleme koje su druge majke upisale, tako da smo sada na tretmanu kod prof. Stosljevica vec godinu dana i sve je krenulo odlicnim tokom, dete je progovorilo i lepo napreduje. Videcemo sta ce biti na kraju posto je doktor rekao da ce tretman trajati do polaska u skolu. Da jos jedanput ponovim nemojte cekati da dete samo progovori posto je pregled besplatan, jer je to drzavna ustanova kao sto je neko vec u prethodnim postovima rekao.
    Pozdrav svima majkama, Slavica Petrovic.

  25. Ivana

    Postovani,
    informacije koje ste ovde podelili sa nama su nam puno pomogle od samog starta. Dobili smo kod privatnog logopeda dijagnozu disfazija kod nase devojcice koja puni 4 godine u decembru. I logoped u drzavnom Domu zdravlja nam je ukazao na agramaticnost i druge nepravilnosti koje posle 4. godine oni ne tolerisu. Sa vaseg sajta i iz drugih izvora saznali smo za Kralja Milutina i tamo je odveli, prosli prve preglede. Cekamo drugi, detaljniji pregled kod logopeda i psihologa. Njihova prva konstatacija je da je, iako nesto ocigledno postoji, devojcica super, u kontekstu tezine slucaja sa kojima svakodnevno rade.
    Moje pitanje je, s obzirom da su nam rekli da mozemo da zakazemo i neurologa, da li to i da uradimo? Da li svaka razvojna disfazija moze da se zabelezi recimo eeg-om ili nekom drugom vrstom snimanja? (pitam jer su nam logopedi nesto govorili o desnoj i levoj mozdanoj hemisferi ali jos uvek nisam dovoljno usla u materiju).
    Prosto bismo uradili sve da imamo sto tacniju dijagnozu, pa cak iako se radi o „laksoj“ ili „manjoj“ disfaziji, ako takve podele postoje.
    Unapred hvala,
    Ivana

    • Ivana, nisam razumeo da li vasa devojcica ima vec dijagnozu razvojna disfazija potvrdjenu u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju ili je ona ista koju ima jos iz Doma zdravlja?

      Voleo bih da znam sta su vam napisali a to protumaceno kao „iako nesto ocigledno postoji“.

      Hvala na javljanju i ocekujem vas odgovor

  26. Ela

    Imamo dečkića od 4 i pol godine, porod je bio težak i rođen je carskim rezom pritom ostao bez kisika i reanimiran je. Posljedica nije bilo no s vremenom smo primjećivali da nešto nije u redu. Kad bi mu pokazivali avion kako leti ili macu kako spava na zidiću on to nije ništa primjećivao. Nije pričao znao je samo nešto mrmljati, kad bi nešto htio vodio bi nas za ruku. Mahao bi ručicama i skakutao na prstićima i ispuštao neobične zvukove. Mislili smo da je to od uzbuđenja i sreće.
    Svaki put kada idemo sa njim van uvijek moramo ići istim putem, ne dozvoljava promjene i sve radimo po određenom obrascu i ako nešto zaboravimo to ga jako frustrira i i zna se češkati po licu i lupkati i teško se umiruje, kasnije smo shvatili da svi ti rituali njemu daju određenu sigurnost. Ima jako puno rituala i mogu reći da nekima od njih doslovno robuje i vidim na njemu da ga to jako muči.

    Sa 3 godine gastroenterolog uočava kako ne dopušta fizički kontakt tj. pregled te poremećaj pažnje i upućuje nas psihologu i logopedu. Nakon pregleda psiholog nas šalje u udrugu za autizam unutar udruge je bio program za rane intervencije. Tada krećemo u rad sa defektologom i radnim terapeutom rehabilitatorom i u 6 mjeseci tog programa primjećujemo poremećaje i probleme sa senzornom integracijom gdje i na najmanju kapljicu vode na majci histerično plače i traži da mu se skine, elemente iz autističnog spektra, disharmonični razvoj.
    Sa 6 mjeseci nije dovoljno napredovao na težini pa smo mu uveli dohranu, Hipp i onda je razvio alergiju na bjelančevine kravljeg mlijeka, sa 3 godine dobiva alergiju na bjelanjak i pšenično brašno i uvodi mu se bezglutenska dijeta, navodno je, ali nije dokazano triplet navedenih namirnica povezan sa poremećajima iz autističnog spektra.
    Mišljenja sam da nakon što smo mu ukinuli sve namirnice koje su mu očito <smetale< i u njegovom tijelu se ponašale više kao otrov nego kao zdrava namirnica, upisali smo ga u vrtić sa djecom normalnog razvoja (ide samo na 3 sata) tj. socijalizacija, hrana, a i vrijeme sve je to uveliko i vidno ubrzalo napredak.
    Naš dečkić je počeo pričati, u roku od 6 mjeseci je proširio vokabular, bio je jako živahan i sav u svom svijetu, naglo se promijenio, sad je puno mirniji.
    Također ima poremećaj govora i razumijevanja, u govoru su prisutne i eholalije, zamjene slogova ispuštanje slova, ali kao mala papiga je, ali sve što priča smo ga naučili, ali ne razumije. ako ga pitamo npr. kako si? I kažemo mu da kaže dobro, on kaže kako si i odmah kaže dobro.
    Dakako ovo nije ni upola od onoga što prolazimo, trenutno se borimo sa birokracijom i tražimo adekvatan logopedsko-defektološki tretman u vrtiću koji ima stručni kadar, a kod nas ga nema,a privatne seanse su preskupe u kombinaciji sa poremećajem pažnje bez koncentracije to je nemoguća misija, ali defektolog i logoped na dnevnoj bazi vjerujem da bi polučili napretkom.
    Inače je jako sretno i nasmijano dijete voli muziku i kad ga takvog vidim daje mi snagu za sve.
    Eto ovo je naša priča možda nekome pomogne
    Pozdrav

    • Ela, moram da vam se izvinim jer ste davno napisali vas komentar, ali ja sticajem okolnosti, nisam imao vremena da odgovorim. Nadam se da ce te imati razumjevanja.

      Vi ste uradili ono sto treba. Na zalost, kao i mnogi drugi roditelji djece sa autizmom susrecete se sa neadekvatnim sistemom koji ne moze da vam pomogne ili, pak, zeli profitirati na problemu. Moram skrenuti paznju da je suvise malo strucnih lica koje razumiju autizam. Po mom sudu, roditelji koji imaju dijete sa autizmom a vrlo su istrazivacki usmjereni, mogu daleko vise da urade za svoje dijete od svih tih defektologa i logopeda. Radi se o tome sto roditelj prilazi problemu svog djeteta sa lavinom emocija, a te emocije ako uspjesno kanalise u istrazivanje kako pomoci svom djetetu.

      Pored nesumnjve subjektivnosti koja je prisutna u nacinu roditeljskog posmatranja problema svog djeteta, ipak je nepobitna emotivna veza izmedju roditelja i djeteta u kojoj obije strane osjecaju prisutnost u njoj.

      Moje misljenje je da bi trebalo samo da uzimate savjete od nekog strucnog lica koje dobro poznaje specificnosti autizma. Znaci od nekog ko se bavi sa viseg, akademskog nivoa, a ne samo prakticno i da te savjete , pretocene u razne tehnike i vjezbe, primjenite sto je dosljednije moguce.

      Sami ste rekli da vam napredak vaseg deckica daje snagu, a zaista je dostigao dobre rezultate, i to je znak da ste na dobrom putu. Otezavajuce je samo to da , ukoliko se bavite nekim zahtjevnim poslom, da necete moci raditi kao i prije, i za to ce vam biti potrebna podrska radnog okruzenja u smislu razumjevanja.

      Ja sam dosta vidljivih simptoma autizma kod mog sina sveo na dosta mali broj i to na dva nacina:doslijednoscu i upornoscu da se svaka vjezba sprovede do kraja i empatijom i emocijama koje sam pokusavao prenijeti na dijete.

      Prisutnost emocija sve mijenja kod djeteta i treba najveci znacaj posvetiti tome.

      Kod izrazenih simptoma autizma tesko bi i obicni defektolog i logoped mogao nesto da ucini. Oni rade u manjem zatvorenom prostoru, a takvoj djeci treba neprestana posvecenost i prisutnost, kao i prostor. Takodje, jako je tesko uspostaviti transfer na pocetku seanse ukoliko defektolog nema dovoljno razumjevanja (a ne poznavanja ili znanja) spesificnosti djeteta koje je pred njim. Mislim da ne gubite previse tim sto bi defektolog/logoped proveo sa njim, ukoliko vi svakodnevno radite marljivo sa njim.

      Svakako, vasa prica pomaze svima nama i hvala sto ste se javili.

      Puno srece vam zelim :-)

  27. Milijana

    Ja sam majka devojcice koja je stara 22 meseca i rodjena je sa bolescu policisticnih bubrega tako da joj je od samog rodjenja funkcija bubrega izrazito niska i pri tome su toksicne materije tipa uree i kreatinina povisene u krvi.Ne znam da li to moze da utice na centar za razvoj govora ali cisto da napomenem..
    Devojcica je izuzetno fizicki aktivna,prohodala je rano sa 10-11 meseci i od onda ne staje i sto se tice motorike je odlicna..Sama izlazi iz kolica sama ulazi u ista,sama se penje i spusta na tobogan,u sustini vecinu motorickih radnji obavlja uspesnoi samostalno i to je u potpunosti zanima.Problem joj predstavlja razvoj govora..Oko prve godine zivota pocela je da upotrebljava neke osnovne reci tj tada su to bili slogovi tipa ba-ba,ma-ma,de-da,ta-ta i sve je delovalo uredu..Kako je vreme prolazilo ocekivala sam da ce poceti da upotrebljava i neke druge reci kao sto su kuca,maca ili da oponasa zivotinje,kola i neke druge stvari koje sam pokusala da je naucim ali nista od toga..U poslednjih mesec-dva pocela je da izgovara reci tj to je nesto sto bi trebalo da predstavlja reci ali je potpuno nerazumljivo svakom u njenoj okolini..Rekla bih da je to neki njen govor jer ona nekad i kada sedi sama i lista slikovnice,knjige i novine prica nesto ali to nisu reci koje mi koristimo..Kada pokusam da joj kazem rec npr. kuca,maca,krava ili slicno i zatrazim od nje da ihponovi ona to nekad uradi ali tim svojim jezikom tj ponovi reci koje uopste nisu te koje sam ja izgovorila..
    Resila sam da se ovih dana obratim logopedu i pokusam da saznam u cemu je problem..Takodje ako postoji nekoko je imao slicnih problema sa svojim detetom molila bih ako moze da mi se obrati ovde ili na mail adresu abazamilijanyahoo.com ..Takodje bih zelela da cujemi Vase cenjeno misljenje gospodine Fadil Jonuz.
    Veliki pozdrav i veliko hvala
    Milijana

  28. nevena

    molim vas odgovorite mi

    • Nevena, nisam mogao da pronadjem vas komentar ovde, a ni mail ukoliko ste ga poslali na moju adresu jonuzf@yahoo.com (osim ako je otisao u spam poruke).

      Zato vas molim da napisete to sto imate da kazete, a ja cu vam dati moje misljenje ili savet ukoliko budem kompetentan za to.

      Iskoristicu priliku da zamolim za izvinjenje i druge komentatore koji su mi se obracali, a nisam uspeo da odgovorim zbog zauzetosti, jer ne pregledam cesto svoj blog, osim onda kad nameravam nesto da napisem.

  29. nevena

    Moj sin je rodjen 2003 god. u terminu prirodnim putem.Na rodjenju je imao 4.450kg\62cm ocena 10.Sve je teklo normalno odgoj bebe je tekao po savetu pdijatra. Sa 9 meseci pocinju prve bebece reci.Sa 24meseca odlazi kod logopeda.Njegova preporuka je logopedski tretman jednom nedeljno i vrtic.
    Sa 4 godine dobija uput u INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE BEOGRAD.Prima ga psihijatar Dr.Nenad Rudic.Njegova preporuka logoped-defektolog.Dijagnoza F88 i F80.U izvestaju pise ono sto i sama znam kada je rodjen i kako itd.kontrola za 3 meseca.
    Na kontrolnom pregledu dr.kaze da nastavi tretman logoped-defektolog. nema potrebe da dolazi vise a dijagnoza je F 88 i F 83.
    Nastavlja tretmane i vrtic.
    2010god. polazi u prvi razred.Na muzickom zatvara usi ne zeli da pise nece na fizicko seta po ucionici.
    Krecem s njim u skolu sedim sa njim u klupi .Po savetu uciteljice prihvatam rad po IOP-u. Naucio je da pise cita crta sada voli muzicko .
    po preporuci defektologa odlazi u ordinaciju Selakovic.I na pise ono sto vec znam kako je rodjen itd i njena dijagnoza je F80.1 Njene preporuke
    -analiza tri uzastopne stolice na bakterije gljivice i parazite
    -analizza jed.stolice na Clostridije
    -seroloski test na H.Pylori
    -test intolerancije IgG na 90namirnica.
    sve to radimo i sve je u redu .SAda je treci razred i dalje radi po IOP-u. ali je jako nervozan ne otvara usta kada prica .Lose saradjuje sa logopedom i defektologom . Ima dana kada u skoli nece nista da radi.Ne voli drustvo decaka ne voli TV igrice tj nema strpljenja za to.Jako je slabe i kratke paznje.Voli kucne poslove sapune parfeme .Jako je uredan pedantan.Opsednut je hranom i liscem drveca .Moze da sedi ispod drveta satima i gleda kako se lisce pokrece na vetru.
    Imate li neku preporuku sta jos da pokusam…..

    • Nevena, meni sto prvo pada na pamet je da bi trebali da pokusate nesto da radite sa njim kroz situacije, mesta i stvari koje on voli. Ako voli lisce drveca, odvedite ga negde u sumu (gde je cisto) da se igra sa liscem, jer njegov nedostatak paznje i nemogucnost usmerenja iste je proizvod nagomilane negativne energije koju on ne moze da izbaci iz sebe.

      Voleo bih da objasnite na koji nacin je opsednut hranom: da li prekomerno jede ili voli situacije dok pripremate hranu i dok sedite za stolom uz rucak i slicno.

      To sto lose saradjuje sa defektologom i logopedom je stvar njih. Ne treba dete da saradjuje sa njima vec oni sa detetom, ali dosta defektologa i logopeda, da bi ogradili svoju neposvecenost i nemar postavljaju obrnuto stvari.

      I ja sam doziveo situaciju kad mi je logoped nakon 3-4 tretmana rekao: „Izvinite, nemojte ga vise dovoditi, On ne zeli da saradjuje sa mnom, iako ja , verujte to zelim“

      Bio sam zapanjen nakon toga, jer nisam mogao verovati da takva osoba moze biti zaposlena u svojstvu strucnjaka u zdravstveno-obrazovnoj ustanovi.

      Savetovao bih i da ga vodite na veliko igraliste ili stadion gde nema guzve i pokusate da ga navedete na trcanje i igru sa loptom ili bez nje. Mogu pomoci i igraonice gde nema guzve. Moj sin je jako voleo tramboline za skakanje toliko puno, da smo kupili veliku trambolinu i instalirali je u kucu u kojoj smo, srecom, imali previse prostora. Gotovo godinu dana je skakao neprestano u njoj, a onda ga odjednom prestala da zanima, i poceo je da ispod tramboline da pravi neka svoja mesta od jastuka (ja sam ih zvao „gnezda“ :-) ) gde je donosio igracke i razne papire i tu se tiho i mirno igrao. Cesto je i spavao tu.

      Nakon gubitka zelje za skakanjem, poceo je naglo da posmatra svet oko sebe. bio je mnogo pazljiviji, poceo je da razume puno vise verbalnih naredbi, tako da smo osetili da je vreme za skolu.

      Nadam se da ce vam ovo pomoci i voleo bih da se javite i napisete nove detalje koje uocavate u vezi vaseg sina.

      Veliki pozdrav, Nevena!

      • nevena

        Voli da jede i samo o hrani razmislja.Dok doruckujemo on vec pita: a sta cemo danas za rucak?vise voli da provodi vreme kuvajuci rucak sa mnom u kuhinji nego da se igra sa vrsnjacima.Jako je pedantan ne voli nered,a pogotovo u kuhinji oprano sudje odmah on obrise i spakuje na mesto .To jest i vid neke vezbe da stavi tanjire plitke na plitke ,duboke na duboke,male na male itd.Nikada ne pogresi.Eto ja imam pomoc u kuhinji od moga divnog sina :) .U zadnjih mesec dana samo trazi da se ja sminkam ,feniram,lakiram nokte .Ispitujem ga zasto to da radim kaze da mu budem lepa mama. i moli me da mu brata upisem u vrtic kaze da mu jako smeta mozda je ljubomora tek sada proradila .

  30. Slađana

    Postovani Fadil
    majka sam četvorogodisnjeg decaka sa dg F 80,1 koju je dobio pre godinu dana u zavodu za govornu patologiju gde se redovno kontrolišemo. Neobično ponasanje sam primetila sa njegovih recimo godinu i po dana nereagujuci na dozivanje ,opsednudost kockama prosto kao da je potpuno u svom svetu, da napomenem tada pored svega prestaje da jede kuvanu ,odnosno svu hranu na kasiku i da stavlja svoju ruku na moju koristeći je da bi uzeo predmet koji želi ili prosto da jede.Sa njegove dve godine ga odvodim orl specijalisti koji ustanovljava da ima hipertrofične odnosno uvecane krajnike i da je to razlog teškog gutanja . Zakazali smo operaciju krajnika koja je x puta odložena zbog povećane sedimentacije. Ja se odlučujem da ga ipak odvedem defektologu koji potvrdjuje njegovo čudno ponašanje.Ciljano sam uzela godišnji odmor i počela intenzivno raditi sa njim . Uz savet defektolaga smo u roku ud tri nedelje ostavili pelene preko dana tada je imao dve i po godine i bio je avgust mesec . U septembru je krenuo u vrtic gde nam počinju problemi odbijao je da jede i pije,upisavao im se i stalno , nije hteo da spava….Sa tri godine mu konačno operišu sva tri krajnika ali od govora i konzumiranja hrane na kašiku ništa.Uspeli smo ostaviti pelene u potpunosti, u vrtiću se potpuno promenio i dobio najboljeg druga sa čijom mamom sam odmah stupila u kontak da se i van vrtića druže.Konačno se sa njegove tri godine i dva meseca odlučujem za zavod opet uz defektologa da dobijemo konačnu dijagnozu i da prosto znamo u kom smeru idemo. Prvi susret u zavodu je dramatično prošao uz viku lupanje, udaranje. ali smo odmah dobili dijagnozu i pored defektologa uveli i logopeda.Počeo je pokazivati prstom na predmete koje zeli. Drugi put smo isli na nedelju dana u Bg na potvrdjivanje dg. Posto imam prijatelje u Bg to sam mu napravila kao ekskurziju. Pre podne smo bili u zavodu a popodne se vozali tramvajem odlazili u centar kojeg sam se ja jako plašila pošto njegov ulazak u prodavnicu koju nije do sada video je dramatičan jer je on stalno mislio da se nešto očekuje od njega, međutim kad smo ušli u prvu radnju prodavačica je sasvim normalno odreagovala na njega i dala mu cokoladu gde se on potpuno oslobodio i hteo da uđe posle u svaku radnju.Sa tri i po godine sve je počeo da radi ispred ogledala npr. da vodu iz čaše ˝jede kasikom˝ tako smo počeli da polako jedemo supu da vežbamo bockanje viljuškom.Ono sto sam ja primetila kod svog sina da je jako veliki perfekcionista ,da ga jako iritira kad nešto nezna da uradi pri tom sam zaboravila da napomenem da je užasno spretan , da nam on nikad nije pao bez razloga motorika mu je više nego dobra i da nam sve uvek preskakao tipa sa devet meseci je prohodao pa propuzao,kad smo pelene ostavili išao je direktno na wc šolju.Nedavno smo ponovo bili na kontroli u zavodu gde se on potpuno osećao kao kod kuce.Moj sin sada počinje da mrmlja traži da mu sve imenujemo voli da posmatra mimike lica i traži naše prisustvo u igri. Jako voli autice počinje da se igra sa puzlama.Andrej moj sin je dete koje prosto nemože da se ne voli. Fadile želim Vaše mišljenje na kojem sam Vam unapred zahvalna

  31. Pozdrav :)
    Imam sina od 1,7 mj..do sad smo svašta prošli sa njim. Ja sam primjetila sa 7 mj..da nešto nije uredu sa njim nije se razvijao u smislu komunikacije kao druga djeca.Motorika mu je izrazito naglašena puno više nego kod njegovih vršnjaka.Doktorica mi je konstantno govorila da je sve uredu da je on jako senzibilan i osjetljiv ali ja sam oduvjek sumljala da je tu nešto drugo u pitanju.I tako sam ga dala u Jalice koje su bila katastrofa za njega.I nakon dosađivanja doktorima rekli su mi da je Autistican.U jaslicama se osamljivao,plakao,nije komunicirao..ubiti on komunicira samo samnom,ja ga razumijem on me vodi za ruku,pokaže mi sa pogledom ono što želi..Nakon svih pretraga koje smo obavili za Autizam on je u potpunosti iskljucen i onda su rekli da sumljaju da je gluh.Evo danas smo obavili ispitivanje sluha u Zagrebu i sa sluhom je sve uredu doktor kaže da je kod njega u pitanju nešto drugo…Razvojna disfazija,nemam pojma šta je to ? tek sad istražujem..svaka pomoc je dobro došla :) on je jako umiljat voli se ljubiti maziti igrati..obožava didakticke igracke,kocke za slaganje,autice,lopte,voli plivati igrati se skrivaca..obožava se smijati..reagira na zabrane,zna šta znaci NE..i kad mu prstom pokaže,sluša :) sve u svemu on je super decko ali se ponaša kao gluha osoba …ne govori ispušta zvukove mmmmmmmmm..aaaa..da,da,da..itd. molim vas da me uputite kakvim bi se doktorima trebala obratiti ..
    hvala :)

  32. Poštovani Fadile,
    već ko zna koji put čitam Vaš tekst, kao i komentare roditelja. Neke stvari su mi mnogo pomogle da razumem problem koji moje dete ima i da pronađem način da se prema njemu adekvatno postavim.
    Moj sin sada ima 4 godine i 5 meseci. Rođen je iz sasvim uredne trudnoće, ali hitnim carskim rezom zbog preteće asfiksije ( a sve zbog tradicionalnog nemara u našim porodilištima). Niko nam nikada nije pomenuo da bi taj događaj mogao da ima bilo kakve posledice na razvoj deteta. Nije bio u inkubatoru, dojen je od prvog dana i sisao je i kada je napunio dve godine.
    Motorički je oduvek bio jako napredan. Počeo je da sedi sa 6 meseci, a da hoda sa nepunih godinu dana. Jako je spretan, voli da se penje, skače, trči, ljulja, ige u vodi, trambolinu. Fina motorika mu je odlična, ali je tek nedavno pokazao interesovanje za olovku. Voli da mu se crta, ali sam je dospeo tek do linije. Mi smo dugo odlagali da se uhvatimo u koštac sa problemom, prvo jer smo mislili da će svari doći na svoje vremenom, a onda, rekla bih i iz straha od dijagnoze i onoga što tome sledi. On je bio izuzetno dobro, vedro, poslušno i pažljivo dete. U februaru smo krenuli na logopedski tretman u Ins. u Jovanovoj. Zbog insisitiranja na dijetama, i mog ličnog utiska da logoped ne uviđa problem koji dete ima, odustali smo. Sada idemo dva puta nedeljno kod logopeda u drugom savetovalištu, jednom nedeljno posećujemo psihologa u Zavodu u Kralja Milutina i jednom nedeljno idemo na muzičku radionicu gde „igra i peva“ u grupi vršnjaka. Sa svim terapeutima odlično sarađuje i generalno voli društvo odraslih ljudi.
    S. govori, ali nedekvatno uzrastu. On nema problem sa govorom, već sa komunikacijom. Tek odnedavno je usvojio (i ne baš u svakoj situaciji) da se pozdravi i odpozdravi, npr. Pošto ima fantastičnu memoriju, ima hiljade pojmova, ume da imenuje svaku stvar u okruženju, na tv ili u knjizi, koju je makar jednom video i pitao šta je ( pitanje mu je u formi – „to je?“). Jasno razlikuje npr. majmuna i gorilu ili goluba i galeba. Nedostaje mu gramatička struktura, meša lica (uglavnom koristi 2. i 3. umesto 1. ili 1. množine), ne koristi zamenice. Predloge u, na i sl. je počeo da koristi u većoj meri od skoro. Apstraktne pojmove, emocije i sl. ne ume da izrazi. Ume da opiše predmet po karakteristikama, boji i sl. Ima rečenicu i od nekoliko reči, ne uvek ispravnu, ali razumljivu. Ima pojma broja jedan, dva i tri i ume da broji do 20, imenuje preko deset boja. Na slikama češće imenuje predmete nego radnje. Od kad je počeo da priča, svako slovo i u svim kombinacijama izgovara savršeno čisto, mnogo ranije nego što je za uzrast očekivano. Inače mu je razvoj govora, bio u granicama normale, ali na nekom minimalnom nivou. Odstupanje je vremenom postajalo sve veće, ali nikada nije imao period regresije ili gubljenja stečenih veština. Nije imao pokazni gest do pre pola godine, kada ga je sam usvojio (bez nekog „treninga“) i koristi ga adekvatno od tada. Ume da odgovori na pitanja koja se tiču konkretne situacije, ili da je sam opiše – „Golub jede mrvice. Odlete golub.“ Ima još uvek „svoj jezik“ , tj. s vremena na vreme (u samostalnoj igri ugavnom ili dok se kupa) priča nešto na „tom jeziku“. Ponekad, ali sve ređe, koristi rečenice van konteksta – „Rasplakao se Miki“, iako njegov mlađi brat (ima 13 meseci) ne plače u tom trenutku. Na pitanje ko je to? npr. na slici često odgovara „napamet“, ali u poslednje vreme je pokazao veće interesovanje za imena ljudi, kao i za životinje koje su mu do skoro bile prilično nezanimljive. Sada obožava da ih mazi, hrani, da izaziva njihove rekacije i to komentariše. Ne ume da prepriča događaj, da kaže šta je radio u vrtiću i sl. ili da prepiča priču iako ume da odgovori na konkretna pitanja o njoj. Voli umetaljke, slagalice, knjige, muziku. Sam bira crtane filmove ili pesme koje hoće da mu pustimo. Takođe bira kada mu ponudimo opcije – liftom ili peške, igralište ili trambolina, šetnja ovamo ili onamo i taj izbor nije stereotipan, tj, nema nikakvih pravila. Simbolička igra izostaje gotovo potpuno, osim na našu inicijativu. Prihvata igru udvoje, nekad je i sam inicira. Pridružuje se deci u fizičkim aktivnostima, bilo je da je pitanju fudbal, ples ili prosto jurnjava i skakanje. U ostalim situacijama ignoriše decu kada verbalno pokušaju da ga uključe u neku igru sa igračkama i sl. Utisak mi je da je dosta inteligentan pošto uviđa neke odnose i rešava „probleme“ (pre svega geometrijske, zatim svetlo-senka, odraz, prelamanje i sl), koji su čini mi se teški za njegov uzrast. Nema gotovo nikakve stereotipije (osim lupkanja predmetima o pod ili sto da bi čuo kakav zvuk proizvode), niti rituale. Ne smetaju mu promene, ni sitne, ni krupne, ali ih odmah primećuje. Boravak na moru, u selu i sl. mu veoma prija. Odvajanje od nas podnosi dobro. Ima uredan san. Jako je izbirljiv oko hrane, ali je i tu jako proširio spektar onoga što jede, tako da je sada problem samo meso. Adaptiran je na vrtić. Provodi tamo dan, tamo jede i spava. Nema senzornih problema, u smislu smetnji i burnih rekacija na zvukove, svetla ili određene teksture.
    Kontak pogledom ima, ali je kraći nego što bi bilo uobičajeno. Nervozu i ljutnju pokazuje uglavnom zato što ne može nešto da izrazi. Burne reakcije mu ne traju dugo i prihvata (jednostavna) objašnjenja. Ima perioda kada ljutnju pokazuje agresijom (štipa) ili vikom. Pelene smo skinuli, ali i dalje ne traži da ide u toalet već se suzdrži dok ga ne ponudimo i ne odvedemo. Veliku nuždu obavlja tako što se negde sakrije, a ponekad i u nošu ukoliko na vreme primetimo. Motorna imitiacija mu je slaba, i uglavnom hoće da ponovi pokret tek posle većeg broja insisitiranja ili ako mu se fizički pomogne. Prema mlađem bratu pokazuje nežnost i ljubomoru, zavisno od situacije. Dosta je nesamostalan oko ishrane i oblačenja. Iako ume lepo da barata kašikom, neće sam da jede (ili brzo izgubi volju). Ume da se izuje i svuče, dok je oblačenje svedeno na gaćice, trenerku i te jednostavnije stvari. Ovo je najvećim delom i naša krivica jer smo mu mnogo toga mi činili, umesto da ga pustimo samog. Trudimo se da ga uključimo u sve porodične aktivnosti, posećujemo prijatelje, šetamo (puno vremena provodimo napolju), idemu u kupovinu, letujemo. Takođe trudimo se da sa njim komuniciramo jednostavnim rečenicama i da mu ispravljanjem i ponavljanjem omogućimo da usvoji strukturu jezika i apstrkten pojmove koji mu najviše nedostaju.

    Eto ja se raspisah. Ukoliko imate neki savet oko razvijanja simboličke igre, imitacije ili vezano za higijenske navike ili bilo čega drugog što vam se čini važno, bila bih zahvalna. Makar i utisak neki o napisanom. Sve najbolje vama i Tariku, kao i ostalim komentatorima i njihovom klincima.

  33. Postovani Fadile,

    kao prvo iako ne zelim da se ponavljam, moram da pohvalim ovu vasu odlicnu inicijativu jer su za nas roditelje dece sa posebnim potrebama informacije koje ovde nalazimo dragocene

    Imam sina od 2 godine i 7 meseci i mogu da kazem da smo za svo ovo vreme koliko imamo Vuka imali veoma malo vremena za pravo roditeljsko uzivanje.Vuk je rodjen u terminu, prirodan porodjaj uz indukciju, apgar skor 9/10, otpusten guci sa blago povecanim bilrubinom koji se kod kuce dojenjem i suncanjem sredio za 2 – 3 dana.Pri tom nikada nije bio uspavan ili imao neke druge simptome povecanih vrednosti bilirubina ( sem blagog zutila koze ).Zbog malo brzeg rasta glavice ( nakon pregleda i UZ mozga i redovnog pracenja – ustanovljeno je da je u pitanju cista genetika – suprug imao i vecu glavicu od Vuka ali smo mi hteli da budemo mirni ).Tokom tih kontrola do 12 meseca ( tada je neurolog rekao da nema vise potrebe da se vidjamo ) dijagnostikovana blaga hipotonija – radili smo malo vezbe ali se to navodno tada i sredilo.Vuk je poceo i da sedi samostalno bez pridrzavanja i da hoda malo kasnije ( sedenje – 7 meseci, hodanje 15 meseci ) ali kada je to poceo da radi cinio je to besprekorno.On je veoma aktivan, voli da trci i da se igra loptom a ja od kada je prohodao ne mogu da se setim da je i jednom pao – veom je oprezan i pazljiv.Sa 10 meseci je poceo da izgovara slogove ma-ma, ta-ta, ba-ba ali to nije imalo veze sa nama – nije znao kome te slogove upucuje

    Vuk sa 9 meseci dobija astmu sa kojom se i dan danas borimo – veoma cesto je bolestan, cesto smo i u bolnici, veoma cesto mu je saturacija niska pa nas zbog kiseonika i ostavljaju u bolnici, prima i kortikosteroide, i bronhodilatatore i singular i u svom tom haosu mi tek sa 15 meseci pocinjemo da primecujemo da se Vuk ne odaziva na ime, vise ne izgovara one slogove, brblja nekim svojim jezikom i ne razume ni osnovne verbalne komande ( daj, dodji, idi…) i non stop gleda reklame i crtane filmove – tu vrstu zabave obozava, u vrtic ne ide zbog osnovne bolesti.Pedijatar naravno kaze da je prerano i da nemamo razloga za brigu.Sa dve godine mi insistiramo na uputu i odlazimo Institut u Kralja Milutina.Tamo nas pregledaju i do danas nemamo dijagnozu nego jednom u dva meseca idemo kod psihologa na pracenje i kod logopeda kada uspemo da dobijemo termin ( retko ).Naravno usled cestih Vukovih bolesti ti odlasci bivaju jos redji.EEG je neurolog rekao da uradimo ako mozemo ali nismo uspeli jer nema sanse da on spava u toku dana na institutu pa su nam rekli da nema potrebe da insistiramo na tome

    Do pre dva meseca Vuk nista ne prica , kada hoce nesto vodi za ruku,nista ne pokazuje prstom, u oci gleda, veoma je drazeljubiv i velika je maza, mastovit i raznovrstan u igri, sve jede i pije, obozava decu i voli da se igra sa njima, ima jos uvek pelenu, zna sam se hrani – doduse malo nespretno sa supom ali i to pojede:)Kada mu se nesto ne da – vristi, plaze, baca stvari i hoce i da ustine ko mu se nadje pri ruci ali ako ga ignorisemo i ne udovoljimo njegovom zahtevu on se smiri

    Pre dva meseca odlucimo da ga stavimo pod stakleno zvono do proleca kada se njegovo stanje sa astmom bitno popravlja ( nigde ne idemo sem kod doktora i na tretmane i preglede , nema igraonica niti nekih okupljanja gde ima dece ) i to daje efekta sto se tice astme a time smo dobili i prostora da radimo sa Vukom malo ozbiljnije i intenzivnije sto se tice ovih ostalih problema.

    Krenuli smo kod privatnog logopeda, idemo kod psihologa u Kralja Milutina na te redovne dvomesecne kontrole, bili smo na pregledeu kod dr Rudica i svi se slazu u jednom – Vuk nema autizam, ima disharmonican razvoj i kasnjenje u razvoju u odnosu na svoje vrsnjake, ima i blagu hipotoniju za koju cemo sada krenuti i na vezbe – malo je nesiguran kada ide niz stepenice.Tokom ova dva meseca smo analizirali i stolicu i dobili nalaz Candida u vecoj kolicini – od pre dva dana poceli sa terapijom Nistatina – kazu da i gljivice znaju u velikoj meri da uticu na ponasanje deteta

    Za ova dva meseca Vuk poceo da izgovara reci za koje mi znamo da on zna znacenje – kuc – kuc kada ulazimo negde ili kada na slici vidi vrata, oponasa hod konja uvek kada vidi konja, kada tapse veoma cesto zna da kaze bravo,kada hoce da jede kaze njam njam,kada pise ili kada hoce da pije veoma cesto zna da kaze pi, kada je uporan da ga uzmete a vi ga ignorisete zna da kaze uzmi i jos par reci koje redje koristi, poceo logopedu da mase kada odlazimo, poceo da gleda slikovnice ( a ne samo da lista kao do tada ) i na upit gde je npr maca – u 90% slucaja pogodi – pokazujuci prstom,ako je na slici neka hrana onda oponasa hranjenje – sebi stavlja usta ili hrani negoga od nas sa tim sto vidi u knjizi, trazi da mu citam knjige i to da povlacim prstom po tekstu – ako preskocim neki red ili stranu on me vraca, zna komandu daj ali ne pogodi uvek sta treba da da, ali zna kada mu kazemo da treba da da mami ili babi ili tati – nosi onom koga smo imenovali.Zna gde je oko, usta, jezik, zubi i nos.Voli da se igra sa apsolutno svim – autici, kuhinja, voda, plisane igracke……Nas oponasa u svemu – kako ja kazem samouk je.Sve sto vidi zna da ponovi – od veoma jednostavnih radnji ( npr cesljanja ) do pripreme kafe u novom kafematu koji smo pre neki dan kupili ( za koji je i nama trebalo uputstvo:))), do brijanja ili sisanja masinicom – to je gledao jednom kako moj suprug radi i sada uvek kada se suprug to radi on trazi brijac ili masinicu ( ne zna da kaze daj ali pruzi ruku i trazi potezom prstima – kao daj, daj ) i kao brije se ili se sisa.Ne mogu da se setim svega ali u poslednja 2 meseca ja ne mogu da ga prepoznam – veliki napredak uz za sada jos relativno malo ulozenog rada

    Postovani Fadile veoma bi mi znacilo i vase misljenje na osnovu svega sto sam vam napisala i nadam se da ce moje iskusto pomoci i drugim roditeljima sa slicnim problemima

    Srdacan pozdrav
    Sanja

  34. Aleks P.

    Dragi roditelji,
    Dragi Fadile,

    Ja sam majka dva decaka i lekar. Ovo je izuzetno nezgodna kombinacija. Zelim da vam ispričam svoje iskustvo. Naš stariji sin ima 3 godine i 8 meseci i zove se Relja. Relja je rodjen u 31 nedelji života, prevremeno, iz normalne trudnoće koja se na kraju zakomplikovala preeklampsijom. Za one koji ne znaju, to je neka vrsta poremećaja u trudnoći koja se manifestuje skokom pritiska, gubitkom proteina kroz mokraću i pratećim promenama u metabolizmu. Niko ne zna zašto se to javlja i koju trudnicu to može da zadesi. Ono što je karakteristika jeste veća učestalost ovog poremećaja u prvim trudnoćama. Elem, Relja se rodio sa 1400g, apgar ocena 3/6 (to znači da je u prvom minutu imao ocenu 3, a u petom minutu ocenu 6), bio u inkubatoru mesec dana, imao dve sepse dok nije otpušten sa neonatologije (tek posle dva meseca), operisao obe ingvinalne kile sa dva meseca (u narodu poznate kao ‘bruh’), plodova voda na porodjaju bila je zamućena (što je znak da je beba u stomaku mogla da pati, ili da je postojala neka infekcija- što je na kraju i bio slučaj). Usled tih sepsi i silne antibiotske terapije koje su usledile, imao je i visok bilirubin i vrednosti enzima jetre. Zbog svega toga bio je ispitivan na Institutu za majku i dete od svih mogućih metaboličkih i gastrohepatičkih poremećaja, iako su neonatolozi koji su ga pratili na GAK-u sugerisali da su mnogi od tih parametara povećani usled nezrelosti enzimskog sistema i slabijeg razgradjivanja antibiotika sa tako malom i još uvek nezrelom jetricom. Hoću da kažem, naš Reljica je bio idealan kandidat za traženje svake vrste bolesti, posebno za one lekare koji su GLEDALI OTPUSNU LISTU, ali NE I PACIJENTA. Ono što je bitno u celoj priči, jeste da je naš mali sin, uprkos svemu tome, uporno napredovao, uprkos svom bockanju i maltretiranju, bio živahan, i borio se kao lav! Napomenuću samo da od silnih analiza krvi i bockanja svakoga dana u Institutu, na gastro odeljenju (ako izuzmem ono što je doživljavao na GAK-u prvih dva meseca), upadao u žestoku anemiju ( bebe u anemiji jako slabo napreduju) – jer nije isto uzimati tu količinu krvi prevremeno rođenom detetu i odraslom čoveku. Ja, kao prestravljena majka, uplašeni lekar (posebno, imajući u vidu šta sve može da se izrodi iz toga, za razliku od prosečnog roditelja), izmrcvarena porodilja sa lošim opštim stanjem, slušala sam sve savete kolega, želeći svom detetu najbolje. Međutim, gledajući ga očima svojih kolega, nisam videla ono što mi je moj mali sin celo vreme pokazivao – ja napredujem, mama! Ja se borim, mama! Ja izdržavam sve to, veruj u mene, mama! Dragi roditelji i sapatnici :), onoga trenutka kada sam ja dozvolila svom instinktu majke da savlada lekara u meni, ne do kraja, ali u ogromnoj meri, učinila sam najbolju stvar za svoje dete! Počela sam da gledam NJEGA, ono šta mi on ‘govori’, svojim razvojem i ponašanjem, svojom borbom i upornošću, a ne ono što su moje kolege videle u njemu – idealnog kandidata za oboljenje. jer, dragi roditelji, tužna je istina da postoje mnogi lekari koji NE LEČE PACIJENTA već TRAŽE BOLEST. Jedna od glavnih karakteristika mnogih metaboličkih i gastro problema jeste da te bebe JAKO SLABO ILI NIKAKO ne napreduju. Kod Relje to nije bio slučaj, daleko od toga,on je dobijao skoro po kilogram mesečno, ali to lekare nije zanimalo. Daleko od toga da želim da omalovažim naše kolege i stručnjake, ali negde, u celom ovom dugom školovanju, zaboravi se usput taj pacijent, i gledaju se samo simptomi.
    Danas je naš Relja jedan sjajan dečkić, i kao posledicu prevremenog rođenja ima gubitak vida na jednom oku, mada mu to uopšte ne smeta u igranju i snalaženju, sem što je malo oprezniji. Od svih kliničkih ispitivanja na Institutu nisu našli ništa, sve se normalizovalo kad sam ga odvela kući i kad je došlo ‘njegovo vreme’. Ima zaostatak u govoru, redovno smo išli u razvojno savetovalište, i baš kad smo hteli da ga vodimo u Kralja Milutina (pošto mu je vid i sluh već kontrolisan), on je počeo po malo da priča (tačnije, da zove mama, tata, da pokušava da imenuje neke predmete). Rešili smo da ga vodimo i kod privatnog logopeda, pošto je u razvojnom savetovalištu uradjena i psihološka procena i odgovarao je svojoj uzrasnoj grupi, osim zaostatka u govoru. Rešili smo da poguramo taj razvoj govora, a sve ostale procene, ako su potrebne, mogu se uraditi i kasnije. Muž i ja mislimo da je veća šteta sad da ga mrcvarimo po ispitivanjima, kad je govor upravo krenuo. On ima 3 godine i 8 meseci, zove ukućane (to do pre dva meseca nije radio), kod logopeda hoće da ponovi skoro sve reči, kući sa nama slabije, zna skoro sva slova (osim H,DŽ,i sličnih glasova, F itd), ide u vrtić i odlično se socijalizovao (za razliku od samog početka, pre skoro 2 godine), iako ne priča, zna odlično kako da traži to što mu treba, nije agresivan, najbolje je slagao brojeve u grupi (uzrast do 4,5 godina), ima omiljenog drugara u grupi, vrlo je umiljat i mazan, mada i izuzetno tvrdoglav:). Ne mogu toliko to da mu zamerim, mislim da je to jedna od osobina koja ga je izvukla.:)
    Dragi roditelji i Fadile, ispričala sam vam ovu priču iz jednog razloga: moje dete imalo je sve preduslove ne samo da ima mnoge poremećaje, nego i da ne preživi. Lekari nisu imali mnogo razumevanja, njima je u opisu posla da klasifikuju stvari, da bi mogli da se odnose prema tome. Medicina je koncipirana na klasifikaciji, a mnogi danas znaju da se gomila simptoma i oboljenja NE može klasifikovati. I sam autizam je velika nepoznanica, te su lekari prosto prinudjeni da mnoge neobjašnjive poremećaje kod dece svrstavaju u tu grupu. Retki su oni koji se oslanjaju i na iskustvo, koliko i na knjige. Jer mnoge knjige su rekle jedno, a iskustvo pokazalo drugo. Čak i da vaše dete ima autizam, to je samo znak da je na svoj način drugačije od ostalih. Moj je savet roditeljima da se oslanjaju na one ljude koji imaju mnogo iskustva u RADU sa decom (a ne samo dijagnostiku), kao što su logopedi, vaspitačice, defektolozi, psiholozi…dakle, oni čiji posao nije SAMO PROCENA, već prvenstveno rad. Svi ti ljudi ocenili su moga sina kao inteligentnog dečaka koji razume sve o čemu se priča i šta se od njega traži, rekli su da je govor pitanje dana, i da treba sa njim da se radi. Lekari su bili skeptični. Lekari su gledali samo otpusnu listu. Skoro da su bili začudjeni kako je dobro uradio psihološke testove. To može da bude začudjen samo onaj koji ne poznaje Relju. Danas, vidi se ko je od njih bio u pravu

  35. Aleks P.

    Htela sam samo da dodam, obzirom da je neko pitao za iskustva iz ordinacije VERA, to je mesto gde moj sin ide privatno, i jako smo zadovoljni kako napreduje. Moram da napomenem, da svako dete ima neku metodu koja mu odgovara, Ovi koriste malo sugestivniju metodu – digitalna manipulacija, prstima potpomažu artikulaciju, deca znaju da se zaplaču i negoduju, ima raznih reakcija, ali našem sinu je to odgovaralo. Pre toga je išao kod logopeda skoro 1,5 godinu u Domu zdravlja, bez značajnijihn rezultata.
    Još jedna stvar koja je bila dosta povoljna za Relju, jeste što smo odlučili da mu podarimo i batu/seku (ispao je bata:)). Uprkos očekivanoj ljubomori i borbi za pažnju, mislim da je jako dobro učinilo i nama i Relji to što smo se odvažili na taj korak. Pomoglo je njegovu socijalizaciju i uvažavanje i tuđih potreba. Dragi roditelji, ako ste u mogućnosti, preporučujem vam da svom detetu podarite batu ili seku, jer je naš bata obradovao celu porodicu, pomogao i nama da smanjimo preteranu brigu za Relju (koja može da bude samo kontraproduktivna) i sve nas učinio srećnijima.
    Nešto sto je meni posebno pomoglo da uvidim da ima mnogo dece koja su slična Relji, jeste knjiga Tomasa Sowella „Late talking children“. To je priča oca jednog dečaka iz USA kome je dijagnostikovan autizam, iako je pokazivao mnoge sposobnosti koje ovu dijagnozu isključuju. Otac je univerzitetski profesor koji je, pišući kolumnu u novinama o svome sinu, dobio mnoštvo pisama od roditelja koji su kod svoje dece našli sličnost sa njegovim detetom. Tragom tih pisama, skupio je materijal da opiše mnoštvo slučajeva u svojoj knjizi, i skoro svi imaju nekoliko zajedničkih karakteristika:
    većina su dečaci, izuzetna zainteresovanost za muziku, ili je u porodici neko svirao muzički instrument, slabija socijalizacija, kasni trening na nošu, izražene memorijske sposobnosti, neko u porodici se bavio bilo kojim poslim koji zahteva značajne analitičke sposobnosti.
    Skoro sve ove osobine smo primetili i kod našeg Relje. Naravno, dodala bih, da knjiga ne treba zavede roditelje dece koja imaju značajnijih problema, više je opus slučajeva koji su, više greškom, klasifikovani u grupu autizma. Naravno, dečak o kome je Tomas pisao (njegov sin), danas je izuzetan kompjuterski stručnjak i poznati šahista.
    Ne znam koliko lekara i stručnjaka zna za činjenicu da je Albert Ajnštajn progovorio sa 4 godine, i do svoje 9-te godine imao baš poteškoća u govoru?

  36. Katarina

    Veliki pozdrav i hvala Vam za tekst koji ste podelili sa nama. Ja sam samohrana majka, imam sina, zove se Vuk i puni 6 godina u aprilu. Kad je imao oko dve godine, primetili smo da nešto nije u redu. Naime, mnogo je rano prohodao i veoma je siguran što se motorike tiče. U 11 meseci starosti je samo ustao i krenuo da hoda i trči, nikad nije imao onu fazu „pridržavanja“ o objekte i pomoć pri hodanju. Zubići rano porasli, sve kako treba, a onda govora – nema. Doduše, brblja on non stop, od sumraka do svitanja bukvalno, ali to nije razumljiv govor. Bili smo svuda, proveravali sluh u Kliničkom centru Srbije (sve je okej), čak smo išli i u stacionar u Lipovici (u oktobru 2012.), gde se radi s detetom pola sata samostalno sa psihologom i pola sata u grupi sa ostalom decom. Pored toga, Vuk je kao mali bio jako razdražljiv u nepoznatim sredinama, npr. u prodavnici ili bilo gde. Sada to više nije slučaj, a i polako se govor popravlja, ponavlja crtaće, a i peva „eci peci pec“, broji od 1 do 10, ali neće da kaže „gladan sam“, već ide i pokazuje prstom na hleb i sl. Imate li neki savet koji bi mi mogao pomoći, da znam gde dalje da se obratim ili da nastavimo kod kuće da učimo? Uskoro treba da krene u vrtić, pa se nadam da će i to popraviti stanje! Hvala vam unapred i sve najbolje od srca!

  37. Ertan

    Postovani Fadile,

    Veliki pozdrav za vas i cenim vas trudim sa ovim tekstovima. Moj sin se takodje zove Tarik. On trenutno ima 3 godine i mesec dana i jos nije poce da prica. Rodjen je prirodnim putem i nije imao nikakvih problem pri rodjenju. Nije hteo da doji od samog pocetka, tako da je do godinu dana hranjen zamenom za majcinsko mlijeko (humana). Vrlo rano je prohodao, sa 10 meseci i motorika mu je savrsena, vrlo je spretan, agilan i non-stop trci. Cak i previse trci, tako da sam vecinu vremena sumnjao da je hiperaktivan.
    Naime problem je sto jos ne govori, ima neke svoje izraze koju zvucno odgovaraju situaciji ali to nisu prave reci. On razume sve sto mu se kaze, hoce da poslusa (haj baci ovo u kantu, donesi mi to, i to radi bez greske), ali ako mu kazes da nesto kaze on to izricito odbija, ne zeli da drzi paznju, generalno mu je tesko zadrzati paznju. Radi sve ono sto njemu odgovara, ako mu kazes da nesto uradi, a on to nece, samo ti kaze „ne“ ili cesce kaze „no“ i samo te iskulira. Govori rec „mama“ cesto i to u pravoj situaciji, jedno vreme je sve ljude oko sebe zvao mama. Kad mu kazes da kaze svoje ime ili da kaze „ja“ ili „ti“ on kaze „ma“, kad hoce da kaze „hvala“ ili „cao“ on kaze „nau“.
    Inace je veoma druzeljubiv i voli da se igra, kao sa odraslima tako i sa srugom decom, mada kad se igra sa decom veoma je ljubomoran kao mu oni diraju igracke, i on uvek zeli da bude u prvom planu, uvek da je on najzanimljviji.
    Voli mnogo neke igracke i voli kockicama da slaze razne oblike. Kada nesto hoce pokazuje prstom ili tebe odvuce do toga, ili ono sto najvise voli sam ce otici da to uradi. Kad hocu nesto da mu pokazem on odbija i hoce odmah sam to da uradi, hoce sam da se snadje i kaze „ma“, „ma“, mislci „ja cu to sam da uradim“, i vrlo cesto se snadje. Kao na primer sam je naucio da koristi po malo kompjuter gledajuci kako ja to radim, sam pusti crtani na YouTube, sam pusti igricu cak sam igra igru AngryBirds. Ako zelis nesto da mu pokazes on to odbija i vise voli sam da se namuci pa makar to uspeo ili ne. Mnogo voli da gleda crtane filmove i oni bas mogu da mu zadrze paznju, i nakon toga cesto imitira pokrete likova iz crtanih filmova.
    Ne voli da se mazi, i vise voli da je samostalan i da ga niko ne dira.
    Nisam ga jos nigde vodio, niti kod Logopeda, niti bilo gde drugo, jer sve cekam da sam progovori. Inace mnogo je vezan za majku i voli sve samo sa njom da radi, uzivaju jedno drugo u svom drustvu i jedino sa njom hoce da se mazi. Nisam ga vodio nigde, jer mi se cini da sve normalno napreduje i da je veoma bistro dete ali ne zeli nikako da prica, iako skoro sve razume. Pokusavamo da ga nateramo da kaze nesto, al on to odbija.
    Zelim da mi das savet kako sada da postupamo sa njim, da li uopste da ga vodim kod Logopeda ili negde drugde??? Da li po tvom misljenju ima neki poremecaj govora ili ne???
    Unapred hvala i veliki pozdava za vas i za vaseg Tarika.

  38. bobana roksandic

    pozdrav svima!
    Moj sin ce jos malo osam godina, dobio je dijagnozu razvojne disfazije sa sest godina. Ide u prvi razred i sobzirom da ga slova, brojevi nisu bas mnogo interesovali, ja sam prezadovoljna koliko je postigao sa citanjem, pisanjem, matematikom. Najveci problem kod njega je govor koji nije kao kod njegovih vrsnjaka. Svi mi kazu da preterujem ali majka zna. Ima 2 drugara sa kojima obozava da se igra a ostali bili tu, ne bili. Ne voli decu mladjeg uzrasta a razlog je sto ona vriste. U vrticu smo se namucili jer je vaspitacica vikala, i to nikad na njega, a to u njemu izaziva strah. On je toliko osecajan i poslusan da nikad nismo vikali na njega, nikad nije bio u kazni, pa da li je moguce da je to razlog za taj strah? Po ceo dan on moze da se igra sam, ne mozete mu izazvati ljubomoru, ako mu neko kaze da je bolji od njega u necemu, on to potvrdi, nema ljutnje kad izgubi u igri. Kod logopeda smo isli, veliki napredak, uciteljica je prezadovoljna koliko je napredovao za 3, 4 meseca. Ne voli puno dece na jednom mestu, u stanju je da presedi ceo decji rodjendan sa mnom ali ako je samo jedno dete koje voli, to je druga stvar. Ne znam kako da ga oslobodim tog straha, logoped tvrdi da ce i to prevazici, kako bude emotivno sazrevao. Interesuje me Vase misljenje, veliki pozdrav, Boba

  39. Poštovani,
    Ne znam jel više itko piše i odgovora na pitanja al sam primoran ovdje nešto pitati,tražiti savjet jer je jako teško funkcionirati ima nekoliko mjeseci kad smo ja i moja supruga shvatili da nam sin od 2.3 godine ne samo da ne priča nego i ne razumije skor pa ništa…..
    sad to zvuči grubo,nije baš tako al kad je čovjek preplašen vidi samo tamnu stranu…
    uglavnom,molim vas puunoooo za mišljenje i savjet jel mi to dobro radimi i šta bi vi dalje….
    Sin je prvo djete i rođen je uredno,nekoliko dana nakon termina i dobila je zena ocjenu 10.sve ok,proohodao je sa 14 – 15 mjeseci jer je dosta strašljiv i strah ga jebilo da se pusti sam al hoda je i ranije al ako osjeti moju ruku npr na vratu da ga samo diram…
    glasao je se uredno sa par mjeseci,gugutao isl,govorio mama,tama,baba al ne znam jel baš sa značenjem….
    sve smo pustili i prepisivali genima jer sam i sam bio jako stidan,preplašeno djete i išao sam na govorne vježbe dugo jer sam mucao i bilo me strah govoriti ,a takva je i cjela muška strana s mamine strane loze…
    Bojan je veslo djete,voli ljude i djecu,u parku se igra,spušta niz tobogan,u igraonici se oigra….nekad sam,nekad s nekim,al nema razlike od druge djece ,to j siguurno….
    malo jest strašljiviji da se recimo penje na veće visine,želi znat da sam ja il mama blizu al sve su svemu osim toga je super…
    međutim,mi primjećujemo da ne zna ili neće da npr donese ako mu kažemo daj loptu,daj auto,gdje je nos itd…al npr ako mu kažem ajmo papa trći,maše i kaže papa….
    ne razumje ako ga učimo pokaži mamu ili pokaži loptu al zna npr kad legnemo spavati i j ga pitam hoćemo li skiinut čarape on mi djae nogu da mu izujem….
    probao sam da mu kroz igru pokažem tj da nauči šta je lopta…..i ako se ja bacam po podu,kao da sam golman on nauči odmah da je to lopta..i sutra je donese ako mu kažem daj loptu..al ujsedno se ja moram ustat i pravit kao da ću se bacat na pud..dakle,veže čini mi se stvar za radnju…
    voli npr plesati…..dođe meni i ženi pa nas digne sa kauča da plešema ako je neka pjesma dobra….pleše za 10…al baš fascinantno….
    da ne duljim,mi često gubimo nadu,tj žena guibi nadu,i često je depresivna jer sve to ide jako sporo i boji se da ima neki veći problem…..da ne bude sve na mišljenju i osjećaju,ja sam htio da odemo stručnjacima….išli kod defektologa,jednog od boljih kod nas u Hrvatkoj,kaže da je sve ok al da treba raditi s njim i davat mu zadatke vako 7 dana.,,,ja sma išao dalje,odveo ga logopedu koji je savjetovao prvo psihologa da mu bude lakše raditi s njim…nakon psihologa i testa od sat vremna…..dobili smo nalaz u kom piše da je sve u granicama njegove dobi osim komunikacije tj govora koji je na rauini 15 mjeseci….i da treba raditi sa logopedom…i da ako ne bude pomaka kroz pola godine do godinu da dođemo na kontrolu i možda će nas uputiti neuropedijatru….
    on od tad ide svako 15 dana logopedu i nekad radi super,surađuje a nekad se zaigra drugim stvrima u logopeda i neće da radi…..ide sporo al ja vidim napredak…
    inače ,nema nekih većih ispada ,ako ih tako mogu nazvat osim npr da voli rutinu,i ja sam sam takav al ne znam jel to može imati veze sa genima…recimo ako krenemo vani,inače idemo autom,do parka pa pješke od parka……i igramo se…npr….al ako sam iz zgrade izišao i htjeo nastavit sve pješke on negoduje,plače nekad i gleda za autom koje odmah prepozna na parkingu….
    ako šetamo npr i trčimo i ako ja stanek s nekim a njemu nije po volji on plače il vrisne…negoduje..nekad je to slatko al i ne baš…
    jede normalno,sve jede…..jede i sam….uredno ,bez prosipanja,voli da crta,da mu se crta…..ako mu pokažem macu un kaže mjauuuu,ako pasa on kaže av av….al to je to skoro i pitam se jel to premalo za 2.3 godine i jesmo li odradili sve što smo mogli i sad samo treba da ga volimi i radimo s njim jer ja imam takav osjećaj da je to ok.al suproga je svako malo uplakana i depresivna jer se pita jel će on ikad pričat i razumjet sve illi malo više…
    da napomenem da smo kad je Bojan imao godiinu ipo dobili drugog sina i u startu je bilo malo ljubomore al sad se vole….tj Bojan ga nekad zabavlja,mazi ga,sudjeluje u kupanju i presvlaečnju i td….
    Znam da sam bio predug al molim ovog divnog čovjeka koje je počeo svu tematiku da mi da svoje mišljenje……
    Hvala puno unaprijed…
    Veliki pozdrav.

    Marko

    • Marko,imamo slican problem pa me zanima kako je Vas sin napredovao do sada i koje analize i preglede ste obavili.Pozdrav

  40. Melisa

    Dragi Marko,

    mi smo imali identican problem (nije razumio bas nista). Sada se to popravlja ali i dalje idemo logopedu. Mnogo smo srecni kada vidimo da se sav nas trud isplatio.
    Samo radite s njim.

    Veliki pozdrav

    • marko

      Hvala puno Melisa….i mi vidimo napredak…spor je napredak al je ipak napredak….
      Veliki pozdravi sve najbolje vam želim.

      • Melisa

        Nema na čemu. Samo pozitivan stav, čak i onda kada se rušite. On ne smije osjetiti Vašu bol i nesigurnost. Biće to sve dobro.

        Svako dobro i Vama

    • marko

      Melisa,ako može molim vas na pp il ovdje šta ste sve radili s vašim djetetom….ne znam jel dovoljno svako 15 dana kod logopeda koliko su nam preporučili il je najbitnije kući raditi s njim-…..ne znam šta sa crtanim filmovima….obožava ih..dal ih skroz zabranit pa da plače ( srce mi se kida tada )…..najgore je što je to baby tv i to na engleskom…al trudimo se dnevno maxx sat vremna …molim za savjet…
      Hvala puno :)

      • Melisa

        Marko,

        kod nas se crtici ne gledaju. Moj sin je mnogo na pocetku plakao, zbog navike, a danas i kad bih mu ukljucila da gleda on ne zeli :). Nakon 5 dana, zaboravice da ih je ikad gledao. Meni je gledanje tv-a gubljenje vremena. Svaki sekund je važan. On dok gleda tv samo sluša (koliko su jasni crtići njemu?!) ne koristi govor, niti riječ, ne koristi rukice, a znamo koliko su ruke i prstići važni…ja bih mogla o ovome mnogo pisati iz vlastitiog iskustva, ali gdje bi mi bio kraj. Ja sam za to da se crtani filmovi ne puštaju. Ali, svako zna najbolje kako će pristupiti tome.
        Važno je samo da se igrate- to je učenje. Što više vremena s njim, da mu je zabavno, da se smije…

  41. Sanja

    Pozdrav za sve.
    Mene interesuje da li je iko pobedio razv.disfaziju i postoji li mogucnost da kad odrastu ta deca nemaju ni jedan simptom r.disfazije.
    Ima li iskustava? Pozzz

  42. Plasim se da je nemoguce pobediti razvojnu disfaziju, Sanja.

    Razvojna disfazija nije puki poremecaj govora propracen simptomima. Radi se o dubokom uzroku koji je vezan za neurolosko funkcionisanje govorne funkcije. A posto je priroda govora slozena, nemoguce je odstraniti sve simptome koji su zapravo POSLEDICA, a ne uzrok poremecaja.

  43. Melisa

    Da, ali to ne znači da dijete neće „normalno“ funkcionisati u životu. Znam odlican primjer dječaka koji je imao razvojnu disfaziju. Danas ima 9 godina i odličan je, pametan, komunikativan. Razlikuje se od druge djece, tačno, ali samo po pozitivnim momentima. Jako voli nauku, enciklopedije…Najbolji je ucenik u razredu. Tako da, NEMA PREDAJE, glavu gore, rad i ljubav čine čuda ljudi moji. Svoj djeci svijeta želim ono što želim svom djetetu <3

    • Naravno, funkcionisanje je moguce i sa drugim vrstama poremecaja.

      Ono sto najvise pada u oci su simptomi i svi tezimo da ih eliminisemo. Medjutim, tu se problem obicno ne zavrsava.
      Podsvest radi tako da nam je i te kako stalo da okolina ne uoci simptome i da ih svedemo na najmanju mogucu meru. Na taj nacin nam je to i najvaznije da resimo.

      Stigmatizacija je najveci teret i osnovna prepreka prilici da se deca sa razvojnim poremecajem ukljuce u drustvo, kao i odrasla invalidna lica, na primer…

  44. Sanja

    Hvala na odgovorima.
    Radi se o detetu moje sestre.(2,7 g)
    Pametan,izvrsava naloge,voli da se mazi,druzeljubiv,ali govor…NE ZELI.Sve sto mu treba odradi odlicno usavrsenom neverbalnom komunikacijom.
    Od pre 1 mesec poceo pokazivati prstom (mislite li da je to napredak)?
    Sta mislite o svemu i da li razvojna disfazija moze biti bez ijednog simptoma osim sto ne koristi govor?Da li neko ima slicno iskustva?

    • Sanja, moje licno misljenje je da sa detetom nece biti vecih problema iako ima 2,7 god.

      To sto ne govori do sad ne mozemo odmah dijagnostikovati kao razvojnu disfaziju, vec prosto kasnjenje govora.

      Mnogo je vazno to sto je poceo pokazivati prstom, a vidim da shvata naloge, socijalno adaptiran.

      Samo ga stavljajte u sto vise razlicitih situacija gde ce, vodeci se svojim potrebama, govor krenuti sam od sebe.

      Srecno :)

  45. Melisa

    Potpuno ste u pravi, slažem se. Jako je važno da simptome svedemo na najmanju moguću mjeru, jer podsjest…kao sto ste napisali. Krajnji cilj je da dijete osposobimo da se samo „snalazi“ te da ga drugi prihvate. „Mi“ danas pričamo (konkretno mislim da moju situaciju ), jos uvijek ponekad gramaticki nepravilno, nema taktiku kao druga djeca, nije mudar/naivan je, jako srećno, veselo i nasmijano dijete. Sigurna sam da ću se već sljedeće godine izboriti (a on ce to opravdati) za njegovo mjesto u društvu, u ovom ludom sistemu, školi… Stvarno ću se boriti …

    Veeeeliki pozdrav vi me razumijete dragi moji najbolje

    • Alma

      Draga Melisa
      imala sam susret sa čovjekom koji ima sina od 24 godine i imao je elemente autizma. Danas je student ekonomskog fakulteta. Bio je u Zagrebu na dijagnostici mjesec dana. Puno su šetali i družili se. Imao je studenticu pedagogije koja je s njim šetala svaki dan. Ništa posebno mi nije rekao. Saznala sam za njega preko prijateljice i dogovorila susret sad imam drugačiji pogled na situaciju i gledam kao sretan ishod. Imamo dijete sa elementima autizma i pratim sve što se dešava vezano za ovo stanje.

  46. Dobar dan :)
    Moje dete se zove Lazar i napunio je 3 god pre 4 dana :) jedno je milo i slatko dete i sto bi rekla nasa kuma „osmeh mu je lek“ :) mnogo se slatko smeje…(.Iskreno , krenula sam da pisem ovaj post kao moje dete ima 3 god i ima disfaziju…ali onda sam stala…ne, moje dete ima 3 godine i divno je dete i ima jos mnogo vise pored disfazije. moje dete nije disfazija…disfazija je samo deo njegove licnosti.. )
    Sve u svemu , slucajno sam naletela na ovaj blog i jako mi se dopao, pa sam resila da nesto napisem.
    Prvi put smo na moju inicijativu i insistiranje dobili uput od pedijatra za inst za patolog gov u K.Milutina. Tamo su mu proverili sluh sve ok, uradili eeg koji je ok, radna dijagnoza mu je f83 mesovito specificni poremecaj u razvoju. U Kralja Milutina nismo stigli dalje od toga. Tretmane kod logopeda psihologa i ostalo, zakazuju jako retko, jednom u mesec, dva.. dal nemaju dovoljno kadra, dal je to zbog toga sto smo iz Beograda ne znam i ne zelim da zalazim, uglavnom meni to nije bilo dovoljno za moje dete pa smo krenuli kod logopeda privatno. U sutini sve sto sam uradila uradila sam sama, informisala sam se sama , preko interneta, niko od lekara nije nesto bio azuran da roditelje uputi na odredjene stvari..Lazar je tada sa godinu i po, dve , bio u svom svetu. Nije se odazivao na ime, nije razumeo niti izvrsavao proste naloge, nije govorio, naravno,imao je napade besa i sl…preko interneta sam citala da na centare za komunikaciju i socijalizaciju uopste moze da utice mnogo toga tj da npr ako dete ima kanditu, ili prisustvo teskih metala u organizmu, ili problem u metabolizmu,intoleranciju na gluten, kazen i ostalo sve to moze da prouzrokuje takvo stanje i ponasanje. Privatno sam uradila neke analize i ispostavilo se da Lazar ima sve ono cega sam se plasila. Ima kandidu , koju jos uvek lecimo, ima teske metale u organizmu, ima intoleranciju na gluten kazen tj taj problem u metabolizmu itd. Stavila sam dete na dijetu, Prvo sam mu izbacila mleko i mlecne proizvode…da ne duzim…poenta je da, cula sam razlicite price i misljenja su podeljenja. Kod neke dece dijeta je pokazala rezultate kod neke nije. Smatrala sam da kao roditelj treba da pokusam sve sto ne moze da mu skodi i da vidim kako ce to uticati na moje dete. da osluskujem svoje dete i probam sve sto mi je dostupno…nama licno je dijeta jako pomogla u smislu pogled mu je bistar, nije rasejan, dete je usrasredjeno, sa njim je mnooogoooo lakse raditi, odrzati mu paznju, zainteresovati ga. Mislim da ce se svaki roditelj koji ima dete sa slicnim problemom sloziti samnom da je to jako bitno. Dovoljno je samo da vam dete bude bolje usresredjeno, da nije rasejan, da su mu napadi besa drasticno smanjeni, pa sta vam vise treba?? vi imate dete sa kojim mozete raditi. Licno bih svakom roditelju preporucila da uradi detetu analize i da proba dijetu ako se pokaze potreba za tim..na tu temu bi mogla do sutra…
    Kasnije odlazimo u institut za ekspresivnu fonetiku u Jovanovoj. Tamo mu je dijagnoza Ff80.01; F80.02 sto je u prostom prevodu disfazija
    .Da se vratim na svoje dete posto me zanima da cujem i vase misljenje. Lazar sad ima 3 god, ide u normalan vrtic vec god i po dana, Voli da ide u vrtic ali naravno odudara od ostale dece..normalno on njima prilazi o oni njemu, poigraju se pomalo i zajedno ali vise se igra sam. Voli da trci , skace, spusta se niz tobogan, voli loptu, motorika mu je ok. Nisam ga nikad zatvarala u kucu, uvek smo izlazili napolje setali , kolko god to ponekad moze biti naporno za mene trudila sam se da se ne zatvaramo u kucu i otudjujemo od ljudi. vodila sam ga u parkove medju decu, u igraonice i sl.nekad se igra sa drugom decom, nekad se igra samnom:) uglavnom ga tu nisam pritiskala, smatrala sam da je dovoljno da smo napolju da su tu prisutna i druga deca pa on kako je raspolozen, ako zeli pridje im ako ne igra se sam, mada to je opet period dece od 2-3 god gde ni „normalna“ deca nisu nesto preterano socijalizovana/ veselo je dete u sustini i jaakoo voli da se mazi…sto se govora tice brblja nesto sto lici na srpski :) cesto brblja sto je meni super s obzirom da je pre god dana sve radio u tisini. Izgovara slogove maaa baaa taaa tiiiii i sl . Zna da kaze mama , tata , mada to tata cesto ponavlja tek tako ko da osluskuje svoj glas. Kad nesto zeli onda najcesce uzme me za ruku i odvede to tog predmeta, ili ako zeli da jede donese hleb do mene :) ako zeli vodu donese mi casu :) onda se ja malo pravim luda ignorisem ga kao ne razumem sta zeli i tek onda on vec iznerviram pruza rukicu i kaze daaa daaaj , sto znaci daj :) ili kad se igramo,posto obozava da ga neko golica npr igramo se ja ga ljubim i pricam ljubi mama ljubi mama oko, pa ga poljubim u oko, on se smeje, ljubi mama ljubi mama nos, pa ga poljubim u nos….ljubi mama ljubi mama rukicu pa on pruza rukicu i smeje se. stomak namerno izbegavam zato sto znam da to prizeljkuje i to ga golica…onda na kraju kazem ljubi mama ljubi mama i stanem dok on ne kaze puupuu…onda on kaze pupu i ja pocnem da ga ljubi po stomaku , on crkne:) od srece:)…sve u svemu to su neke situacije gde nesto kaze zasta sam sigurna da ima smisao i da zna sta hoce i trazi…ostalo slabo, brblja i ponekad ponovi zamnom dok se igramu npr kad bati stavljamo kapu on ce da stavi igracki kapu na glavu i da kaze kaapa ali ako on zeli kapu nece mi traziti recima nego ce je prosto samo doneti do mene…..mislim da otprilike razumete , fond mu je 10 ak reci maks ali ne nesto samoinicijatino da on zeli da prica. Meni je sve ovo veliki napredak jer je do pre god dana bio u svom svetu i uopste nije pricao niti pokazivao preterano zanimanje za okolinu.
    prstom ne pokazuje, mozda samo dok gleda slikovnicu pa u slikovnici nesto pokazuje prstom i prica sam za sebe, drugacije ne.
    Sto se tice pogleda stalno je sklanjao pogled i bio kao rasejan. Sada je malo usredjeniji, mene cesce,nepoznate redje gleda u oci. Ali svakako mu je pogled mnogo bistriji i usmereniji, kad ga nesto zanima on se okrene i pogleda u to . Kada je na tretmanu kod logopeda lepo prati sta se desava i ucestvuje. Mnogo cesce se odaziva kad ga pozovemo itd
    Poceo je da oponasa i da imitira, sto kazu da je bitno…brata nejcesce imitira:) Vidi Vuka kako krcka orahe i onda on uzme cekic i pokusava da slomi orah. Vidi Vuka kako preskace vijacu , raduje se i pljeska mu, onda on sam uzme vijacu i kao preskace :) i posle sam sebi pljeska. Znaci da primecuje sta drugi rade i trudi se da oponasa?
    To mlataranje rukama to radi samo kad se raduje. Samo kad je nesto srecan ,ali svaki put kad je srecan on mlati rukicama i poskakuje, mada opet i za to lekari kazu da nije nista strasno posto to radi samo kad se raduje. Pljeska meni i sebi kad uradimo nesto dobro :) ako mi trazi sok , ja mu dam ,on mi pljeska :) Zeli da pije vodu iz case ja mu dam casu kad popije vodu vrati mi casu ja mu kazem bravo lazo i on onda sam sebi pljeska. eto u takvim situacijama/
    ….Ja bi o svom detetu pisala ovde sad jos 5 dana, sto se moze videti iz prilozenog :) al eto zavrsicu za sad, pa cu se javiti opet :)
    Ja jos uvek sama sa sobom nisam nacisto dal je pervazivni poremecaj dal nije…lekari su rekli disfazija i s tom dijagnozom furamo, tako da bi volela da cujem i neko vase misljenje….ono sto je meni bitno je to da vidim da pomaka ima i da moje dete napreduje i zbog toga sam sretna. Mnogo se mazimo,cmacemo i smejemo i trudim se da sto vise setamo i izlazimo, trcimo,osluskujemo,opipkavamo,pevamo,igramo i idemo medju ljude :).. disfazija ili ne, pojma nemam?…trudimo se da ne zivimo u disfaziji, nego da ZIVIMO sa disfazijom….tesko jeste ali i to je sastavni deo zivota…
    postoji jos nesto sto se zove senzualna integracija, ne znam koliko ste upuceni u to? ali o tome cu drugi put,sad je previse….
    S nestrpljenjem cekam da mi nesto napisete :) dal vama sve to lici na „samo“ disfaziju ?
    hvala sto ste odvojili vreme da procitate ovo, i saljemo veliki poljubac za vaseg decaka

  47. zabrinuta majka

    Postovani,evo I ja da pitam da za vase misljenje… moj sin je napunio 2god.I ne prica nista,samo da da,ne ne I kaze mama ali cini mi se ne uvek sa znacem,a izgovara i daka,tk tk,dg dg. Razume me kad kazem idemo,daj ruku,hoces da nanis,da jedes,da se kupas I te osnovne naredbe. Nije zainteresovan uopste za komunikaciju. I retko kad zeli da me saslusa sta mu pricam. I kada mu kazem da ponovi nesto zamnom nema sanse da ponovi,ili retko kad. Do pre 3-4 meseca nije se odazivao ni na ime,sada se odaziva ne uvek ali veceni da. Zna sta znaci ne I poslusa me,nekada mora da bude po njegovom,ali uglavnom poslusa. Nekada kada ide u setnju moramo bas kuda on hoce ako ne krenem kuda on zeli pocne da place,nekada krenem za njim,ili ga uzmem u krilo I krenem kuda ja zelim pa on zaboravi. Voli drugu decu ali ako ih ne poznaje pocne da se stidi. Sve imitira sto mi radimo,ali mi se cini da sve mora da bude na svom mestu I ako ja pomerim na drugo on ce vratiti. Velika je maza,voli da se mazi naravno samo kada on to zeli ali dobro. I zaboravila sam da kazem da je tek sad poceo da pokazuje prstom.. prvi pregled smo tek sada zakazali I strahujem sta ce mi reci…javicu se… Veliki pozdrav

    • Mislim da ono sto prvo trebate da uradite je da obezbedite situaciju da decak bude sa drugom decom njegovog uzrasta. Suvise je mali da bismo mogli ista zakljuciti o njemu osim nemogucnosti oblikovanja reci. To sto ne razume delimicno naloge, moze jednostavno da bude deo njegovog razvojnog toka, ali ako razume neke druge naloge pokusajte da mu zapovedate sto cesce ono sto razume.
      Ako je velika maza i to sto se stidi pred nepoznatom decom znaci da je sustinski sa detetovim emocijama sve u redu.
      Takodje, pustite ga neka on odredi kuda cete da setate. Pratite ga i tokom setnje smislite neke igrice koje vam se cine prakticnim za tu situaciju. Naravno, nadjite sto prirodniji ambijent (park, periferija, izletiste i sl.)
      Dakle, fokusirajte paznju na njegove aktivnosti i sticanje rutine tokom rada sa njim. Govor ce doci sam od sebe.

    • anja

      zabrinuta,interesuje me kako je vas sin napredovao do sad jer moj sin ima sad 2 godine i u dosta cemu lisi na vaseg iz tog perioda.srdacan pozdrav

      • zabrinuta majka

        eh,kako je napredovao…pa ne bas kako bih ja zelela. Moj sin i dalje ne prica,mama,tata,daj,ne,necu,sok,cici(maca),duku duk(kuca),pipi su mu sve pernate zivotinje :) ali to meni nije prica… Ne razume jos uvek kada mu mnogo pricamo ,samo kratke recenice tj.naloge… kada mu kazem uzmi auto odnesi babi zna ko je to i odnese…zna ko mu je mama,tata,tetka,teca,baba,drugar… i one naloge sto je i pre znao. Sve mi pokazuje prstom kada nesto zeli i kaze nesto na svom jeziku,zna pokretima sve da pokaze i kada nesto nema on slegne ramenima. Pelene smo ostavili jos sa 2,5 god.i to je uvek znao da kaze od samog pocetka tk-kaka Pis-mala nuzda. Kada ga pitam pred spavanje jelti se ppiski ako da ode u wc i piski,ako ne ozbiljno kaze ne :) a ja mu objasnim da ako ne piski onda ce sve biti mokro i mama ce morati da opere omiljeno cebe (da li on mene razume ili ne nemam pojma)ali ode i piski. Sa drugom decom se i igra i ne,kod njega je bio veliki problem crtaci i igrice gta i call of dyuti ili kako se vec zove prelazi bez sale. Voli da se igra sa svim igrackama tu nema problema,da trci,spusta na tobigan. Voli da su mu sve drage osobe tu oko njega postavi nas na ugaonu i onda on skace,glupira se,smeje se…ali i dalje mu ostalo to kako da kazem rezanje,ne znam ni kako da objasnim,da nema toga ne bih brinula i stalno mi je u posvesti autizam. on jos uvek nema dijagnozu u obs je. Kod logopeda nije hteo da saradjuje,pa sam sama radila sa njim ali planiram da ga viodim ponovo. Moram da dodam da ima candidu(sad smo saznsli) i poceli smo sa dijetom sad cemo videti kako ce biti dalje.

  48. zabrinuta majka

    postovani,hvala vam na odgovoru. Poslusacu vas savet,verujte mi da mnogo suprug I ja radimo sa njim,za ova 4 meseca je mnogo napredovao,videcemo kako ce dalje. Veliki pozdrav

  49. Imam jedno pitanje za ostale roditelje. da li vaša deca imaju epizode tuge/nervoze/plača/ljutnje kojima ne možete da utvrdite uzrok, koliko su česte, koliko traju i kako ih prevazilazite. S. je proteklih dve nedelje imao baš težak period, tog jako promenljivog raspoloženja u kojem se začas rasplače ili naljuti bez vidljivog razloga. Sklona sm da „okrivim“ ovo promenljivo vreme i zimu koja se toliko razvukla, ali ne znam da li vreme baš toliko utiče…

    • jelena

      Biljana,obavezno procitati knjigu“prirucnik za senzornu integraciju“(izdavacko preduzece Karupovic.bice ti jasno kao dan zasto se tvoje dete cudno ponasa ponekad i zances kako da mu olaksas takve trenutke.ja imam klinca sa autizmom(5.5) „progledala sam „od kada sam je procitala i sada MNOGO lakse sve funkcionise,reci cu ti samo da klinci mogu cuti ispod 0 decibela tj nesto sto ti necujes uopse,i to moze smetati,mogu smetati zvuci koji se odbijaju o zidove,boje,mogu cuti treperenje neonske lampe..itd..znaci pomozimo nasoj deci da svoj nervni sistenm koji je u jednom trenutku zatrpan senzornim unosom,koji njihov mozak nemoze obraditi kvalitetno,dovedu u ravnotezu,onda se moze i uciti i grati..pozzz!

      • Biljana

        Hvala

      • Biljana

        Uzgred, pratim Vašu stranicu na FB već neko vreme. Ne znam da li ste videli iznad moj poduži komentar o njemu, puno ima sličnosti sa Vašim detetom i puno razlika. Naša dijagnoza je razvojna disfazija, mada sam svesna da to u suštini i ne znači mnogo. Trudimo se da živimo jedan normalan život i pomognemo njemu da izvuče svoj maksimum i da bude srećan pre svega.

  50. Maja K

    Postovani Fadile,

    Imamo sina skoro 3 godine i u toku su pretrage na Institutu u Kralja Milana.
    Mnogo mi je pomogao vas blog i komentari. Izuzetno mi je bitna podrska drugih roditelja da prebrodim ovu krizu. Verujem da je nasoj deci zaista tesko i duboko saosecam sa svima.

    Nas sin je inace rodjen na carski rez,ocena 9 zbog boje koze, hematom na vratu – elektroforeza, biptron lampa – borba sa ekcemima zbog pregrejavanja skoro godinu dana.
    Vrat je tek u 5. mesecu mogao da drzi cvrsto. Gugutao je sedeo i hodao sve po JUS-u, pricao neke reci, obracao se sa mama, odusevio se nedavno dedi i rekao mu DEDA i potrcao u zagrljaj. Zablista s vremena na vreme i kaze nesto, tj. ponovi zamnom, kao VODA, LEPO MLEKO, GDE SI kad igramo zmurke, i ne ponavlja vise isto.
    Jesenas je dosta gledao deciji program na engleskom i bio u stanju da imenuje dosta predmeta na engleskom. Taj program sam iskljucila i trudim se da engleski sto manje cuje. (dali je to greska?)
    Takodje ne pokazuje prstom sta hoce nego nas vodi.
    Voli da crta i sam ume da nacrta cica glisu imenujuci glavu, oci, usi, ruku, nogu, sto je veoma brzo naucio… Imitira macu… i tako po nesto.
    CIni mi se da dosta razume, posebno kad ga stvar interesuje, a kad ga ne interesuje ignorise, ali ja ga ne forsiram… Igracke ga bas ne interesuju. Voli bocice, i uvek mora da drzi jednu u ruci.
    Veoma je radostan kad idemo napolje, i sada stalno trazi vodeci nas do jakni na civiluku….
    Takodje mislim da vise voli muskarce od zena… Dedu obozava.
    Psa babinog sutira namerno – mislim da je to nakon sto su imali bliski susret kada ga je Danilo slucajno pocupao pa je pekinezer odreagovao upozoravajucim grizenjem po licu (bez posledica). Ja sam psa kaznila pa se to vise ne desava nego se ona sklanja od Danila. Naravno, i sina opomenem da to nije lepo.

    U decembru smo dobili kcer, pa se trudim koliko mogu da se posvetim sinu. Ona mu se raduje (ima 5m) ali on je samo pogleda popreko, i ne zeli da je dodirne. Jednom je samo blago pipnuo po glavi, kao da zeli reci skloni je!
    Imala sam veliki problem kad dojim jer dodje i ugrize me za ledja, pa svo troje vristimo… i slicno. Sad je obzirniji.
    Takodje sve vise negodjuje kad nije po njegovom. Na zalost morala sam da ga kaznim, jer mi je juce pretrcao ulicu – srecom nije bilo automobila – a ja nisam mogla da ga stignem. Pre to nije radio, nego bi stao i cekao da mi da ruku.
    Mnogo voli da se mazi, i tu koristim prilku da ga naucim kojesta. Ali mi se cini da sad redje govori cak i na svom bebecem jeziku…
    Mozda je samo faza…. Jer on prica cim otvori oci na nerazumljivom jeziku.
    Ima kontakt ocima, ali mislim da je stidljiv. Voli da posmatra decu u dvoristu, ali kad mu neko pridje gadja ga peskom, pobegne ili negoduje…

    Inace kad je napunio 14 meseci, moj muz je otisao u inostranstvo, a mi mu se pridruzili tek u januaru. Tog septembra je prezreo i nosu, ja sam jako bila nervozna, i sve nam krenulo nizbrodo. Moja nervoza, trudnoca, dojenje i briga oko bebe su stvari otezale… Ne smemo mu sada nositi pelene jer mu bukne koza. Desilo da mi jedan dan trazi da ga stavim na nosu, tj. iznad nose… Samo jedan put.

    Izvinite ako sam izdetaljisala, jer kao majci problem mi se cini pregolem. Trudim se da zadrzim optimizam, i pored svih pratecih problem koje imamo muz i ja. Naravno oboje smo maksimalno spremni da mu pomognemo.

    Unapred hvala na komentaru i zelim puno uspeha Vasem sinu i Vama!
    Maja

  51. Maja K

    Biljana,

    I na mog sina utice vreme definitivno. Poslednje vreme je razdrazljiv, lako se zaplace i dugo kenjka kad nije po njegovom. Najteze mu padne kad ja izlazim iz kuce…
    Pozdrav

  52. Sanja

    G.Fadile,
    Citam vase postove od pre 2 godine,pa me zanima da li je vase dete bolje,da li prica, ide li u skolu…ima li napretka?Pozdrav Sanja

    • Izvinite sto se javljam tek sad, Sanja. U zadnje vreme retko posecujem svoj blog.

      Tarik jos ne govori ni jedu rec. Poboljsanje koje je uocljivo je da voli sve vise da se druzi sa decom, sto je verovatno pozitivan efekat toga sto ide u redovnu skolu. Dobra je stvar sto i razume svaki dan po neki nalog vise. Nije to puno, ali bilo kakav napredak je znacajan.

      Trudim se sve vise da bude samostalan. U stvarima koje se ticu zadovoljenja njegovih potreba je prilicno samostalan, ali u socijalnim kontaktima moram biti uvek uz njega, jer ih ne razume.

  53. jelena

    postovani,
    Moj decak u septembru puni 6.god.posle MMR vakcine sve krece nizbrdo,do tada je imao udvajanje glasovno,mama,tata,mahao jeo iz ruke,odazivao se …tada staje sve.sa godinu dana (pre mmr vakcine) imao je veliku upalu uha,7 puta mu je radjena paracenteza(busenje bubne opne )na klinici BEZ ANESTEZIJE(politika kuce je takva) 4 meseca antibiotika i vakcina kao okidac ….sa 18 meseci dobija dijagnozu autizam.da neduzim,prva rec dolazi sa 3.5 god (na engleskom) srpski krece tek sa 4.5.veliki i mukotrpni svakodnevni rad(ovde mislim na redovan zivot,idemo svuda zajedno,pokusavam da oseti zivot zaista posto nikada nista ne pita)plivanje,konji,macka,dobio je 2 sestre za redom i one su mu velika pomoc.ide u redovan vrtic,ide u skolicu sporta(iako tamo samo skace)kod logopeda(trudim se da zivi jedan normalam zivot)..zamolila bih vas ako ste u prilici da pogledate video snimke na mojoj FB starnici“moje dete sa autizmom“ pa cete steci sliku kako on funkcionise..molim vas za roditeljsko misljenje kako vama sve to izgleda i kakvi su nam izgledi da se donekle izvucemo.veliki pozdrav od nas!

  54. Poštovani gosp. Jonuz, ja sam majka četverogodišnjaka koji još ne govori. Po struci sam psiholog zaposlena u kliničkoj praksi vec 10 godina. Moram istači da se zaista divim vašoj borbi i načinu gledanja na probleme vezane za razvoj govora, koji nikako nije stereotipan, a sto je nazalost danas rijetkost u našoj praksi. Kao što sam vec rekla moj sin od četiri godine, jos nista ne govori, ali razumije sve naredbekada nesto zeli pokazuje prstom ili mene vuce da to uradim za njega, a kada necu, onda to uradi sam. Zadržavajuci mogucnost da sam nekriticna majka, zaista nisam primijetila neka druga odstupanja u njegovom razvoju. Izuzetno je motorno spretan, te jako mudar kada zeli ostvariti nesto svoje, moglo bi se reci da tacno zna s kim kako postupati. Svi ljekari kod kojih smo otisli, uvjeravali su nas da mora progovoriti buducije komunikativan,iako ne govori potice komunikaciju, tako da definitivno nije autistican. Od trece godine je narednih 7 mjeseci bio pod svakodnevnih tretmanom logopeda.Inače, moja iskustva sa logopedima nisu najsjajnija, tacnije mislim da se olako upustaju u donosenje sudova, koji su daleko izvan njihove struke, ali to ste vec vjerovatno i sami iskusili. uglavnom nakon pocetne procjene logoped ga je doživio kao dijete sa deficitom koncentracije i ko zna jos sta sve ne, ali nakon rada sa djetetom vrlo je brzo promijenila mišljenje. uglavnom dijete je od treceg susreta presjedilo i aktivno sudjelovalo u radu od 45 minuta, međutim i dalje nikakvih pomaka u razvoju govora, pa smo onda krenuli na druge vjezbe, americki program po principu bihevioralne analize i tu su rekle da jako brzo uči, dobivao sve pohvale, a govor se i dalje ne razvije. Ranije je izgovorao ponekad neku riječ, ali više ne. Izvinjavam se na opširnosti, ali pišem vam jer ne znam sta više da radim, imam utisak da se vrtim u krug. Sremamo se da jos od pretraga snimimo MRI mozga, a mene interesuju programi koji postoje u Beogradu, ako mi možete pojasniti, jer sam čula da ima neki program gdje dolaze strucnjaci iz Rusije. Sama sam vrlo skeptica prema svim programima, a covjek mora nesto poduzeti, mada mi se cini da vec nekako sami sebi postaju svrha. Trenutno ide u vrtic koji rade po tom americkom programu, ali su uglavnom djeca sa smetnjama u intelektualnom razvoju i drugim kombinovanim smetnjama. Interesuje me da li mislite da li bi mozda za mog sina bilo poticajnije da ide u redovan vrtic, a da nastavi sa vjezbama tri puta sedmicno. Unaprijed se zahvaljujem i željno iscekujem odgovor. Pozdrav iz Sarajeva

    • Mel

      Misljenja sam da Vase dijete treba da boravi i druzi se sa djecom koja nemaju nikakav razvojni problem. Bar sam ja tako napravila za svoje dijete i pokazalo se kao sjajno rjesenje. Cekamo g-dina Fadila i njegovo misljenje. Lp iz Banja Luke

      • Potpuno se slažem sa Mel. Moj sin ide u redovan vrtić i napredak je veliki, vezano za osamostaljivanje, motornu imitaciju, proširivanje jelovnika, razbnovrsnija interesovanja, a vidan je i vezano za socijalizaciju. Simbolička igra sa vršnjacima mu i dalje nedostaje, ali za ovih godinu dana veoma sam zadovoljna napretkom.Veliku ulogu igraju i zaposleni naravno, za koje imam samo reči hvale (državni je vrtić u pitanju i dete ide čitva dan).

    • Postovana,

      Jako mi je zao sto nemam vise vremena da odgovorim ili, pak, da prokomentarisem dosta od komentara koji se nalaze ovde jer su svaki na svoj nacin izazov i govore o razlicitim zivotnim situacijama.

      Mnogo je lakse posto ste psiholog da objektivizirate stanje vaseg djeteta, Nedzla, odnosno da izbjegnete one procjene koje obicno roditelj donosi sa dosta pristrasnosti prilikom procjene stanja svog djeteta. Obicno je to i sugestija sa strane, naravno, sa dobrom namjerom gdje poznanici, prijatelji i okolina zele da ohrabre onog ko ima slican problem sa djetetom.

      Logopedi kod tezih poremecaja glasovnih funkcija i govora, udruzenih sa poremecajem paznje i ponasanja obicno rade posao dijagnosticara UKUPNOG STANJA iako to nije njihov posao vec posao procjene podsticanja govorne funkcije. Posto vecina njih radi u privatnoj praksi nastoje da zadrze klijenta sto duze. Logopedi kao jedinke, defektolozi takodje, psiholozi ili psihijatri su nemocni sami pred ozbiljnijim problemom ako ne saradjuju. Dakle, jedini efikasan nacin za dijagnostiku a zatim za planiranje terapeutskog rada je uzajaman rad clanova multidisciplinarnog tima.
      Za konacnu dijagnosticku procjenu mislim da je on jos mali, ali mislim takodje da ne bi trebali da gubite vrijeme fokusirajuci se iskljucivo na govor. Smatram da treba omoguciti sto vise da bude u prirodnom okruzenju cime ce se omoguciti senzorna integracija i percepcija sto je moguce vise culnih utisaka. Iskoristite sve moguce: odlazak u vrtic, prirodu, vasu kupovinu, obicnu setnju da bude sa vama jer je to sve potencijalna terapija.

      Dakle, ono sto bih ja uradio na vasem mjestu je ukljucivanje djeteta odmah u grupu sto je prije moguce jer je jedino tako nekakav progres ucinkovit. Za individualan rad nikad nije kasno kad dijete progovori i kad pocne aktivno kognitivno da funkcionise.

      Moj Tarik trenutno ide 2 puta sedmicno kod defektologa u skoli „Dositej Obradovic“ po sat vremena, i plus jedanput sedmicno kod logopeda na Institutu za mentalno zdravlje.

      Medjutim, ovde u Beogradu najvise po mom misljenju rade Sportski savez osoba sa invaliditetom Beograda ( ). Oni su mali tim, ali prakticni i pokretljivi. Kod njih nema puno teoretisanja vec samo rad i rad. Putem ovog Saveza imamo svaki dan u sedmici sat vremena plivanja u zatvorenim bazenima, i mnoge druge aktivnosti od kojih Tarik koristi radionice za motoriku dva puta nedeljno. Da razumije, vodio bih ga i na kuglanu, teretanu, streljastvo i jos dosta toga, ali za sad je ovo realno moguce i izvodljivo.

      O timovima iz Rusije jos nista ovde nisam cuo, a da postoje vjerovatno bih jer svakodnevno kontaktiram sa vecim brojem ljudi.

      Kao sto sam pisao, i ja planiram da vodim Tarika na MRI ali samo u Institut za radiologiju i onkologiju u Sremsku Kamenicu jer imam razloga da ocekujem detaljnu dijagnozu i pregled njegovog stanja nakon cega cu dati sebi odgovore na neka pitanja a samim tim usmjeriti i svoj rad.

      Znaci, ohrabrujem vas da istrajete u namjeri da ukljucite dijete u redovnu grupu uz asistenciju vaspitacica koje rade tamo. Mislim da i vi kao psiholog shvatate da rad u razvojnoj grupi gdje se nalaze razni entiteti razvojnih poremecaja nece donijeti puno koristi. Bolje je da u redovnoj grupi samo sjedi i gleda ostalu djecu nego da ne znam koliko rade sa njim u razvojnoj grupi terapeuti i treneri.

      Hvala na javljanju i zelim vam puno srece iz Beograda!

  55. nedzla

    Hvala Vam najljepša, čovjek se nađe u dilemi budući da vam svi nešto sugerišu, a bojite se da ako poduzmete jedno, ne propustite drugo, koje možda ima više efekta, a opet područje toliko široko da pripada svakome i nikome. Moj sin je trenutno ide u vrtić koji radi po principima primijenjene bihevioralne analize i u grupi je djece sa nerazvijenim govorom, odnosno elementima autizma, koje je u sklopu jedne nevladine organizacije i tu boravi svaki dan po pet sati dnevno. Kada sam pitala vaspitačicu za mišljenje da ga upišem u redovan vrtić, a da nastavi sa vježbama tri puta sedmično nakon vrtića, savjetovala me je da to nikako ne činim, budući da u vrtiću ima jako puno individualnog rada, te da tako može daleko bolje napredovati nego u drugim vrtićima, a za rad nakon vrtića bi bio preumoran. Savjet je sigurno dobronamjeran, budući da sam vrtić plaćam tri puta manje, nego vježbe kod istih, ali ne znam da li je i najispravniji. Sigurna sam da ste vi već čuli za primjenjenu bihevioralnu analizu, vjerujem da ste po tim principima i sami radili sa vašim Tarikom, tačnije, čitajući vaše odgovore i sugestije, vidim da su i tehnike koje vi provodite vrlo slične. Mi krećemo sa detaljnim medicinskim pregledima, ne bi li možda dobili još neki odgovor. Žalim vam puno sreće, istrajnosti vam definitivno ne manjka, a mislim da bez obzira na struku, oni koji prolaze kroz slično se i najbolje razumiju.

  56. Almasa

    Poštovani,
    molim sve one koji znaju kako najefikasnije postupiti kada je u pitanju ljubomora i fizički napad. Naime naš dječak starosti pet godina, ima poremećaj u razvoju i vrlo često fizički nasrće na brata mlađeg od dvije godine. Bojimo se za mlađe dijete jer je to svakodnevnica on je uvijek uplakan od padova na glavu i ugriza.
    molim vas Fadile kao i g-.đu Nedžlu da nam da savjet iz struke i prakse i pomognu da pozitivno utićemo i djelujemo kako bismo postigli optimum.
    hvala

    • Postovana Almasa,

      Pojava agresije je dio razvojnog problema i kod djece bez razvojnih problema, tako da bi to trebali dozivjeti tako. Cest je takodje taj agresivan nastum starije djece prema mladjem bratu i sestri.

      U praksi odnos starijeg djeteta prema mladjem se moze manifestovati na dva nacina. Jedan je kao agresija, odnosno fizicki napad na mladje, ili regresija, povlacenje djeteta na prvobitne ili prethodne nacine ponasanja. To u mnogome zavisi od odnosa roditelja prema jednom i drugom djetetu, odnosno emotivnom odnosu.

      Svi mi kazemo da jednako volimo svoju djecu, ali trebalo bi da pazljivo preispitamo nacine kako to pokazujemo i kakvim ocima to vide djeca, a ne mi. Mozda neko dijete nece dozivjeti kupovinu igracke kao dozivljaj roditeljske ljubavi kao mazenje pred spavanje, koje je daleko korisnije… Ovo pisem zbog toga da u sklopu prevencije agresivnog ponasanja uvijek naglasavamo svoje emocije prema djeci, cime cemo definitivno sprijeciti da ono postane nasilno.

      Agresija je i izraz potrebe za necim, kao i frustracije koja se javlja nakon te nezadovoljene potrebe. To moze biti potreba za necim ali i NEKIM. Znaci, najvaznije je procjeniti izvor agresije, a ona se uvijek manifestuje prema necem drugom i sasvim rijetko prema izvoru.

      Kod djece sa razvojnim problemima je najteza stvar sto ona kognitivno ne shvataju to kao vrijednosno nepozeljan cin/akt vec se vode impulsivno onako kako se osjecaju. To znaci da ne reaguju na sugestije „to je mladji brat“, „to nije lijepo“ i sl.

      Kako sprijeciti agresivno ponasanje djeteta?

      1. Emocionalnim intezivnim priblizavanjem – treba djetetu eksplicitno pokazivati ljubav, maziti ga sto vise, ali takodje i drugo dijete zajedno, tako da se stice utisak ravnopravnog „tretmana“ jednog i drugog. Razvijanje emocionalne zavisnosti kojom kasnije upravljate djecom je najvazniji uslov njihovog vaspitanja ali i prevencije agresivnog ponasanja.

      2. Dijete sa razvojnim problemom treba imati jasno organizovan dan od ustajanja do spavanja i potrebno je svakodnevno pridrazvati se tih aktivnosti, kao u kuci tako i van kuce, kako bi ono steklo utisak kontrole nad dogadjajima. Moje misljenje je, posto se radi o djecaku, da akcenat treba usmjeriti na aktivnosti van kuce i snazno ga ukljucivati u svakodnevnicu bez obzira na nivo problema koji ima. Agresija zahtjeva i fizicku energiju, i ako usmjerimo tu energiju na nesto drugo logicno je da ce agresivne tenzije opadati.

      3. Drzati djecu pod nadzorom i uciti ih medjusobnoj komunikaciji kroz igru tako da se JASNO uspostave pravila. Naprimjer, u pocetku odlucno sprijecavati fizickim putem bilo kakav poriv za agresijom starijeg djeteta prema mladjem potkrijepljujuci to sa glasnim „NE“, i poslije odredjenog vremena koristicete samo „ne“, jer ce starije dijete shvatiti to kao rutinu koja se mora postovati. Naravno, to nimalo nije lako i to je dugotrajan proces, ali drugog izlaza nema. Ne razdvajajte ih nakon incidentnih situacija jer to samo moze da pojaca distanciranost izmedju djece a pitanje agresivnog ponasanja ce biti nerijeseno.

      Na srecu, davno sam predvidio mogucnost pojave agresije pa djecaka nikad nisam razdvajao od njegove sestre u svakom trenutku. Sve sto sam ponudio njoj i on je dozivio, i obratno. Danas primjecujem da u trenucima kad se naljuti i ne moze niko da ga smiri, ipak njegova mladja sestra je najdjelotvornija :) Ona mu pridje, kaze mu nesto i on odmah popusti i pokazuje znake smirivanja.

      Kazem, na srecu.

  57. Danijela

    Poštovani,
    zaista me interesuje vaše mišljenje povodom našeg sina za čiji se govor borimo i proživljavamo pravu porodičnu dramu već 4 godine. Ognjen je napunio u septembru 2013 6 godina. Ima dijagnozu razvojna disfazija. Sumnjala sam vec sa godinu i po dana da nešto nije u redu, ali nam je to postalo jasno tek sa dvije i po godine. Zašto sa godinu i po? Gukao je normalno, i javila se prva riječ ali je iskoristi nekoliko puta (smisleno) i prekine. Povremeno se javljala još poneka riječ da bi se nakon toga ponovo povlačila, dok na kraju nije sasvim prestao da priča, a umjesto toga je počeo da proizvodi čudne glasove – imitacije zvukova sa crtanih filmova. Panika se kod nas postepeno povećava, kulminira mišljenjima pojedinih „stručnjaka“ koji sumnjaju na pervezivne poremecaje. Shvatamo da samo mi možemo pomoći djetetu, i to odlučimo da radimo na naš način. Ja se bacam na slikovnice, video materijal, sve samo da Ognjena nešto naučimo, pošto je do tada saradnju odbijao kategorično. Sve što sam ga naučila bilo je preko televizije, koju je već zavolio kroz crtaće ili tako što je sam nešto uočio, ja sam direktno rijetko kada mogla da ga nešto naučim. U početku mu je i razumjevanje bilo slabo, da bi se nakon intenzivnog rada sa slikovnicama i video materijalom razumjevanje dosta brzo povecalo, imenuje, sklapa rečenice, znamo da zna i da može i da sve razumije… Bilježimo napredak ali dosta spor, jer se ne trudi da čisti govor, izbjegava ga kad god može, koristi ga samo kad ocjeni da mora, a i tada onoliko koliko mora da bi druga strana bila zadovoljna.. „daje nam na kašičicu“ narodski rečeno. Interesantno je da ima periode kada dosta čisto izgovara i ove druge, što ja povezujem sa autoritetom..Kada sam sama sa njim i sa ćerkicom od tri godine, on se ponaša razumno i dosta napredujemo ali čim tata dođe sa posla on se drastično promjeni. Svađam se sa suprugom zbog toga, zamjeram nedostatak autoriteta koji djetetu škodi, jer momentalno „pobudali“. Primjećujem da Ognjen za neke stvari “ vesla“ Milana, tipa – meni nikad papuče ne obuče naopačke dok Milanu obavezno, a on mu „pun strpljenja“ objašnjava da je naopako obuo umjesto da mu kaže „prestani da se foliraš“, a ja znam da Ognjen to zna, ali ne znam zašto to radi Milanu.. Milan ga može tri sata slušati kako proizvodi čudne zvuke i guta nervozu zbog toga u sebi, a ja mu dreknem da prekine (normalno kad smo sami) i on to više ne radi.. Kada vidim da se ne trudi, viknem mu, i onda obično dobijem bolji rezultat, ali to samo kada moj suprug nije tu.. Ako dreknem pred suprugom, on se odmah iznervira, brani ga, i na kraju se posvadjamo zbog njega… i što je nainteresantnije primjećujem da je Ognjen srećan u toj situaciji.. Prošle nedelje smo počeli u vrtić posle pauze od godinu dana jer smo se preselili u Podgoricu iz Budve, dijelom i zbog toga da bismo mogli da uključimo sručnjake više u naš problem. Prva reakcija na vrtić je bila vriska, histerija, potpuno kao da je nerazuman što je uz loš govor na kolektiv vrtića ostavilo utisak „teškog“ problema. Drugi dan u vrtić Ognjen se buni, Milan reaguje, posle čega ide potpuno miran, ali u vrtiću (tj. predškolskom) i dalje ne saradjuje.. Prije tri dana, mi padne na pamet misao odnosno saznanje. Interesuje me da li je to moglo da napravi problem u govoru.. Radi se o tome da sam shvatila da je Ognjen ljubomoran na moj i suprugov odnos. To mi se tek nedavno izdefinisalo, jer smo 4 mjeseca bili odvojeni (Ognjen i Marina su bili kod babe i djeda, dok sam ja odradila sezonu buduci da nemam posao tokom cijele godine), pri čemu smo svaki vikend provodili zajedno. Ja i suprug smo od početka naše veze bili bliski na taj način da ne izbjegavamo fizički kontakt tj. poljubac, zagrljaj, držanje za ruke. Kada se Ognjen rodio nismo smatrali da to treba mijenjati.. Medjutim kada smo uočili problem, nekako nesvjesno nam se čak i povećala potreba za time, pa smo to radili sve češće, vjerovatno iz podsvjesnog straha za naš brak, i svijesti da u tome svemu moramo ostati zajedno.. Kod Ognjena se uočavalo ono „korak naprijed nazad dva“, taman kad pomislimo da ide na bolje, i kada smo srećni nečim što je on uradio, on opet neočekivano napravi problem negdje gdje ga ne očekujemo.. Predložim suprugu da se distanciramo jedno vrijeme pred Ognjenom.. Situacija – Sjedimo dosta blizu ispred televizije ja i suprug, Ognjen dolazi iz svoje sobe i pogled mu automatski leti prema našim rukama – vjerovatno da vidi držimo li se za ruke, posle čega mi je prišao i zagrlio me i poljubio (što inače samoinicijativno rijetko radi) budući da se nismo držali.. Da li je moguće da je on odbijao saradnju (zbog čega se govor sporo razvijao) iz razloga ljubomore? Pretpostavljam da se osjećao kao da ja više volim Milana nego njega – kao što djeca obično razmišljaju, a Milan mu je umjesto oca bio zapravo suparnik, neko ko mu konstantno krade moju pažnju tj neko ko brani pristup meni a sa kim on ne može da se bori, a sve to je učinilo da se osjeća nesigurno i nedovoljno voljeno, pa čak i agresivno pasivno iz čiste osvete? Da li je ovo možda uticajo na govor, s obzirom da se on tako osjećao sigurno dosta dugo. Ja sam imala 4 sestre pa možda iz tog razloga nisam uspjela da dešifrujem na vrijeme te znakove ljubomore, a znam da je recimo moja zaova kod svog sina koji ima tek godinu i po primjetila istu ljubomoru. Ja evo tek posle tri dana primjećujem promjenu kod Ognjena, promjena je u manje kategoričkom stavu, manji je otpor, uz intenzivan rad (koji je bio uostalom i dosada) nekako sam ohrabrena a sada je lakše raditi s njim.. Moj suprug je sada autoritativniji, vjerovatno zato što sam mu ja nesvjesno podrivala autoritet pred djetetom. Eto to su moja razmišljanja ovih dana. Pitam se da li je ovo moguće, jer poneki stručnjak čak i kaže da Ognjen sve može samo da je „razmažen i bezobrazan“; motorika mu je perfektna, čak i grafomotorika mu je dosta dobra, sve razumije, snalažljiv je da sam dodje do svega, ne sjećam se da je ikad pao a dohvaće stvari sa najvisočijih mjesta, samostalan je, sestru nikad nije povrijedio i mnogo je voli, nece nigdje bez nje da ide.. samo na prvu loptu uglavnom ostavlja loš utisak zbog govora i nekih oblika ponašanja (vriska i histerija) koji se ponekad pojave.

  58. Danijela

    P.S. https://www.facebook.com/slikovni.materijalzadjecu/photos_albums – stranica sa Ognjenovim slikovnim materijalom – sve sami pravili u fotošopu, štampali i napravili slikovnice
    http://www.youtube.com/channel/UCsNmjelOhaYi_qAxx3fAw5w – naš kanal na You tube, sa većinom video materijala koji nam je pomogao da povećamo razumjevanje, ali sada već radimo bez toga

  59. Poštovani,
    već sam pisala iznad o svom sinu. Sada ima 5 godina i 3 meseca. On u mnogim stvarima napreduje, ali ono što nas muči poslednjih nekoliko nedelja jeste povećana agresivnost, tj. autoagresivnost kod njega. Frustraciju zbog nemogućnosti da nešto izrazi ili sporovede (a nekad ne mogu ni da naslutim konkretan uzrok) ispoljava tako što udara glavom o podlogu (uglavnom mekanu, tj, ne povređuje se) ili tako što se udara rukom po glavi i to prilično jako. Ima li neko iskustvo sa ovim, da li je i kako prevazišao tu fazu? Napominjem da ide u vrtić, započeo je i socijalizaciju, razumevanje mu je sve bolje.

    • Biljana, delimicno ste dali i sami odgovor: „Frustraciju zbog nemogućnosti da nešto izrazi ili sporovede (a nekad ne mogu ni da naslutim konkretan uzrok)“
      Znaci, radi se zaista o frustraciji i nemogucnosti da uradi ono sto ste napisali.
      Skrenucu paznju da je to normalna reakcija, cak vrlo ohrabrujuca cinjenicom da kod vaseg deteta postoji motivacija i interesovanje za nesto.
      Sta da radite u ovom slucaju? Jedino da osnazite mehanizam prepoznavanja sta on zeli. Kad budete shvatili da on na takav nacin ispoljava svoje potrebe ili frustracije zbog neceg neostvarenog, polako ga ucite kako to na drugaciji nacin da ostvari. Morate biti beskrajno strpljivi i posvetiti dosta vremena tome.

      Naravno, i ja sam imao taj problem. Tarik je udarao glavom u jastuke, vriskao i udarao se po glavi. Odavno to ne radi kad sam ga naucio da sam uradi ono sto je naumio (ako je u kuci), ili da umesto takvih reakcija uzme mene za ruku i pokaze sta zeli.

      To je prolazna reakcija, i nemojte previse brinuti ali iskoristite to da ga uvedete u novi model iskazivanja potreba.

      • Hvala.Veliko je ohrabrenje čuti da je Tarik to prevazišao. Stefan je verbalan u velikoj meri, ali još nije dospeo do toga da imenuje emocije i stanja, već još uvek konkretne stvari. Pirmećujem olakšanje kad pogodim – ljut/nervozan/gladan… Samo je prosto frustraciju do skora izražavao vikom, vriskom ili plakanjem, a udaranje glavom je ostalo iza nas, tj. par meseci to nije radio, pa me zabrinuo taj „korak nazad“. A po glavi se do sad nikad nije udarao. Psiholog kojeg posećujemo u Zavodu u KM, i za koju imam samo reči hvale, mislim da je to posledica činjenice da se sve jasnije sagledava svoje „nemogućnosti“ pa stoga i dramatičnija reakcija. I da će se smanjivati kako razumevanje i produkcija govora budu veće. U odnosu na moj stariji komentar Stefan je postao interaktivniji, u vrtiću prilazi deci da ih uključi u neku aktivnost (ranije je bilo samo obrnuto), traži interakciju, čak sam primetila u začetke simboličke igre.
        Hvala i sve najbolje.

        • Almasa

          Poštovana Biljana,
          vidim imate pozitivno iskustvo i dobro napredujete u radu sa sinom kad je u pitanju verbalna komunikacija, a i frustracije kontrolišete. Naše dijete ima iste poteškoće. Star je pet godina i dva mjeseca .Nije još dostigao nivo verbalne komunikacije da bismo razumjeli potrebe njegove. Često vrišti i urla što majku skrha pa je njoj potrebna pomoć.
          Kako ste vi postigli napredak verbalni?
          napomena: Živimo u Sarajevu i nemamo zavode poput vaših.
          Almasa

  60. Draga Almasa,
    malo iznad u komentarima imate poduži opis Stefanovih problema. On je bio verbalan od veoma ranog uzrasta, ali nikad na odgovarajućem nivou za uzrast. Mislim da je ključno strpljenje i da se sa detetom radi tako da to ne bude „sedi i radi“ sistem da tako kažem, već da se dete uključuje u sve životne porodične aktivnosti, da se svako dešavanje, i svaka i najbanalnija akcija, i svaka emocija, sve, ali baš sve, proprati rečju. Što više ponavljanja, što češće, što kraće i što jednostavije. I što više kroz igru. Korisne ideje za igru i učenje u svakodnevnim situacijama imate ovde – http://www.floridahealth.gov/AlternateSites/CMS-Kids/providers/early_steps/training/documents/floor_time.pdf
    Nađite logopeda koji će odgovarati detetu (ne znači da će prvi kojeg nađete biti dobar izbor) i psihologa koji će i Vama i detetu biti od koristi. Mi logopeda plaćamo privatno, dok kod psihologa idemo u državni Zavod za psihofizičke poremećaje i patologiju govora. Verujem da i u Sarajevu postoji nešto slično.
    Sve najbolje!

    • I još nešto. Za Stefana je redovan vrtić bio beskrajno koristan (kao i činjenica da je dobio brata) i na polju socijalizacije, i samokontrole, i usvajanja pravila ponašanja u grupi, osamostaljivanja i sl.

      • Almasa

        Hvala Biljana
        A. ima tretman kod logopeda privatno, ide u redovan vrtić, ima mlađeg brata kojeg ignoriše i samo kad je frustriran primjećuje ga da bi iskalio bijes.
        nadamo se da će i ovo prevazići

  61. jasmina

    citam vec satima i prosto neznam da li sam na pravom mestu ali moram negde da se izjadam.Moj bratanac ima dvanaest godia i mislim da ima neki poremecaj koji drugi u porodici ne vide ili im je tako lakse.Oduvek je imao tikove,prvo je ne kontrolisano treptao ali to radi i jegova majka pa smo to povezali kao nasledno,pa je imao opstu pomamu na dugmice odnosno strah od svega sto se kopca,pa je tokom spavanja plakao i nismo mogli da ga probudimo onda je oblizivao usne i pravio razne grimase ali u zadnje vreme deluje mi vec previse.Stalno ima potrebu da kaziprstom lupa u pod pa se naglo odmakne pa onda u drugi predmet apetita nema uopste bled je vise kao iscrpljen jako mrsav usamljen i nesiguran.Raspolozen za svadju prosto ne mogu ga okarakterisati ili mi to tesko pada ja imam decaka koji ima jedanaest godina i kada sam ga iz nekih svojih strahova vodila kod psihologa naisla sam na podsmejavanje od stane porodice tako da nisam u stanju da im predlozim da ucine isto.Savete koje sam dobila od psihologa su bili ne procenjive vrednosti i moj sin raste u jednog pravog i stabilnog decaka.Molim vas bila ja sad na pravom mestu ili ne za odgovor ili smernicu za dalje..

  62. sladjana

    Postovani,
    Pre godinu dana sam pisala o svom sinu i njegovom problemu. Zelim da se zahvalim Fadilu i ostalim roditeljima koji su podelili svoja iskustva i pomogli mi oko mog Andreja. Andrej je progovorio avgusta 2013. god.tako sto je kad bi mu rekli sta kaze maca on bi rekao ija ,pas av,av itd ,danas posle 5 meseci on pocinje sklapati proste recenice ,broji do deset smisleno(ne samo niz do 10 nego ako stavim autice ispred njega on ce ih prebrojati) mozemo jednostavno komunicirati,poceo je kobajagi da se igra,uglavnom usao je u razvoj.Narvno imamo jos puno da radimo sa njim npr. opsednut je saobracajnim znacima koje naravno kad setamo ulicom moramo svaki pipnuti a hvala Bogu ima ih na svakom koraku.Uzasno je tvrdoglav imamo agresiju ali je sad opet lakse jer mozemo komunicirati. Hocu da kazem da smo se suprug i ja potpuno posvetili njemu. Andrej ide redovno u vrtic dok mi radimo,imamo 2xnedljno tretmane kod logopeda i defektologa,ali svo slobodno vreme provodimo u prirodi,sa prijateljima i njihovom decom,igranjem itd. Jako puno mu objasnjavamo o svemu sto ja iskreno nisam mislila da ima mnogo smisla jer dok nije pricao stalno sam svog sina nosila na bicikli iz razloga da sve vidi i sve sam mu govorila sta je to (vidi kuca, prozor,vrata)ali se nista nije desavalo dok mu oktobra meseca nisam kupila trotinet i dog ga je vozio po ulici poceo je on meni imenovati i pokazivati sve sto sam mu govorila.Potpuno sam ostala zapanjena jer definitivno su oni kao sundjeri samo treba iscekati kad ce oni prelomiti u sebi taj govor.Moj licni zakljucak iz svega sta je nama pomoglo je priroda,strpljenje i dobri prijatelji koji su se prema mom Andreju uvek ponasali kao i prema svojoj deci.Oni su cak i svoju decu naterali da pomognu Andreju na nacin da stalno nesto zajedno rade(igraju fudbal)Mislim da se moj sin tek tad oslobodio kad je bio prihvacen od druge dece, a to sam uspela samo preko dece prijatelja. Ja sam samo osnovno napisala o mom iskustvu ako mogu bilo kako pomoci nekom drugom napisacu detljno moje iskustvo vezano za odredjeni problem.Jos jednom hvala svima na podeljenim iskustvima jer sam misljenja da o problemima treba pricati negde ce se vec neko resnje naci ,a posebno hvala Fadilu jer su mi njegovi saveti koje je napisao u uvodu bile smernica na koji nacin da pomognem svom decaku.

    • Sladjana,
      kao i za Sandrin komentar, tako i za Vaš, moram da kažem da pre svega beskrajno raduje. Napredak Vašeg deteta je sjajan i uliva optimizam drugima. Deca su nam sličnog uzrasta i sa sličnim problemima. Ja se stalno preispitujem da li je dva puta nedeljno logopedskog tretmana dovoljno, plus nekoliko puta mesečno (2-4) psiholog u Zavodu (Bgd, Kralja Milutina). Dete nam ide u redovan vrtić, (kojim smo prezadovovoljni) i uz naše puno radno vreme čini mi se da kad bi imao još teremana ne bismo imali vremena da provodimo skupa kao porodica uopšte, a mislim da je to najkorisnije od svega – obične, svakodnevme aktivnosti -igra, šetnja, kupovina, raspremanje kuće, posete i sl. u kojima svi učestvujemo, samo što još dodatno imenujemo sve (stvari, radnje i sl.) što ne bismo u „normalnim“ okolnostima. Njemu jako pomaže mlađi brat – koji je veoma interaktivan i verbalan. Voli da ide u vrtić, ali još nije ostvario neku zajedničku aktivnost sa drugom decom (osim fizičkih- ples, sport i sl.), niti je razvio simboličku igru. Mnogo je verbalniji nego ranije i sve češće komentariše u jednostavnim rečenicama i stvari koje nisu njegova puka potreba već okolna dešavanja. Ono što nas trenutno muči jeste problem defekacije – neko vreme već, poslednjih mesec dana recimo, svaku put veliki nuždu obavi u gaćice i čini mi se da ga to raduje. Ako je neko imao slično iskustvo, molim za savet za prevazilaženje.

      • sladjana

        Biljana,hvala na lepim recima i podeljenim iskustvima jer i dalje mislim da ni ja ne bih uspela pomoci svom sinu da nije vas roditelja koji delite vasa dragocena iskustva. Vezano za vas problem sa defekacijom mislim da treba da nadjete resenje da to neradi vise jer naravno to netreba da radi. Kazem to jer mi smo imali problem sto trpi nuzdu do zadnjeg momenta i stalno ga moramo opominjati da ide na wc.Sad je vec mnogo bolje ali on je to radio jer nije sretan bio u vrticu ,a nije umeo to da nam kaze. Nekazem da ga tamo muce nego su ga u pocetku ignorisali u smislu kad je aktivnost neka Andrej moze da radi sta hoce jer ko ce sa njim, da sedi i radi kad je to *naporno*itd pa je moje dete radije trpelo nego njih uznemiravalo jer ko bi uopste obratio paznju na dete koje nema verbalnu komunikaciju, njemu je svakako sve dobro nece se zaliti roditeljima.Imali smo problem i sa jaknom koju nije nikako hteo obuci samo kad smo isli kuci iz vrtica a suprug i ja nismo vise znali zasto nam sve to radi sve dok nam sin prosle godine novembra naravno tad je vec i pomalo pricao nije polupao pola vrica ukljucujuci i vaspitacice. Da li smo bili sokirani ? Ja licno ne jer sam znala da ga je nesto jako moralo izazvati i tako je i bilo.Andrej je taj dan prvi put odradio aktivnost posle cega su isli napolje. da bi izasli napolje treba i jaknu obuci ali su vaspitacice umesto pohvale, ostaloj deci rekli da se oblace a one ce Andreja na sta se on jako naljutio jer on nije usao samo u razvoj govora nego u kompletan razvoj sto znaci da jako imitira drugu decu pa je i on hteo sam da obuce jaknu ane na silu da mu se obuce.Vec sam napomenula da nista nemoze na silu prosto mu morate pruziti zise izbora npr. ako neces obuci jaknu nema napolje ostajes sa drugom decom u drugoj sobi .Hocu reci da oni sve sto rade postoji razlog kod vaseg sina je mozda to mladji brat kojeg trenutno on imitira i kao sto se vi radujete mladjem detetu kad obavi nuzdu misli da je to ok pa ga i on obavlja u gace i naravno sretan je zbog toga sto i nije tako lose jer pokazuje emocije ali vi ste roditelji i pokazite mu sta je ispravno. Znam da grubo zuci ali nema drugog . Biljana to je moje misljenje mozda gresim ali verujem da jos jedan savet nije na odmet Vi cete svakako postupiti kako vi mislite i hvala na podeljenom iskustvu. Tretmani logopeda smatram da su i previse oni su ipak samo deca . Veliki pozdrav i nadam se da cete uspeti resiti problem .

  63. Maja

    Postovani roditelji i Fadile,

    Nedavno sam pisala o Danilu, kojem je dijagnostikovana razvojna disfazija. Ona ima 3.5g i belezi napredak u poslednje vreme, narocito poslednja 3 meseca: imenuje funkcionalno predmete, pretvara se da ga recimo zabolelo kuckanje glave o glavu, ponavlja recenice za nama, pokusava stalno da kaze nesto i vidim da se muci. Na zalost, ne trazi da ide u toalet… Medjutim, mi nikako da nadjemo adekvatnog tarapeuta koji bi radio sa nama, jednako kao i sa njim. Definitivno mi je potrebna pomoc, jer imam i ceru od 1g, i ne mogu da se posvetim sinu koliko kao majka imam zelju jer vidim da mu nedostaje moja paznja i da mu je strasno dosadno u kuci, a ja imam previse obaveza.
    Ako neko ima neki predlog molim da me savetuje.
    Inace ga vodimo na Institut za govornu patologiju, ali jedva 4 puta mesecno kod logopeda. To i nije neko vezbanje, niti nam oni kazu sta dalje da radimo, kako da ga stimulisemo, vec to lici samo na konstatovanje napretka.
    Mozda sam nestrpljiva, ali iz dosadasnjeg iskustva vidim koliko ne znam, i koliko mucim i sebe i ukucane zbog toga. Svesna sam da je stimulacija veoma bitna ali mi takodje treba strucna pomoc i savet. Pokusala sam da nadjem privatno logopeda, ali nesupesno. Ne znam zasto je to tako komplikovano???
    Veoma sam zabrinuta da ne propustim nesto bitno u ovom uzrastu. Muci me i to sto ne znam uzrok njegovog stanja. Rodjen kao zdrava beba, na CR, pa sa 10 dana imao hematom velicine oraha koji smo lecili u Tirsovoj, primio i dva pentaksima, poceo da prica baba deda na vreme da bi sa 15 m nastao zastoj sve do 3g i 2 m…. Tacnije dok nisam nasla bioenergeticara i promenila mu ishranu. Sad je opet na dijeti bez mlecnih proizvda i posmatram ga sa zebnjom.
    Molim roditelje da mi napisu ako imaju predloge ideje… na moju e-postu: majakolasinac@gmail.com
    Neizmerno sam zahvala na bilo kakvoj reci.
    Pozdrav

  64. Danijela

    Poštovani gospodine Fadil,
    javljam se po drugi put, iako na prvi moj komentar nisam dobila nikakav odgovor. Bila bih Vam zaista zahvalna na bilo kakav komentar vezano za našu situaciju. Ognjen sada ima 6 godina i 4 mjeseca i sa njegovom disfazijom se borimo praktično sami. Sada radimo sa njim na sledeci način – moj suprug radi sa njim sat vremena dnevno logopedski (pomenula sam Vam problem sa ljubomorom koja se očigledno javila zbog malo vremena koje Ognjen provodio sa ocem), tako da su rezultati sada zaista nevjerovatni. Logoped (jedini) kod koga ga vodimo u Centru za djecu sa posebnim potrebama u Podgorici je zapanjen promjenom.izgovor je isčistio dosta za samo tri mjeseca rada sa ocem, skoro pa imamo i slovo R. Ja ostatak vremena radim sa njim – učenje kroz igru, a i posvećujemo se dosta i grafomotorici koja je odlična. Počeo je da boja, da crta, zna da broji do 20. Komunikativniji je, sada spontano izražava potrebu i osjećanje – prostim rečenicama doduše, ali srećna sam jer mi se čini da smo pronašli dobitnu formulu. Pri svemu ovome vodimo računa o disciplini, o nekom ravnomjernom odnosu – zabave i obaveze. Ništa mu ne uskraćujemo ali prije nego što dobije nešto to treba da zasluži, makar time što će izrecitovati neku pjesmicu. Auditivna pažnja mu je takodje mnogo bolja – u stanju je da dopunjava rečenice tipa – supu jedemo kašikom a pomfrit … , da pogodi šta je, ako kažemo – brz je, ima dugačke uši i voli šargarepu … Rešava zadatke tipa – da oboji sve pravougaonike, ili da oboji voće i povrće odgovarajućom bojom, zna da poredja po dužini, po debljini ili veličini pojmove, zna šta je najveće, najmanje, najduže itd.. zna dosta toga, da ne nabrajam, jer radimo sa njim predškolski program i vidim da mu ništa od toga ne predstavlja teškoću, što me sve navodi na zaključak da je od početka njegov problem bio emotivne i psihološke prirode (najvjerovatnije nedovoljno vremena uz oca) . Svjesni smo da imamo još dosta rada, ali smo zaista ohrabreni naglim pomakom koji je pokazao u poslednjih tri mjeseca.

  65. petra

    Postovani,
    ja sam majka deteta koje je imalo razvojnu disfaziju i koje je sada ucenik prvog razreda osnovne skole. Dijagnoza mom detetu je ustanovljena u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju u Beogradu. Dete je u periodu od 2008-2013 godine islo 2x sedmicno kod prof dr Miodraga Stosljevica na terapiju, 1x u sest meseci na kontrolu kod neurologa dr Markovic, a ja sam zajedno sa suprugom i detetom isla 1x mesecno na savetovanje kod psihologa Nine Umicevic. Navedeni strucni tim nama je mnogo pomogao pa samo mogu da se pridruzim preporukama datim u prethodnim postovima za ove strucnjake i ustanovu u kojoj rade. Za sve dodatne informacije mi se mozete obratiti na petramilic984@gmail.com.

  66. pse i macke nikako??boza sacuvaj sta sve moze da se procita na internetu…

    • Psi i macke na neadekvatnu akciju uzvracaju isto tako. Dete koje nije u stanju da razume drustvene norme, ili prosto vodjeno instiktivno, ako povredi neku od ovih zivotinja bice i samo povredjeno.
      Dete cije saznajne i voljne funkcije bitno zaostaju od druge dece je potrebno uvesti u radnje koje ce se odvijati u jednom smeru, a nikako dvosmerno. Vazno je podstaci akciju kod deteta koje ce istu saznajno i voljno usvojiti.

    • Viktor

      Ajde ja ću ti pojasniti kao čovek koji zna o životinjama ali i ljudima.
      Mačka nije toliko opasna za malu decu jer ona kad joj smeta pobegne i sakrije se. Ali mala deca nemaju osećaj i ne znaju kako se sme sa njima pa često može da se desi da ih mačka ogrebe ili ujede. Priznaćeš i sam da nije velika opasnost od ujeda ili orebotina od mačke.
      Ajde sad da pređemo na recimo pse vrlo umiljate i vrlo privržene deci. Zlatne retrivere svi znamo kao vrlo umiljate pse koji vole decu. Ali kao čovek iz struke ću ti reći svaki pas ima svoju toleranciju na bol. Uši i rep su vrlo osetljive tačke na telu jednog psa. Znaš koje su dve stvari na koje se deca odmah hvataju kod pasa? Da uši i rep. Sad razmisli kakvu povredu može da nanese jedan zlatni ritriver od 10-ak kg detetu koje recimo ima 15 kg. Realno veoma veliku kako fizičku tako i psihičku traumu detetu.
      Zato treba izbegavati pse i mačke za decu koja ne komuniciraju odnosno ciče i vrište, jer ni to ne vole psi i mačke. Dečiji glasići su za njih vrlo vrlo iritantni i često ćeš na ulici videti kako psi beže kad ih deca vide i krenu da ciče i vrište.

  67. Dragi Fadile,
    da se Dostojevski bavio pitanjima na koje ste Vi dali odgovore mislim da ne bi uspeo sa ovoliko prefinjenosti, smislenosti i razuma sve da objasni. Stali ste, po mom mišljenju, uz rame oca sve psiho analize i čestitam na tome.
    Zahvalan sam zbog Božije volje da pročitam Vaše savete i žurim da ih prenesem bliskim rođacima koji dugo očekuju da im sin kaže: „Volim vas“
    Pozdrav Dušan

  68. Lejla

    Poštovani,
    molim, ukoliko neko ima saznanja ili iskustva u tretmanu djece sa razvojnim poteškoćama hiperbaričnim kiseonikom da da komentar i mišljenje

  69. Postovani, nekoliko puta sam citala vase komentare i komentare roditelja cija deca imaju poteskoca u govoru.Saosecam se sa svima jer sam i ja deo toga.Imam devojcicu koja ima 3 godine i 3 meseca.O svojim osecanjima ne bih da pisem, pisacu o njoj.Ona je veselo dete sa izuzetno dobrom motorikom,voli da se igra sa decom,ne namece se deci ali joj je drago kada su u njenoj blizini.Voli da se mazi,postidi se kada je neko nepoznat pomazi.Do 3 godine nije skoro nista govorila,vise vremena je bila uz TV i crtace,bila je mozda u tom periodu kada je sa njom trebalo najvise raditi zapostavljena i najveci deo vremena je provodila uz TV.Kada sam shvatila da postoji problem pocela sam da trazim resenje.Lokalni logoped je savetovao stimulaciju vezbama i rekao da je u pitanju disfazija.Ona hoce da saradjuje,izgovara oko 30-tak reci ali kratkih.Razume naloge,prstom pokazuje na ono sto zeli.Zna na kompjuteru da slozi slagalicu od 9 delova i zna sve sama da koristi.Kada su na TV-u reklame koje ona cesto prati,ona scene imitira tako da tacno zna kada reklama pocne sta ce da se reklamira.Ona to objasnjava na njen nacin,pokusava pokretima ruku,ustima i onda ubaci po koju kratku rec.Mislim da joj je tesko da to kaze.Nisam joj kontrolisala sluh ali sam sigurna da dobro cuje zato sto i kada je okrenuta ledjima razume moje naloge.Sve sto je nacrtano na decijim slikovnicama ona zna prsticem da pokaze.Kod nje ne postoji nista sto je stereotipno osim tog oskudnog govora.Nisam isla dalje sa dijagnostikovanjem,ponekad ocekujem da ce to samo od sebe da krene.Nekako kao da se podsvesno plasim toga.Logopedica u nasem gradu je savetovala i tretman kiseonikom,kaze da je kod disfazicne dece taj protok kiseonika usporeniji.Posecujemo logopeda i trazimo savet od vas.Trazila sam uput za Beograd ali mi je receno da sad za sad poradimo na vezbama i stimulaciji.Molim vas za jedan iskreni savet,kako dalje?Unapred vam hvala.

  70. vaspitacica

    Postovani
    sa yanimanjem sam procitala sve vase postove i nasla da su jako korisni prvenstveno ya roditelje a i ya nas koji radimo s decom.Naime ja sam vaspitac i radim u vrticu,trenutno sa uzrastom 3/4 godine.Ove godine u grupi imamo i decaka koji ima disfaziju kao i perveyivni poremecaj/po roditeljima.Roditelji su rano uocili da dete ima problem i on redovno ide na terapije kod psihologa i logopeda.Drag je decak,voli da se mazi….Posto se sa njim dosta radi i vezba kod kuce i strucnjaka ume da reaguje na odredjene naloge-baci u kantu,odnesi papir,idi sedi,idemo da piskimo..i sl. ovo poslednje je rutinski pa ne znamo da li iz tog razloga zna da idemo u toalet.Ne ume da kaze da ide u wc pa ga vodimo u odredjeno vreme.Poslednjih mesec dana,kada ga odvedemo u toalet,kada se dobro ispiski,nakon povratka u sobu on pusti i u gace kao da prethodno nije piskio.U vrtic ide od septembra i to mu se nije desavalo ranije.S majkom smo raygovarali ali ona se cudi i kaze da se to ne desava kod kuce.Inace majka je otvorena i svesna problema(sto umnogome pomaze u saradnji)ali smo par puta uocile da ya jednu stvar(o navikama kod kuce) isprica sasvim dve suprotne price.Koleginica i ja imamo osecaj da puno puta,ne ynamo iy kog rayloga,ne kaze istinu,vec je precuti ili izokrene. :(.Koleginica i ja smo vrlo otvorene i nemamo problem sto je njeno dete u grupi vec naprotiv.naglasili smo da je jako vazno da nam kaze uvek kakva mu je bila noc,jucerasnji dan i slicno kako bismo znali zasto se mozda ponasa tog dana.Po njoj uvek je sve uredu da bi kad dodje po njega rekla sta se yaista desavalo dan pre….Ima dana kada je miran,posmatra decu,zaigra se sam za sebe a ima dana kada besomucno trci u krug,iz sobe u drugu sobu i nekako nema mira.Takvih dana se zalece i iz sve snage gurne decu i tada ne mozemo nista da radimo vec samo da idemo za njim…Vecinu radnog vremena jedna od nas je s decom tako da to bude problem…Inkluzija je lepo zamisljena ali kod nas je to samo na papiru….Deca su ubacena u redovne grupe pa kako se snadju.Mi nismo edukovane da radimo s decom sa posebnim potrebama tako da se sve svede na nas licni osecaj za dete.koleginica i ja ga mazimo i imamo pozitivan stav prema njemu tako da su ga i druga deca prihvatila.Dete?Ne vidimo napredak ali mozda mi to i ne umemo da prepoznamo..Voli da udje u grupu,naucio je rutinu….On ima i poremecaj paznje tako da mu je tesko i da sedi za vreme obroka.Ima svoje mesto ali tokom obroka bezi u sobu tako da ga i po nekoliko puta moramo vracati nazad.
    Ono sto bih volela da znam ,da bi lakse razumela njegove potrebe,je da li neko od vas mozda zna zasto je poceo da dobija ovaj problem sa mokrenjem(u periodu od 3 sata mi moramo da ga presvucemo po 4/5 puta iako je uvek prethodno mokrio u wc a odmah nakon toga u gace).Da li je to mozda neka reakcija na vrtic ili neke promene kod kuce?
    – ne ynamo kako da mamu privolimo da nam kaze istinu.Dete nece nista da jede u vrticu osim parce hleba bez icega,za dorucak,i ponekad iseckan kolac za uzinu.Slatkise uvek hoce i jabuku.Do pre mesec dana nije hteo nista da pije osim soka.Pre mesec dana je poceo da ostaje na spavanju pa je poceo da pije i vodu.Svaku hranu prvo pomirise i onda vice NE<NE…Mama se uvek cudi kako nece da doruckuje kad SVE to voli da jede kod kuce!!Tek skoro joj je "izletelo" da ona njemu prvi zalogaj ugura na silu da proba pa onda on pocne da jede.juce je prvi put pojeo jaje jer sam mu ga prvo pokazala pa ispred njega isekla.
    -mama tvrdi da kod logopeda on PRICA(da bi skoro rekla da kad ga pitate kako se zove on razume ali mi treba da kazemo prva dva sloga) ali ,verujte,u vrticu nije rekao ni rec osim NE;NE…..Da li je to moguce?Ima li neko od vas objasnjenej?Kako mu pomoci da nauci nekako da kaze da mu se piski?
    -Vrlo je drag decak,ima kontakt s ocima ali cesto mu i odluta govor.nekad je skroz odsutan a onda ima momente kada s interesovanjem gleda decu i smeje im se a onda ima momenet kada se zatrci i iz sve snage gurne decu i smeje se.To smo ustanovili da se tako igra sa kucnim prijateljima -decom koja su starija od njega.mami smo rekli da ga odvikne od toga jer on ne razume da su ova deca mala i da ih tako moze povrediti.Kako reagovati tj.kako ga nauciti da drugacije prilazi deci?Neki dan ga je jedna devojcica zagrlila i on je nju nezno zagrlio sto znaci da se moze nauciti…
    -Od pre dve nedelje poceo je ostajati na spavanju.Svega je tri puta uspeo zaspati ali nakon sat vremena lezanja.Sva mu cula rade i svaki zvuk mu ne da da utone u san.Mama kaze da se kod kuce nikad ne upiski kad spava,juce se upiskio u vrticu….
    Sve u svemu,zelele bismo da nam neko da smernice kako da ga sto bolje socijalizujemo,pomognemo da kaze nesto,da napreduje..ili je sam boravak u redovnoj grupi podsticajan sam po sebi?Mi nazalost ne mamo kad individualno da se bavimo njime jer imamo punu grupu male dece kojoj trebamo ali sta osim naseg strpljenja i ljubavi moyemo jos da mu pruZimo?
    Hvala na svakom savetu unapred
    vaspitacica

    • Poštovana,
      moj sin je u mnogim stvarima sličan dečaku iz vaše grupe. Ja vam naravno ovo pišemkao roditelj i bez pretenzija da je moje mišljenje ispravno. Iznad imate moje postove o njemu da sada ne ponavljam stvari. Ono što kao majka mogu da Vam kažem jeste da oni prolaze kroz brojne faze i da nekad zaista sasvim suprotna ponašanja imaju kod kuće i u kolektivu. Moj sin se sada gotovo nikad ne upiški u vrtiću dok mu se kod kuće nekim danima desi da se za popodne upiški, baš tako pomalo, po 4-5 puta. Moj zaključak, u našem konkretnom slučaju, je da on na taj način privlači pažnju kada mu je dosadno. Što se tiče ostalih stavri, moj sin je takođe jeo samo par stvari i u vrtiću i kod kuće, i vrlo ga teško bilo naterati da proba nešto novo, nekad smo čak i silom probali. Vremenom je počeo da jede gotovo sve, najviše zahvaljujući upornosti njegovih vaspitačica, tako da sada ne jede gotovo samo meso u komadu, a sve ostalo hoće. I on je u vrtiću počeo da pije vodu. Za spavanje, koje je u poslednje vreme gotovo potpuno izbacio, sam mu slala pelene jer mu se često dešavalo da se upiški pred kraj spavanja ili pri samom buđenju. Jedno, kretko vreme je spavao preko dana bez pelene, ali to nije potrajalo. Sada npr. kod kuće spava preko dana jer kad ne ide u vrtić dan provede u nekoj aktivnosti napolju, pa se umori i odspava kasnije popodne, ali u vrtiću gototo nikad ne spava. Možete predložiti mami da mu za dnevno spavanje donosi pelene ili one nepromočive gaćice.
      Što se tiče koncentracije, odsustva pažnje i te neke povremene hiperaktivnosti, tu na žalost nema neke pomoći i dobrog saveta. Fizička aktivnost pomaže donekle, pa ako imate mogućnosti, kad je takav organizujte im ili neku aktivnu igru, da skaču, da plešu i sl ili da izadju napolje. Na agresivnost prema drugoj deci mislim da treba da reagujete kao i da je bilo koje drugo dete u pitanju. Ako razume da ne treba da baci papir u kantu ili da ne sme da gura prste u šteker razumeće i da ne sme da gura drugu decu. Skrenite mami pažnju da obrati pažnju na tu vrstu kontakta koju ima sa starijom decom prijatelja i sl. i da tu decu upućuje da drugačije kontaktiraju sa njima.
      Ja kod svog sina vidim veliki napredak, ali on je u ovom vrtiću godinu i po dana. I dalje nije socijalizovan, u smislu da traži kontakt sa drugom decom, ali ga i ne odbija. Usvojio je rutine i red u vrtiću, počeo da jede gotovo sve i postao mnogo samostalniji.
      Moj sin je dosat verbaliniji kod kuće nego u vrtiću prosto zato što je sa takvom decom mnogo lakše uspostaviti komunikaciju jedan na jedan, u grupi se slabo čuju, slabije razumeju i sl. Pokušajte da ga usmerite na komunkaciju sa nekom devojčicom, one su obično mirnije, tiše i strpljivije.
      Što se tiče spavanja, proverite sa mamom, da li kod kuće ima neke rutine koje mu pomažu da zaspi; moj se sin uspavljivao čupkajući etikutu na svom ćebencetu pa smo u početku nosili ćebence u vrtić.
      Ukoliko imate mogućnosti uključite vrtićkog pedagoga ili defektologa da napravite zajedno sa roditeljima neki „plan“.
      Sama činjenica da ste se javili ovde govori da Vaše interesovanje daleko nadilazi uobičajeno interseovanje Vaših kolega. Mi imamo takođe divne vaspitačice i odličnu saradnju sa stručnim osobljem u vrtiću, a prethodno smo godinu dana izgubili u drugom vrtiću gde nije bilo nikakvog interesovanja. Smernice i pomoć možete tražiti preko roditelja i od dečakovog psihologa i logopeda.
      Ukoliko zaista mislite da majka nešto taji od Vas možete da pokušate da organizujete sastanak sa oba roditelja da razgovarate o dečakovim rutinama i svakodnevnom ponašanju pa možda steknete precizniji uvid.
      Sve najbolje

  71. Duska Stojiljkovic

    Duska.

    Moj sin je 6 god. i poceo da priza sa 4god. dijagnoza je disfazija. Nema jos fond reci za uzras ko je on.
    Molim vas za savet. Suprug radi u slovenija, i mi smo presli da zivimo tam,pa dali taj nov jezik moze negativno da utice na njega. ima dobru memoriju,ali pamti isklucivo sta on voli. A boje nece nikako da popamti. ma molim za vas savet.

    Jako brinem, i neznam dal je dobro sta smo presli da zivimo u slovenija. Ovde smo dva meseca i naucijo je par reci.

    Hvala vam unapret

  72. Duska Stojiljkovic

    Cekam na vas savet? O ovde ide u vrtic,i vaspitacica kaze da on njih razume,al odgovara na srpskom.
    Iskreno mnogo znacicemi vas savjet. Molim vas .

  73. Poštovani Jonuze,
    ceneći posvećenost i trud koji ulažete da pomognete deci sa difazijom i njihovim roditeljima odlučio sam da se oglasim sa još jednim postom, a neposredan povod je bila tvrdnja da je disfazija neizlečivo stanje, pa evo nekoliko mojih stavova po tom pitanju:
    1. Disfazija je specifični govorno-jezički poremećaj koji je potpuno izlečiv, ali je problem u sledećem: kroz mojih 30 godina rada sa ovom patologijom samo 10% dece je imalo istinsku disfaziju, a sva ostala deca su na kraju imala druge dijagnoze kao što su mešoviti specifični poremećaj ili intelektualnu ometenost, a u najgorim slučajevima autizam.
    2. Drugi problem što se na najranijem uzrastu od 18-24 meseca ne prepoznaje vrsta patologije tako da se većini dece „zalepi“ dijagnoza disfazija, a potom po prirodi stvari počinje da se stimuliše govorno-jezički razvoj logopedskim tretmanom. Pošto samo 10% dece ima pravu disfaziju taj tretman i uspe i ona progovore (obavezno do 3 godine) i nastave uobičajen razvoj. Pravi problem je što preostalih 90% dece nema disfaziju već neku od gore pomenutih dijagnoza i njima prvo treba stimulacija saznajno-motornog razvoja, a tek onda uporedo i stimulacija govorno-jezičkog razvoja.
    Dakle, da konstatujem: Dete koje nije progovorilo do 3 godine u punoj strukturi jezika za taj uzrast nije disfazično već ima neku drugu vrstu poremećaja!
    3. Treći i najveći problem je loš postavljen sistem zdravstvene zaštite ove dece, tj. deca koja nisu disfazična i nakon 3 godine života dobijaju samo logopedski tretman koji za posledicu ima razvoj isključivo govorno-jezičkih sposobnosti i upravo zbog toga razviju kliničku sliku koju je većina roditelja opisala u prethodnim postovima ili bolje rečeno ne razviju dovoljno saznajne, motorne, emocionalne, socijalne i druge funkcije jer logopedi (a većina su moji bivši studenti) nisu ni edukovani za ovakvu vrstu terapije tako da ovde možemo primeniti onu nemačku poslovicu koja glasi: „Kada imaš čekić, svaki problem ti izgleda kao ekser“ odnosno logopedi, pod pritiskom roditelja, obično obraćaju pažnju samo na problem govora što je najveća greška u radu sa ovom decom!!!
    ZAKLJUČAK: Ako dete nije progovorilo u punom kapacitetu do 3 godine života roditelji obavezno moraju ponovo odvesti dete na dijagnostiku, a potom u skladu sa novom dijagnozom u tretman uključiti lekara, defektologa ili psihologa!
    Sa nadom da sam pomogao,
    Prof. dr Miodrag Stošljević

    • Sanja

      Stosljevic Miodrag,ne slazem se sa vama -bas nikako.!!!Imam pravo da kazem ,jer sam imala dete sa razvojnom disfazijom,koje u 3 g nije pricao ni jednu rec.Posle 3 rodjendana tek krece sa osnovnim recima,oko 4 rodjendana tek sa kratkim recenicama,uz puno gresaka,nepravilnosti itd….Uz rad sa logopedom do skole som prebrodili sve probleme osim slova R..Znaci nije istina da razvojna disfazija podrazumeva tecno pricanje do 3 godine!!!!!Svi logopedi,defektolozi i lekari u nasem slucaju su se slozili da je najbitnije razumevanje deteta,ispunjavanje naloga i da je to pokazatelj da ce dete progovoriti kad tad!!!!!Tako da sam imala kontakt sa vrhunskim strucnjacima i zato sa pravom kazem da niste u pravu!“Jer deca sa autizmom i ostalim poremecajima imaju i druge smetnje,nemaju kontakt ocima,ne razumeju govor,opiru se promeni rutine i jos mnogo toga!!! ZAKLJUCAK:Kada dete sve razume i komunicira,igra se sa drugom decom,ocuvana inteligencija—-TU NEMA PROBLEMA,DETE CE SAVLADATI GOVOR UZ POMOC LOGOPEDA!!!!!

  74. Marija

    Majka sam devojčice koja ima 2godine i 3meseca. Dijagnoza joj je disharmoničan razvoj, i disfazija. Ide na tretmane kod logopeda i psihologa.Ne regajuje na verbalne naloge,niti se odaziva.Takodje ne razume šta joj se govori. Kod defektologa je lepo napredovala.
    Još uvek nismo skinuli pelene,nisam ni probala jer ne znam kako će to da ide. Jel ima neko od vas iskustva sa tim? Svaka pomoć je dobro došla.

  75. Alma

    Javljajte se češće gospodine Štošljević, vaši komentari su vrlo poučni značajni i korisni
    Hvala vam
    Alma

  76. elt

    sanja:
    „ZAKLJUCAK:Kada dete sve razume i komunicira,igra se sa drugom decom,ocuvana inteligencija—-TU NEMA PROBLEMA,DETE CE SAVLADATI GOVOR UZ POMOC LOGOPEDA!!!!!“

    s vremena na vreme pregledam komentare na ovom postu, i, iako nisam majka deteta sa autizmom,
    ne mogu a da ne ostavim komentar na ovo.
    deca sa autizmom nemaju neočuvanu inteligenciju.
    moj đak sa aspergerovim sindromom je veoma inteligentan, ali totalno off key za ‘naš’ svet, jer on mora ‘veštački’ da nauči šta poručuje gestikulacija, što je nama ostalima sasvim prirodna stvar – nešto što pokupimo usput, bez razmišljanja.. (da ne dajem druge primere i širim priču.)
    ono, u čemu je miodrag u pravu je da govor (kao komunikacija, a ne kao skup reči koje je neko naučio) u velikom broju slučajeva može ići ruku pod ruku sa nekim drugim stvarima i čovek je hteo da kaže (koliko sam shvatila) da tada govor nije poremećaj sam po sebi, već simptom za nešto drugo i da u tom slučaju, ukoliko dete do 3. rođendana ne govori – treba potražiti mišljenje profesionalca. (što samo po sebi ne uključuje neke druge poremećaje – već proveru)
    i kao neko čije dete je zbog epilepsije prestalo da govori (u jednom kratkom periodu) i sama vidim koja je razlika u govoru i komunikaciji sa njim u drugoj, trećoj i sada u četvrtoj godini.
    i na kraju,
    deca ne savladavaju prepreke uz pomoć logopeda, već uz pomoć svih koji su u njihovoj blizini. logoped je tu da nam pokaže i da nas nauči.
    takođe, a ne manje važno je pročitati stavku 3 iz miodragovog komentara, nekoliko puta.

    • zabrinuta majka

      htela bih da pitam ostale roditelje,da li dete sa razvojnom disfazijom moze da ima stereotipije? Nama su rekli da moze da bi to trebalo da se izgubi kada govor krene…logoped misli da je to vise zbog toga sto se nije radilo sa njim nego da je prvazivni… ali ja ne mogu da budem mirna gledam ga po ceo dan,on lepo saradjuje,pokazuje ima imitaciju,kod logopeda nije nikada pokazao njegove stereotipije…ponekad u autobusu i kod kuce uglavnom,u gostima takodje retko. brine me i to sto vezuje predmet za radnju…i sad je poceo da koristi rec hocu ali ne da mi odgovara nego ako on hoce kompljuter dodje kod mene i pokazuje na komljuter i govori hocu,jedno 2-3 puta ja mu kazem nema malo se naljuti i tako. ne znam vise sta da mislim svuda smo bili govore da pervazivni nije,ali ja…ne znam zasto mi je to u glavi.

      • mama

        Moje dete 8 godina ima disfaziju, tako nam je receno i ima stereotipija. Ima nekoliko simptoma iz autisticnog spektra ne voli da menja raspored, vrti nesto sat vremena… Ali ne znam da li je to deo disfazije ili on ima i neki borderlajn autizam. Nije autistican ali kazem ima nekih elemenata. Komplikovano je to a niko nista ne zna da ti kaze, mislim na lekare

        • sanja

          Disfazija se prevazidje do skole,ako se to ne desi onda djete nije ni imalo disfaziju.

          • hm

            Prevazidje se ako se sa detetom radilo koliko treba i sa dobrim strucnjacima. Nama je trebalo par godina da nam neko kaze samo sta je a o dostupnosti i ucestalosti tretmana i vozanju po ustanovama da ne pricam.

  77. sanja

    ELT :deca sa autizmom nemaju neočuvanu inteligenciju.
    moj đak sa aspergerovim sindromom je veoma inteligentan, ali totalno off key za ‘naš’ svet, jer on mora ‘veštački’ da nauči šta poručuje gestikulacija, što je nama ostalima sasvim prirodna stvar – nešto što pokupimo usput, bez razmišljanja..

    Djeca sa autizmom se djele u 2 grupe,visokofunkcionalni (aspergerov sinndrom),gdje djete ima razvijenu inteligenciju samo u jednoj oblasti ( npr.Tesla je bio autista) itd. i na KLASICNI autizam gdje djeca imaju inteligenciju ispod prosjeka,ne razumiju govor,nemaju kontakt ocima itd…..Za svaki autizam karakteristicno je NEDOSTATAK KOMUNIKACIJE i to je osnovna stavka koja upucuje na moguci problem!!!!!

  78. Imam sina Mladena ima dijagnozu r62.0 isli smo tri puta u centar za Psihofizioloske i govorne poremecaje u LIPOVICI.Medjutim napredka na govornom planu nema jos uvek pohadja obdaniste u BORU.Ima 4 godine dali neko moze nesto da mi preporuci sta dalje.Analize sve sto smo radeli sve je dobro i eeg glave sve je o.k

  79. POŠTOVANI RODITELJI,
    citao sam sve vase postove i komentare i pomaze mi da se snadjem u pravilnom odgoju mog sina.
    Moj sin ima sada 4,7 mjeseci od samog starta sve je teklo u najboljem redu od rodjenja do njegove 3 godine kada je bilo vidljivo izostavljanje jezika i njegove upotrebe,njegov jezik i vokabular se sacinjavao od mama tata i besprestalnog gukanja,tada se obracamo logopedu.Kao uzrok ili posledica mislim to nije odredjeno javlja se slaba kocentracija paznja i blaga hiperaktivnost,jako je istrajan uporan i tvrdoglav (kao mazga).Samim odlaskom kod logopeda pocinje da polako napreduje i sa 4 godine pocinje da mu se siri rijecni fond sad je u stanju da sjed kod logopeda sat vremena i da saradjuje sa njima,ali ja kao roditelj jos nisam zadovoljan dinamikom i samim napretkom sada sa 4 .7 god se javljaju i prve recenice kao DODAJ TO ,DIGI ME.KRKI ME,UPALI SEKO,UGASI SEKO…jako sam zabrinut :(
    Od samog starta kada smo krenuli kod logopeda bili smo kod neurologa ,klinickog psihologa,psihijatra,sociologa ,pedagoga,sociologa radili beru…NIko nista da nam konkretno kaze samo bice to dobro…samim tim mi smo na kraju zivaca i stalno smo u grcu samim tim plasim se da takvu energiju ne prenosimo na njega,a on je jako milosan voli da se mazi ljubi ceska da ima takav kontakt sa ljudima iz okruzenja.Kao sto sam gore napisao ima veliki problem sa autoritetom,vaspitanjem jer je jako razmazen i kada pokusavam nesto da mu objasnim mislim da me ne razumije u potpunosti,sto se tice hiperaktivnosti nisam siguran ni sa tim da li je hiperaktivan ili je malo zivahan,postaje jako znatizeljan sve mora da vidi dodirne,jako je pazljiv i obazriv ,sto se tice motorike tu nemamo problema…
    Sada sam u dilemi pored svih strucnjaka kod kojih smo bili treba li da se obartim nekoj ustanovi specijalnog tipa na pr iNSTITUT ZA PATOLOGIJU …. ili neki drugi institut tog tipa posto zivimo u Crnoj Gori nije bas jednostavno iskombinovati odlazak i samim tim ga i finansirati :)) jer sve terapije koje smo odlazili i idemi i dalje placali smo poprilicno puno :)))
    VELIKI POZ

Vaš komentar :

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com. The Adventure Journal Theme.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 34 drugih pratioca